Širom Evrope i čitavog sveta traje progon onih koji odbijaju da prime vakcinu protiv korone. Gestapo, esesovci i policija posvuda tragaju za nevakcinisanima, a kad ih pronađu sve se odvija po kratkom postupku: iskopaju jame izvan grada, pokose mitraljezima postrojene žrtve koje padnu u improvizovane grobove, a potom ih brzo prekriju zemljom. Kada nevakcinisanih ima previše onda ih deportuju na Istok, u konc-logore koji funkcionišu kao fabrike smrti. Vakcinisani razdvajaju porodice, neke logoraše koriste kao robovsku radnu snagu, ali na kraju svi završe isto: teraju ih u kupatila gde umesto vode iz tuševa teče smrtonosni gas. Grupe logoraša pomažu vakcinisanim fašistima da kandidate smrti uteraju na stratište, a zatim nagomilane leševe ubacuju u peć za spaljivanje dok od njih ne ostane samo pepeo koji vetri razveju po okolini.
Jedna nevakcinisana devojčica koja se s porodicom sakriva u Amsterdamu, na vakcinisanima nepoznatoj lokaciji, ovih dana je zabeležila u svoj dnevnik: „Mnoge naše nevakcinisane prijatelje masovno odvode. S tim ljudima Gestapo postupa bez trunke obzirnosti: trpaju ih u kamione za stoku i šalju u Westerbork, veliki antivakserski logor u Drenteu. U Westerborku je strašno: samo jedna prostorija za pranje za stotinu ljudi i ni izdaleka dovoljno nužnika. Nema odvojenih odeljenja. Muškarci, žene, deca, svi spavaju zajedno. Zbog toga je smrtnost strahovita; a mnoge žene, čak i devojke, koje neko vreme ostanu onde očekuju dete. Bekstvo je nemoguće; većini ljudi u logoru je obrijana glava, a mnoge i antivakserska spoljašnjost obeležava kao zatvorenike. Ako je ovako loše u Holandiji, kako li je tek u dalekim i varvarskim predelima, gde ih šalju? Pretpostavljam da većinu ubijaju. Engleski radio kaže da ih truju plinom”.
Antivakserske žute trake
Ovako bi otprilike izgledala realnost kad bi u trućanju o “vakcinalnom fašizmu” bilo nekakvog pokrića. Protivnici vakcinacije i epidemioloških mera su se razgalamili, pa svaki pokušaj uvođenja kovid propusnica ili poziv na imunizaciju proglašavaju za fašizam i nacizam. Od QR koda su napravili kukasti krst, pa su ga precrtali i tako konstruisani simbol lažnog bunta stavljaju u svoje profile na društvenim mrežama, a sebe vide kao Jevreje modernog doba, kao žrtve novog fašističkog poretka. Na protestima protiv smešnih kovid propusnica koje su prvo važile posle 22 h, a sada važe posle 20 h, i to u ugostiteljskim objektima – samoproglašeni borci protiv fašizma pojavljuju se noseći žute trake oko ruke, na kojima piše “nisam vakcinisan”.
Nije srpski ogranak antivakserske histerije naročito originalan. Diljem sveta pomahnitala gomila stavlja žute zvezde u kojima nemačku reč “Jude” zamenjuju natpisom “nevakcinisan” ili “ne kovid sertifikatu”. Ovakve nakaradne proizvode domaće radinosti i manjka pameti nosili su demonstranti u Nemačkoj, Francuskoj, Češkoj, Velikoj Britaniji, Kanadi; u Izraelu su upoređivali kovid pasoš sa žutom zvezdom i identifikacionim tetovažama kojima su nacisti obeležavali logoraše, a u Kalgariju su bili posebno inventivni, pa su na protest poneli uveličane fotografije Ane Frank.
