Ko je samo jednom u životu bio u romskom naselju na rubu grada, čuo priče ljudi iz migranstke kolone, video užas poplavljenih i uništenih domova, vapaj bolesnog, nemoć starog čoveka, očaj gladnog, smrzotine bosog deteta koje živi na ulici… – taj može tek da pojmi kolika je vrednost onoga što je Ekumenska humanitarne organizacija (EHO) iz Novog Sada učinila za dobrobit bližnjih tokom 30 godina postojanja uz požrtvovani i predani rad na hiljade zaposlenih, saradnika i volontera.

Upravo je ovo danas, na Svetski dan socijalne pravde, u sedištu Ekumenske humanitarne organizacije u Novom Sadu, bio povod za osvrt na 19. februar 1993. godine, kada je osnovana ova humanitarna organizacija sa nesumnjivo velikim društvenim uticajem na promene na bolje. Taj uticaj hodio je putevima upornim, mukotrpnim, ali permanentnim, samo naizgled malim, a zapravo velikim, i, i te kako vidljivim koracima. Na žalost, i pored velikog rada, empatije i stručnosti, te svake vrste pomoći mnogobrojnih stranih donatora, u našem okruženju potrebe daleko premašuju učinjeno.

Ova godina biće, kako je najavljeno, posvećena obeležavanju značajnog EHO jubileja, uz najave i ostvarenje niza događaja i novih koraka u narednom periodu.

Kako je navela projektni koordinator Tijana Čeliković, EHO je prešao put od organizacije koja distribuira humanitarnu pomoć do organizacije koja sveobuhvatno kroz društveni aktivizam i implementaciju projekata radi na poboljšanju uslova života i unapređenju socijalnih prava različitih ranjivih grupa u našem društvu, i time utiče na prevazilaženje njihove socijalne isključenosti, nejednakosti i siromaštva. Humanitarnim i dijakonijskim radom EHO je bila svedok različitih promena i događaja koji su se dogodili ne samo na teritoriji Srbije, na teritoriji Balkana, već i u celom svetu. Svojim aktivizmom za građansko društvo bila je, i još uvek je, svedok promena i događaja koji su posledice elementarnih nepogoda i katastrofa, društvenih poremećaja, geopolitičkih tenzija, zdravstvenih, socijalnih i ekonomskih kriza.

Od prvog dana i tokom 90-tih EHO je pružala humanitarnu pomoć ugroženom stanovništu Vojvodine, te, potom nastavila da osluškuje potrebe drugih ranjivih grupa (osoba sa invaliditetom, starih lica, žena, dece i mladih, Roma, ruralnog stanovništva, nezaposlenih, osoba za zdravstvenim problemima i onih pogodjenih u epidemiji covid 19, izbeglica, migranata, povratnika po osnovu Sporazuma o readmisiji…) i brzo reaguje na nove krize, bilo da su posledice društvenih poremećaja ili elementarnih nepogoda. Ekumenska humanitarna organizacija dala je upravo ovim aktivnostima i doprinos izgradnji građanskog društva u Srbiji.

Predsednik Skupštine Ekumenske humanitarne organizacije Andrija Marčok podsetio je da je EHO pre 30 godina osnovana na inicijativu Svetskog saveta crkava. Razlog osnivanja bila je potreba da se obezbedi humanitarna pomoć (obroci, lekovi, ogrev) ugroženim stanovnicima Vojvodine, bez obzira na versku ili nacionalnu pripadnost. Zahvaljujući toj pretežno humanitarnoj delatnosti, EHO je tokom 90-ih godina prošlog veka bila prepoznata kao vodeća humanitarna organizacija. EHO je, izneo je Marčok, u isto vreme bila i jedinstven primer saradnje crkava u obavljanju dijakonijskog rada, okupljene oko istog cilja, imajući u vidu da su je kao udruženje građana osnovali predstavnici različitih crkava u Vojvodini i da današnji sastav skupštine EHO čine predstavnice i predstavnici Slovačke evangeličke A.V. crkve u Srbiji, Reformatske hrišćanska crkva u Srbiji, Apostolskog egzarhata svetog Nikolaja za grkokatolike u Srbiji i Crnoj Gori i Evangeličke hrišćanske A.V. crkva u Srbiji – Vojvodini.

Direktorka Ekumenske humanitarne organizacije Anna Brtka Valent navela je da je velika čast biti na čelu ovakve organizacije, i da ona, kao i prethodni direktori, od prvog dana ima ogroman zadatak da EHO, kroz razvoj same organizacije, direktnim radom sa korisnicima i aktivnostima usmerenih na javno zagovaranje, bude dovoljno jak i sposoban partner u društvenom aktivizmu. Ujedno, dodaje Brtka Valent, izazov je obezbediti sredstva za rad i implementaciju projektnih aktivnosti, naročito u trenucima humanitarne, zdravstvene i druge krize, te da je snaga organizacije upravo u sposobnosti za brzo reagovanje. Ekumenska humanitarna organizacija uprkos svim ovim izazovima uspeva da ima oko 40 aktivnih projekata godišnje, koje sprovodi ne samo u Vojvodini, nego i na teritoriji cele Srbije. EHO osnažuje ne samo pripadnike i pripadnice ranjivih grupa, već i relevantne institucije i udruženja koja se bave ljudskim pravima.

