"Kada je reč o rešenim slučajevima, do kraja septembra ove godine doneta je prvostepena ili konačna odluka u 10 slučajeva (22,7 odsto) od kojih: jedna osuđujuća presuda, šest službenih beleški da nema mesta pokretanju krivičnog postupka i u tri odbačene krivične prijave"
Stalna radna grupa za bezbednost novinara saopštila je 22. oktobra da su tužilaštva u trećem kvartalu 2024. godine, od jula do septembra, formirala devet predmeta vezanih za bezbednost novinara, prenosi Beta.
Predstavnici tužilaštva naveli su 22. oktobra na redovnom tromesečnom sastanku te radne grupe da je pet predmeta formirano u julu, jedan u avgustu i tri u septembru, prenela je Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) u saopštenju.
Osam od ovih devet predmeta formirano je pred Posebnim tužilaštvom za visoko-tehnološki kriminal (VTK) za pretnje upućene putem interneta i društvenih mreža, dodaje se.
Od početka 2024. godine, u svim javnim tužilaštvima u Srbiji formirano je ukupno 44 predmeta na štetu novinara, a 2023. godine 76 predmeta, a 2022. i 2021. po 87 predmeta.
Od 39 pojedinačnih novinara koji su bili žrtve napada tokom ove godine, 17 je muškog, a 22 ženskog pola.
„Predstavnici tužilaštva su obavestili prisutne da su radili analizu ovog podatka i da nije utvrđeno da priroda napada na novinarke ima veze sa njihovim polom. Inače, ovo je prva godina od uspostavljanja baze podataka tužilaštva 2016. godine da je procenat napada na novinarke veći od napada na novinare“, navodi se u saopštenju.
Kada je reč o rešenim slučajevima, do kraja septembra ove godine doneta je prvostepena ili konačna odluka u 10 slučajeva (22,7 odsto) od kojih: jedna osuđujuća presuda, šest službenih beleški da nema mesta pokretanju krivičnog postupka i u tri odbačene krivične prijave, dok su preostala 32 predmeta su u različitim istražnim i dokaznim fazama.
Članovi Stalne radne grupe su, kako se dodaje, razmenili mišljenja i o unapređenjima krivično-pravne zaštite novinara kroz potencijalne izmene Krivičnog zakonika, te će predstavnici novinarskih udruženja pokušati da sinhronizuju svoje stavove i predložiti odrežena zakonska rešenja, jer javna rasprava traje do 31. oktobra.
Na sastanku je razmatran i predlog ministarstva za telekomunikacije i informisanje da njihov predstavnik učestvuje u radu radne grupe, ali je odlučeno da nije moguće izaći u susret toj inicijativi, jer legitimitet za učešće u njenom radu imaju samo potpisinici osnivačkog akta Stalne radne grupe.
„Pored toga, zaključeno je i da se SRG bavi bezbednošću novinara isključivo iz ugla njihove krivično-pravne zaštite, što je oblast u kojoj ovo ministarstvo nema nadležnosti“, dodaje se u saopštenju.
Stalnu radnu grupu, koja je osnovana u januaru 2017. godine, čine predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, ministarstva unutrašnjih poslova, Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, Asocijacije medija, Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, Asocijacije onlajn medija, kao i Misije OEBS-a u Srbiji u statusu posmatrača.
Prema godišnjem izveštaju Reportera bez granica iz maja, medijske slobode u Srbiji dostigle su najniži nivo od kreiranja Svetskog indeksa slobode medija 2002, odnosno u poslednje 22 godine.
Srbija je na istoj listi, na 98. mestu, od ukupno 180 država, kao pretposlednja od svih država članica i kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji.
(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)