Nesuvisla poređenja sa nacističkim progonom Jevreja, zloupotreba tragedije, banalizacija zločina i praktično ruganje žrtvama Holokausta izazvali su zgražavanje i konsternaciju mnogih ljudi, pogotovo onih koji su preživeli nacističko “konačno rešenje”. Asossiated Press prenosi reči Džozefa Švarca, 94-ogodišnjaka koji je preživeo Holokaust: „Nosio sam zvezdu, znam šta je to, još uvek je imam na telu“. Švarc sa suzama u očima kaže: „Ne možete zamisliti koliko me je to uznemirilo. Ovo poređenje je mrsko. Svi moramo da ustanemo protiv ove sramote“. To je samo jedna od mnogobrojnih izjava ljudi koji su izmakli Hitlerovom smrtonosnom pohodu.
Ruganje žrtvama Holokausta
Objašnjavaju starci koji su preko glave preturili pakao konc-logora da je čuvanje zdravlja i izbavljanje ljudi od patnji sušta suprotnost zlodelima Hitlerovog režima, da su nacisti masovno istrebljivali ljude samo zbog njihove nacionalne pripadnosti, a da je pokušaj da se životi spasu pomoću vakcine nešto dijametralno suprotno ubilačkim nastojanjima nacista, ali uzalud. Mahnitost je toliko uzela maha u nekim delovima ljudskog roda da tu nikakve činjenice, logika, elementarni zdravorazumski argumenti nimalo ne pomažu.
Dodatnu dozu apsurda u čitavo zamešateljstvo dodaje činjenica da je Hitler, po dolasku na vlast, ukinuo obaveznu vakcinaciju u Nemačkoj. To je bilo sasvim u skladu sa nacističkom rasisističkom doktrinom: uzgajanje čistije, nadmoćne rase podrazumeva eliminaciju onih koji su slabijeg zdravlja, samo najjači imaju pravo da prežive. Tome je služio i ”Zakon o zaštiti naslednog zdravlja”, po kom su ubijani duševni bolesnici, hendikepirani, svi koji su proglašeni nesposobnima, “genetski nepodesnima”, “fizički i mentalno beznadnima i bezvrednima”. I nacisti su bili zagovornici prirodnog imuniteta, ko ne može da preživi bez vakcine – taj i ne zaslužuje da živi, što neobično podseća na ove današnje šatro borce protiv fašizma koji postoji samo u njihovim glavama. Fašizam teško da može biti vakcinalni ili vakserski, kako bulazni histerična gomila, jer je pravi fašizam bio antivakserski nastrojen. Takve su istorijske činjenice, šta da vam radim.
Mnoge institucije koje se bave memorijalizacijom Holokausta širom sveta reagovale su na sablažnjivu i besramnu zloupotrebu patnje i smrti šest miliona Jevreja. Memorijalni centar posvećen žrtvama Holokausta „Jad Vašem“ iz Jerusalima veli: „Manipulisanje Holokaustom na ovaj način banalizuje užasne zločine koji su počinjeni i ocrnjuju sećanje na žrtve i preživele“. Oglasio se i Muzej Aušvic sličnom porukom, sa nešto eksplicitnijom osudom: “Instrumentalizacija tragedije Jevreja koji su patili, bili ponižavani, označavani žutom zvezdom i, napokon, izolovani u geto i ubijani tokom Holokausta, kako bi se zalagali protiv vakcinacije je tužan simptom moralnog i intelektualnog posrnuća”.
Desničari glumataju žrtve
Kod nas je čitava situacija još transparentnija, jer proteste protiv vakcinacije i epidemioloških mera (gotovo nepostojećih, ali koga to briga) vode desničarske grupe, razne Narodne patrole, Dveri, pokret Živim za Srbiju, Pokret antiglobalista i slične skupine koje su po mnogo čemu poznate, ali nikako i po borbi za ljudska prava i slobode. To su oni koji se inače bore protiv migranata, manjinskih grupa i negiraju im prava (a sad kukaju na ograničavanje sloboda), protiv abortusa (a sad se setiše da samo oni odlučuju o svom telu). Čitavu ujdurmu lepo je sažeo sociolog Dario Hajrić: “’Niko ne sme da ograničava slobodu kretanja! To je ljudsko pravo!’ – lik koji bi da proteruje migrante. ‘Obeležavaju nas kao stoku!’ – lik koji nema ništa protiv grafita ‘Smrt pederima. ‘Država nema pravo da raspolaže našim telima!’ – političar koji se zalaže za zabranu abortusa”.