Centralna proslava tri decenije rada EHO biće održana 10. maja ove godine u okviru partnerskog sastanka, na kojoj će EHO zajedno sa predstavnicima ciljnih grupa kojima pomaže, prezentovati svoj rad i predstaviti publikaciju „Naših prvih 30 godina“, prikazati dokumentarni film i otvoriti izložbu fotografija „30 fotografija za 30 godina“, čija postavka će trajati 30 dana. Biće održani participativni sastanci sa mnogobrojnim relevantnim domaćim i inostranim akterima, radi izrade strateškog plana za naredni period, koji prati promene u okruženju i promene same organizacije.

Ljudska prava, jednakost i ljudsko dostojanstvo, mir i pomirenje, međuverska saradnja, solidarnost, socijalna pravda i inkluzija, održivi razvoj, odgovornost, efikasnost i transparentnost te participativan način rada osnovne su vrednosti EHO-a i njima se organizacija rukovodi u radu.

Ciljne grupe EHO-a su sve ranjive i marginalizovane grupe čija su ljudska prava narušena i/ili su diskriminisane. Organizacija pomaže, brine se i radi sa decom i mladima, osobama sa invaliditetom, starim osobama, migrantima/-kinjama, Romima i Romkinjama, osobama sa zdravstvenim problemima, nezaposlenima, devojčicama i ženama, decom koja žive i/ili rade na ulici, socijalno ugroženim ljudima, žrtvama nasilja u porodici…

Na čelu Ekumenske humanitarne organizacije bili su: Károly Béres, Ana Bu, Vladislav Ivičiak, Edit Mokuš, Tilda Gyenge Szlifka. Od 2020. godine Eho vodi Anna Brtka Valent.

Neki od mnogobrojnih priznanja EHO: Projekat „Socijalna inkluzija i poboljšanje uslova stanovanja Roma/kinja u Srbiji“ proglašen je jednim od deset finalista prestižne svetske nagrade u oblasti stanovanja – World Habitat Awards (WHA). Resursni centar za osobe sa invaliditetom dobitnik je sertifikata Innovative Practice 2014 za partnerski projekat „E-pristupačno obrazovanje” u Makedoniji i Srbiji. Model „Obnova podstandardnih romskih naselja zasnovana na potrebama njihovih stanovnika i stanovnica“ jedna je od najperspektivnijih inicijativa u oblasti poboljšanje uslova stanovanja Roma i Romkinja u regionu. Ovo je zaključeno u izveštaju OEBS-ove Kancelarija za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Vizija Karolja Bereša

Razvojni put ekumenske organizacije ne bi bio moguć bez čoveka čija je vizija izgradila EHO i koji se do kraja života posvetio radu i razvoju organizacije, bez Karolja Bereša (Béres Károly) erudite, kosmopolite, elektroinženjera, sveštenika Reformatske hrišćanske crkve u Srbiji, koji je vodio EHS (Ekumensku humanitarnu službu, kako se tada zvala) do 2008. godine.

Bereš će ostati upamćen kao čovek koji je donosio ispravne odluke u teškim vremenima, imao hrabrosti da prihvata rizike, stane iza svojih odluka, ali i da stane iza ljudi sa kojima je radio. Njegov pečat vidljiv je i danas u radu i razvoju organizacije.

Pomoć Vojvođanima

Jedna od najvećih pomoći čoveku je pružanje alata za rad. Upravo je okončan jedan od poziva svim pripadnicima marginalizovanih grupa u vojvođanskim opštinama, nezaposlenima ili ljudima sa niskim prihodina za dodelu bespovratne pomoći za ekonomsko osnaživanje – registraciju neke zanatske delatnosti, nabavku alata, mašina i opreme za rad, unapređenje sosptvenog posla, izradu biznis plana, kao i podršku oko registracije firme i plaćanja knjigovodstvenih usluga za početnih 6 meseci.

Trogodišnji projekat “Obrazovanje i ekonomsko osnaživanje marginalizovanih grupa” Ekumenska humanitarna organizacija sprovodi uz podršku Brot für die Welt i Diakonie Württemberg/Hoffnung für Osteuropa iz Nemačke.

Izbeglice

Srbija je bila tranzit za više od 750.000 izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i Azije na njihovom putu ka EU. Kao odgovor na izbegličku krizu, EHO je 2015. godine objavila Apel za pomoć izbeglicama i stupila u kontakt sa međunarodnim partnerima.

Ubrzo su zaposleni i volonteri počeli terenski rad, distribuirana je humanitarna pomoć i mobilisan je EHO mobilni medicinski tim, što je EHO učinilo jednom od najmobilnijih i najefikasnijih organizacija u pružanju humanitarne pomoći i skloništa za izbeglice.

Branislava Opranović (Autonomija, fotografije: EHO)