„Sramno je da svakog 23. januara vodimo decu na komemoraciju žrtvama Novosadske racije kada se političke strukture prosto utrkuju ko će potresnije govoriti, a da već par godina unazad iste te strukture zagovaraju izgradnju spomenika na kojem treba da stoje imena onih koji su odgovorni za raciju“, izjavila je sinoć sociološkinja i članica Saveza antifašita Vojvodine Marija Vasić na tribini „Spomenik koga neće biti“ posvećenoj izgradnji „Spomenika nevinim žrtvama 1944/45“.

Na pitanje kako je moguće da se u Novom Sadu podiže ovakav spomenik, Vasić odgovara da je sve moguće „zato što se nacionalisti i revizionisti svih naroda najbolje razumeju“.

„Ovo će biti spomenik naše sramote. Nadam se da ćemo mirnim putem uspeti ovo da sprečimo. Pokušavamo ovim razgovorima da osvestimo ljude. Kako će se završiti ne znamo“, rekla je ona.

Vasić, koja radi kao profesorka sociologije u jednoj novosadskoj gimnaziji, naglašava i da je apsurdno to što učenike uči o novosadskoj raciji i holokaustu kada se, sa druge strane, gradi spomenik na kojem se nalazi ime Janoša Tota, poznatog po tome što je ubio petoricu braće Jovandić pred njihovom majkom.

„Ja lično osećam odgovornost da o ovome ne ćutim. Na časovima učimo da zločinci imaju svoje ime i prezime, kao i žrtve. I onda među prvih deset imena na spomeniku nevinim žrtvama osvane ime Janoša Tota. Revizijom ovakvih imena se brišu njihovi zločini“, upozorila je Marija Vasić.

Milovan Pisari iz Centra za primenjenu istoriju kazao je da ovaj oblik revizionizma nije svojestven samo za Srbiju i Balkan, već da je to slučaj u celoj Evropi.

„U Evropi odavno postoji tendecija da se gradi na kulturi sećanja koja je posvećena onima za koje mi smatramo da su loši a oni drugi očigledno smatraju da nisu loši. Ako uzmemo u obzir Mađarsku, tamo ima mnogo spomenika koji su posvećeni mađarskim fašistima, u baltičkim zemljama postoje spomenici koji su posvećeni kolaboracionistima, u Italiji takođe. Ja ne mislim da je to problem Novog Sada i Srbije, već problem čitave Evrope. Za one koji hoće da dignu spomenik ti ljudi nisu zločinci već žrtve komunizma. To je promenjena perpsketiva“, ukazao je on.

Istoričar i član Saveza antifašista Vojvodine Uglješa Belić podestio je i na slučaj podizanja spomenika Miklošu Hortiju u zgradi mađarskog parlamenta, koji je takođe jedan od organizatora Novosadske racije.

On je dodao da je posebno apsurdno što je nekoliko dana nakon postavljanja njegove biste srpski patrijarh Porfirije odlikovao mađarskog premijera Viktora Orbana.

Belić je naglasio da srpski i mađarski politički sistem imaju dosta sličnosti koje za cilj imaju „rehabilitaciju onoga što je nepojmljivo“.

„Činenica je da je Horti osuđen kao ratni zločinac. Njegova presuda se može preinačiti jedino tako što će se njegovim istomišljenicima podići spomenik. Meni nije jasno šta rade pravne institucije, tužilaštva, pravobranilaštva. To se kosi sa ustavnim ingerencijama. Nelogično je. Isto kao što je nelogično da poglavar SPC odlikuje premijera Mađarske sa objašnjenem da je to u ime širenja hrišćanskih vrlina i hrišćanskog morala, a nekoliko dana ranije taj isti premijer je inicirao da Hortijeva bista bude postavljena u zgradu mađarskog parlamenta. Ono što mi imamo ovde, u našim krajevima, ja ne vidim takav stepen izjednačavanja fašista sa antifašizmom, žrtava sa egzekutorima, nigde više“, istakao je Belić.

Tribinu je organizovalo 15 navladinih i političkih organizacija koje su pokrenule peticiju „Reci NE spomeniku fašistima”.

Veći deo tribine održan je delimičnom mraku na platou Srpskog narodnog pozorišta, jer su nadležne službe tek oko 20 časova upalile okolne reflektore. Organizatori su govornike i publiku osvetlili svećama i telefonima.

Podsetimo, Gradska uprava za urbanizam je krajem juna ove godine odobrila početak radova na postavljanju spomenika „Nevinim žrtvama 1944/45. godine“ a na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara. Među imenima koja treba da se nađu na spomeniku su imena ratnih zločinaca koji su učestvovali u zloglasnoj Novosadskoj raciji.

U avgustu je pokrenuta peticija protiv pomenutog spomenika u organizaciji više političkih stranaka i udruženja građana, koju je do sada potpisalo više hiljada ljudi.

Petar Alimpijević (Autonomija)