Zaista je teško setiti se nečeg odvratnijeg od stavljanja žute trake na ruku sa natpisom “nisam vakcinisan”, paradiranja i glumljenja žrtve. I to u trenutku dok dnevno od korone umire više od 60 ljudi, prema zvaničnoj statistici za koju se opravdano sumnja da je lažna. Kako kažu lekari iz udruženja “Ujedinjeni protiv kovida”, realni broj je mnogo veći, u Srbiji najverovatnije dnevno premine između 150 i 240 osoba od posledica zaraze kovidom-19. Većina tih ljudi nije morala da umre, to nisu bili nužni letalni ishodi protiv kojih medicina ne može ništa, ali uz neverovatni zamah antivakserske propagande i državu koja nema nameru da se ozbiljno bori protiv pandemije stigli smo do tragedije strahovitih razmera.
Dovoljno je pomenuti da je u Beogradu ovog oktobra bilo 77 posto sahrana više nego u istom mesecu prošle godine. A i prošle godine je broj umrlih bio mnogo veći nego prethodnih godina kada nije bilo korone. Ali za naše antivakserske slobodare preminuli od korone nisu žrtve, kao što nisu žrtve ni nebrojeni ljudi koji pate od teških bolesti, ali im je otežan pristup lečenju usled razularene epidemije, nedovoljnog kapaciteta bolnica i manjka medicinskog osoblja, pa umiru prepušteni sami sebi. Besramnici koji sami sebi lepe žute trake ove nesrećne ljude i ne pominju, njih se ne tiče patnja i smrt drugih ljudskih bića. Nisu mrtvi žrtve, mi smo žrtve, urlaju i zapomažu dobrovoljni nositelji žutih traka, nama zabranjuju da posle osam sati uveče popijemo kapućino u kafiću jer nismo vakcinisani, pa to je čist fašizam, to ne može više da se izdrži. Nije im dovoljno što šire dezinformacije, ugrožavaju zdravlje i život drugima, produžavaju trajanje epidemije i ponašaju se kao bioteroristi, nego još i glumataju žrtve.
Viva la muerte!
Na sumrak pameti i savesti ljudske reagovala je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Srbije Brankica Janković saopštenjem u kojem kaže: „Krajnje je neprimereno dovođenje u vezu jedne od najvećih tragedija prošlosti i miliona ubijenih Jevreja, ali i pripadnika drugih nacionalnosti tokom Drugog svetskog rata, sa protivljenjem vakcinaciji. Time se pokazuje ne samo odsustvo svakog poštovanja prema žrtvama fašizma, već i svesti o tome šta takva poruka znači“.
Našim desničarskim zadribaldama nije se ni čuditi. Kad već negiraju genocid u Srebrenici, kad se već rugaju žrtvama ratova devedesetih, što se ne bi rugali i žrtvama fašizma iz tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka? Ako već negiraju prijedorske bele trake, šta ih sprečava da zloupotrebe žute Davidove zvezde? Ako već igraju na svežim masovnim grbnicama, što ne bi poigrali i na pepelu ubijenih Jevreja? Savest, empatija i elementarna ljudskost ih u tome svakako ne sprečavaju.
Zabrinjavajuće je što se slična pojava javlja i širom sveta, što pokazuje da je znatan deo čovečanstva dobrovoljno rekao zbogom pameti, istorijskim činjenicama, znanju, nauci, medicini i minimumu ljudske solidarnosti. Da su svesni šta rade, da su sposobni da dovedu sopstvene stavove do krajnjih konsekvenci, kad se okupe na tim svojim suludim skupovima i natakare na sebe žute zvezde, trebalo bi da skandiraju: Smrt vakcinalnom fašizmu, sloboda zaražavanju i umiranju! Ili, još kraće: Viva la muerte!