U Rusiji slabo uspevaju sloboda mišljenja i govora, socijalna pravda, jednakost pred zakonom, materijalno blagostanje, vladavina prava, dostojanstvo ličnosti i slične neautohtone kulture. Takvo je podneblje, hladno, surovo i autoritarno.

S druge strane, društvena klima je izrazito pogodna za rast i razvoj propagande koja uspeva preko svake mere. U Rusiji kulture laži ima za izvoz, pa nije ni čudo što se može videti širom sveta, kako utiče na američke izbore i Bregzit ili kako temeljno oblikuje javno mnjenje u Srbiji.

Navedeni primeri dovoljno govore o uspešnosti ruske propagande, ali nije zgoreg navesti još neke zvezdane časove mašinerije za masovnu proizvodnju laži. Poznata teorija zavere (srpski: laža i paralaža) po kojoj je virus AIDS-a veštački proizveden u američkim laboratorijama plod je sovjetske propagande, tačnije KGB-a, matične kuće današnjeg gospodara Rusije Vladimira Putina.

Iz iste kuhinje potiče lažna priča da je u američkoj laboratoriji veštački kreiran virus ebole i da je Džona Kenedija ubila CIA.

Slavni dani ruske propagande

Ni savremenim naslednicima sovjetske propagande ne ide loše, dovoljno je videti koliko ljudi veruje da se Rusija u Ukrajini zaista obračunava sa nacizmom.

Čak i u razumnijem delu sveta prolaze putinovske lažljive priče, pa se tako u zapadnim zemljama vode polemike da li je NATO kriv za rat u Ukrajini. Kad vojska jedne zemlje pređe granicu druge suverene zemlje i počne da ubija i ruši sve pred sobom, zaista je teško utvrditi ko je kriv za pokretanje ratnog sukoba. Ko zna, možda je i Poljska kriva za pokretanje Drugog svetskog rata, možda su glavni krivci Velika Britanija i SAD, samo nam ruska propaganda to još nije javila.

Duga je tradicija ruske propagande, a ne treba zaboraviti jedno od njenih najslavnijih zlodela – knjigu “Protokoli sionskih mudraca”, antisemitski falsifikat koju su sklopili agenti carske Ohrane. I dan-danas ta knjiga-ubica ima svoje poklonike koji ne veruju da se radi o plagijatu dela “Dijalog u paklu između Makijavelija i Monteskjea” Morisa Žolija, iako uporedno čitanje dva teksta i nije preterano zahtevan posao.

Kad se uzmu u obzir ozbiljni dometi ruske državne lažavine, najnoviji uradak televizije Russia Today ostavlja pomalo jadan utisak. Narečene TV kuća emitovala je pre neki dan pseudodokumentarnu emisiju znakovitog naslova “Serbia: Signs of War; The stark future of the Kosovo conflict” u kojoj se navija za pokretanje novog rata na Balkanu.

Nije tajna da je destabilizacija Balkana sastavni deo ruske spoljne politike, te da ovdašnje proruske snage intenzivno rade na tome. Nije skriveno ni da Putin i njegova svita priželjkuju novi ratni požar u našim krajevima, sve su to već opšta mesta poznata svakome ko iole prati medije.

Zanimljivije je na koga Rusija računa u tom potencijalnom sukobu. Sudeći po TV emisiji, glavni Putinovi ratni aduti su desničarski marginalci Miša Vacić, lider Srpske desnice i Damnjan Knežević, vođa Narodnih patrola. Njih dvojica bili su glavni sagovornici takozvanih ruskih novinara, a zapravo papagaja Kremlja. Miša Vacić je otvoreno najavio denacifikaciju Srpskog sveta, po uzoru na Putinovu denacifikaciju Ukrajine.

Sasvim logično da se čovek koji voli da pozdravlja dizanjem desnice u vazduh zalaže za denacifikaciju, mada bi, ako bismo taj pojam uzeli u njegovom doslovnom značenju, to bio dosta suicidalan poduhvat.

Pravo na specijalne operacije

“Moj sin i druga deca će živeti u jednoj zemlji apsolutnog mira, gde su sve srpske zemlje sabrane, od srpskog mora, preko srpske Bosne, srpskog Kosova… Kao što Rusija uspeva da denacificikuje, demilitarizuje i oslobodi ruski svet, tako i mi Srbi imamo pravo, kroz specijalne operacije, da stvorimo srpski svet koji će koji će živeti u miru i slobodi”, izjavio je Vacić za rusko propagandno glasilo.

Vaciću je ostalo još samo par lakih koraka do ostvarenja sna o novim zločinima i genocidima po susedstvu zarad realizacije večne fiks-ideje nacionalista o ujedinjenju svih Srba u jednu državu. Samo još da njegov pokret koji je na nivou statističke greške postane ultrapopularan, pobedi na izborima i eto prilike za reprizu devedesetih godina prošlog veka.

Druga opcija je da nagovori Aleksandra Vučića da pokrene neki rat, pošto ovaj preko svojih političkih čauša i medijskih poslušnika neprekidno radi na podizanju tenzija sa komšijama i na raspirivanju šovinističke mržnje prema svemu što nije srpsko. Vučić je ionako zaslužan za postojanje komične Vacićeve figure na političkoj sceni Srbije, a pre par godina pomagao je i drugim desničarskim organizacijama u skupljanju potpisa pred izbore, pre svega Levijatanu i Zavetnicima.

Vacićevoj Srpskoj desnici naprednjaci su pomogli i da uđe u lokalnu skupštinu Vranja. Bilo je tu i humorističkih detalja. Srpska desnica je bila pod brojem četiri na lokalnim izborima, a pod istim brojem na parlamentarnim izborima bila je lista Stranke vojvođanskih Mađara, pa je preko 1.200 građana koji su glasali za Mišu Vacića zaokružilo broj četiri na listiću za parlamentarne izbore, za svaki slučaj. Tako su Mađari dobili veliki broj glasova u Vranju, iako ova manjina uopšte ne živi u gradu na jugu Srbije.

