Novinar i jedan od autora zbornika tekstova „Vojvodina i Srbija sto godina posle“ Dimitrije Boarov osvrnuo se na radikalne promene koje je Vojvodina doživela kako posle Prvog, tako i posle Drugog svetskog rata.

“Naravno, promene na ekonomskom planu posle Drugog svetskog doživeli su i drugi krajevi nekadašnje Jugoslavije, ali su one izraženije u Vojvodini jer je u njoj nešto više od 300 velikih poseda temeljno promenjeno. Veliki posedi narušeni su do te mere da je Vojvodina doživela da bude provincijalizovana i marginalizovana više nego što je bila pod Austrougarskom”, rekao je Boarov na tribini “Vojvodina 101 godinu sa Srbijom”, koju je na Sajmu knige u Beogradu organizovao dnevni list Danas.

Tokom razgovora učesnici su se osvrnuli i na značaj borbe za ljudska prava u Vojvodini.

„Kada je reč o istoriji Vojvodine, ona je obeležena njenom borbom za ljudska prava, a ova naša publikacija potvrđuje da su pitanja ljudskih prava i dalje od velikog značaja“, rekao je ekonomista i koautor zbornika Živan Marelj.

Na pitanje kako komentariše činjenicu da se Vojvodinom danas tako malo ljudi bavi, takođe jedna od autorki tekstova Vesna Rakić Vodinelić, istakla je da je takva sitaucija posledica centralizacije.

“Ne bih mogla tačno da odgovorim zašto se ostatak Srbije tako malo bavi Vojvodinom, ali jedan od mogućih razloga je taj što je Srbija veoma centralizovana zemlja u kojoj se smatra da je najvažnije da se bavite Beogradom. Smatram da je potpuno neprihvatjivo da živite u Beogradu, a da vam Novi Sad bude tako daleko”, zaključuje Vesna Rakić Vodinelić.

(Autonomija/Danas)