Vacić je 2013. godine osuđen na uslovnu kaznu za izazivanje mržnje prema LGBT osobama, nedozvoljeno nošenje oružja i sprečavanje policije u vršenju dužnosti. To nije sprečilo naprednjačku vedetu Marka Đurića da ga zaposli u Vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju, širenje mržnje i nošenje oružja je preporuka za državnu službu, pogotovo ako je kandidat zvanično osuđen za svoje prekršaje.

Patrole za zlostavljanje izbeglica

Damnjan Knežević, drugi ruski adut za raspirivanje ratnog požara na Balkanu, još je živopisnija pojava od nesrećnog Vacića, inače trajno i principijelno posvađanog sa maternjim jezikom, čovek bukvalno ima problem da sastavi prosto-proširenu rečenicu, kako i priliči pravom srpskom rodoljubu i branitelju srpskog jezika.

“Nećemo ostaviti ni jedno dete, makar ono živelo u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, na Kosovu. Dužnost naše generacije je da osiguramo da niko ne bude ostavljen, niko zaboravljen. Mnogo ratnih veterana je sa nama, mnogo ljudi koji su prošli Siriju, Ukrajinu, bombardovanje 1999. godine”, zborio je za RT Knežević, šaljući jasnu poruku Kremlju koja glasi “Računajte na nas”.

Knežević je jedan od osnivača Srpskog sabora Zavetnici, bio je potpredsednik ove stranke dok ga nisu smenili sa funkcije, potom ih je napustio i odao se samostalnim desničarskim akcijama. Na kraju je oformio takozvane Narodne patrole, grupice koje noću krstare srpskim gradovima i zlostavljaju nesrećne migrante. Ekipa ruske televizije provela je noć s Kneževićevim Narodnim patrolama, snimajući kako maltretiraju migrante. U moru besmislenih desničarskih aktivnosti širenje straha od izbeglica spada u najidiotskije iz prostog razloga što niko od njih ne želi da ostane u Srbiji, svi bi da se domognu Evropske unije.

Nije lako biti rasista i ksenofob u zemlji Srbiji, nigde stranca na vidiku, a identitet i politički program ti se iscrpljuju u mržnji prema strancima. Šta da se radi kad kod nas niko ne želi da dođe, živi i radi, naprotiv, sve više domicilnog stanovništva beži odavde glavom bez obzira. Mnogo bi lakše narodnim patroldžijama bilo u nekoj uređenijoj državi gde ima stranaca, u koju migranti hrle sa svih strana, na primer u Francuskoj ili Nemačkoj. Tamo bi mogli da propovedaju kako zli stranci otimaju radna mesta domaćem stanovništvu, narušavaju naš autohtoni evropski način života i kvare ksenofobnu evropsku kulturu svojom nepoželjnom drugošću.

U Srbiji na takve priče ne naseda gotovo niko, uprkos sveopštoj sklonosti ka fantazmima i izmišljotinama koje zanose udesno. Sreća da izbeglički put do zemalja Evropske unije vodi preko Srbije, pa su i naši rasisti dobili kakvu-takvu priliku da pokažu svu raskoš svoje mrziteljske tupoumnosti.

Kandidati za ruskog gubernatora

Eto, to su Putinovi ljudi za pokretanje specijalnih vojnih operacija na Balkanu. Ruski medij otvoreno podržava srpske desničare i zagovara nove ratne sukobe. Doduše, kad su ruska državna glasila u pitanju, medij i nije baš najtačniji pojam. Njihov posao nije da izveštavaju o onome što se događa, da otkrivaju istinu i činjenice, već da oblikuju stvarnost u skladu sa ratobornom kremaljskom agendom i da nas sve ponovo gurnu u propast. To se u emisiji RT i ne krije, novi rat se najavljuje za tri, šest meseci ili narednu godinu. Na početku priloga se konstatuje: “Pucnjava na graničnom prelazu Brnjak, kao pre stotinu godina u Sarajevu, gotovo je dovela do globalne krize”.

Po kremaljskim propagandistima ispada da je neki anonimni pucač blizak Srpskoj listi novi Gavrilo Princip koji umalo da pokrene novi svetski rat. A ako dotični nije uspeo da zapali Balkan, tu su friški upaljači u ljudskom obliku zvani Vacić & Knežević. Stvarno Putinovi huškači više ne znaju kud udaraju. Ta dezorijentacija vidljiva je i po tome što su opskurne desničare angažovali za izvođače radova na terenu.

Nijedan ekstremista, naravno, nije bezopasan, čak i ovi skudoumnici u stanju su da naprave neki incident, ali je njihova politička težina minimalna, a moć nepostojeća. Oni ni poštene litije nisu u stanju da naprave, i to moraju da im organizuju ruske službe.

Doduše, ni Putinova posluga kojoj je povereno upravljanje u Čečeniji, Pridnestrovlju ili Donjecku nije napravljena od kvalitetnijeg ljudskog štofa, za posao ruskog gubernatora nisu neophodni ni pamet, ni obrazovanje, ni talenat. Knežević i Vacić su sasvim dobri kandidati za funkciju, mada su u konkurenciji i mnogi drugi putinofili poput Boška Obradovića iz Dveri ili Milice Đurđević iz Zavetnika.

Nije loše pogledati poneku emisiju kremaljske propagande, tek da se podsetimo koliko smo srećni što je Srbija daleko od Rusije.

(Al Jazeera Balkans)