Zlostavljanje državljana susedne Hrvatske postalo je omiljena zabava naprednjačkog režima Aleksandra Vučića. Nacionalističkim zadribaldama nikad ne manjka neprijatelja, u njihovoj glavi sve što ih okružuje predstavlja potencijalnu opasnost po njihov voljeni narod. Na spisku vekovnih srpskih neprijatelja su svi susedni narodi i veći deo sveta, a Hrvatima poslednjih meseci pripada glavna uloga u igrokazu pod radnim nazivom “Paranoja u Las Srbasu”.

Krajem avgusta su policajci na granici zaustavili Severinu Vučković, priveli je na duži informativni razgovor kao “bezbednosno interesantnu osobu”, pa su je satima propitivali o društvenim i političkim pitanjima. Srpskoj policiji bilo je neobično važno da li hrvatska pevačica smatra da je u Srebrenici počinjen genocid, te šta misli o Oluji, Tuđmanu, Jasenovcu, silovanim ženama, proterivanju Srba iz Hrvatske, kopanju litijuma i sličnim temama. Severini je dojadilo višesatno maltretiranje, pa je u nekom trenutku digla ruke od svega, odustala od nastupa u Srbiji, rekla da neće dolaziti u nju dok je na vlasti Onaj (zna se koji), te policajcima otpevala pesmu Đorđa Balaševića “Živeti slobodno”.

Zašto je policija izvela ovaj bizarni performans postalo je jasno kad se oglasio potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vulin, ljubitelj Vladimira Putina, Josifa Visarionoviča Staljina i sličnih diktatora. Mahniti Vulin je obznanio da je on, glavom i bradom, napravio spiskove sumnjivih lica koje treba maltretirati na granici. Doduše, priznao je da taj progoniteljski posao nije obavio baš najbolje, jer tek sad vidi “koliko ološa je nepravedno zaboravljeno”. Eto objašnjenja zašto su na granici šikanirani Jadranka Barjaktarević, Feđa Štukan, Selma Bajrami, Draginja Vuksanović Stanković, poslanici Skupštine Crne Gore koji su glasali za Rezoluciju o Srebrenici i ruski antiratni aktivisti.

Tabloidni progon hrvatskih studenata

Ne učestvuju u progonu stranih državljana samo državni organi Srbije, koji su zaboravili na profesionalne uzuse i postali partijski poslušnici, već i mediji za specijalne operacije poznati i kao tabloidi. Krajem godine, u jeku studentskog bunta protiv naprednjačkog režima, tabloidi su osmoro hrvatskih studenata koji su došli u Beograd u posetu kolegama – proglasili agentima hrvatske tajne službe koji su doputovali u Srbiju da sruše Vučića.

Tabloidni službenici u civilu pratili su studente, tajno su ih fotografisali kako šetaju beogradskim ulicama (poznato je da je koračanje Beogradom subverzivna delatnost), pa potom objavili njihova imena i “ekskluzivne fotografije”. Proglasili su ih lažnim studentima, prerušenim obaveštajcima, a izjavu studenata da “dolaze turistički i da se vraćaju u Hrvatsku 30. decembra” okarakterisali su rečima: “Jako sumnjivo”. Normalno da je sumnjivo, jer ima li ičeg sumnjivijeg od turističke posete Beogradu i povratka pred Novu godinu, takvo ponašanje jasno ukazuje na međunarodnu zaveru protiv Aleksandra Vučića – to je jasno kao dan. Ni Ilija Čvorović iz Balkanskog špijuna ne bi bolje i preciznije rezonovao.

Kad su studenti narečenog 30. decembra krenuli kući, na granici su u njihov autobus ušli srpski carinik i muškarac u civilu, dali su im paket sa porukom sumanute sadržine: „Dragi ‘studenti’, hvala vam što ste posetili našu zemlju, nadamo se da vam je prijao boravak, kao i da ćete ubrzo ponovo doći. U Srbiju ste uvek dobrodošli! P.S. Pozdravite kolege iz SOA“. Paket je sadržao adekvatan poklon – pedesetak flašica rakije ukrašenih srpskom zastavom.

Čitava priča je nadrealan primer konstruisanja i manipulacije u koje ne bi poverovao čak ni pasionirani žderač šovinističke propagande. Zapravo se radilo o tradicionalnoj poseti Kluba studenata elektrotehnike iz Zagreba Klubu studenata tehnike iz Beograda, ta poseta se dešava svake godine, samo tabloidima do sada nije palo na pamet da od toga naprave suludu lažipriču. Tačnije, glavni urednik svih tabloida koji stoluje na Andrićevom vencu, u predsedničkom kabinetu, tek sada je javio svojim novinarskim lojalistima da iskoriste uobičajenu studentsku posetu za širenje paranoje.

Hapšenja i deportacije

U progon hrvatskih državljana uključio se i Vučićev politički otac, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Gostujući na TV Informer, Šešelj je objavio poternicu za Matejem Devčićem, novinarom portala Telegram. Pokazao je Devčićeva lična dokumenta, a ispod toga je pisalo “Oni obučavaju kolovođe protesta”. Potom je naveo imena i prezimena još nekoliko hrvatskih državljana, pokazao i njihova dokumenta, te sve njih označio kao kolovođe protesta i blokada u Srbiji.

Maltretiranje državljana Hrvatske došlo je do paroksizma pre nekoliko dana. U Beogradu je Erste fondacija organizovala radionicu za predstavnike civilnog sektora iz devet zemalja. Policija je oko ponoći upala u hotel gde su učesnici radionice bili smešteni, strpala ih u neobeležen automobil, odvezla u policijsku stanicu i celu noć ispitivala u dobro poznatom čvorovićevskom maniru.

Posle višečasovnog maltretiranja, policija je zbunjenim i uplašenim ljudima dala da potpišu dokument u kojem im se nalaže da u roku od 24 sata napuste Srbiju, te da imaju zabranu ulaska u zemlju u narednih godinu dana. U obrazloženju dokumenta navodi se da je policiji dostavljeno mišljenje organa za zaštitu bezbednosti “kojim je utvrđeno da boravak imenovane državljanke Hrvatske predstavlja neprihvatljiv bezbednosni rizik u Republici Srbiji”.

Deportovano je pet učesnica radionice iz Hrvatske, a privedeno je još osmoro iz drugih država – Slovenije, Slovačke, Severne Makedonije, Albanije, Moldavije, Rumunije, Austrije i Češke, od kojih je šestoro proterano. Među deportovanim učesnicama bila je i istoričarka umetnosti Ana Kovačić, saradnica Srpskog narodnog vijeća iz Zagreba, koja je sarađivala i na izložbi “SLANA – Radikalni krajobraz”, o ustaškom logoru na Pagu.

Međunarodna osuda

Poslednji maltretman hrvatskih državljana prevršio je svaku meru, pa je najzad reagovala i država Hrvatska, uputivši Srbiji protestnu notu. Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Hrvatske izdalo je preporuku građanima u kojoj se kaže: „Preporučuje se odgoda svih putovanja koja nisu nužna, oprez, praćenje aktualne situacije i detaljnije informiranje prije puta zbog zabilježenih neprimjerenih i neosnovanih postupanja tijela Republike Srbije prema hrvatskim državljanima“.

Oglasila se i Evropska komisija, izrazivši zabrinutost zbog hapšenja i proterivanja aktivista civilnog društva iz Srbije, te pozivajući ovu zemlju da poštuje međunarodne i evropske standarde kada preduzima mere u vezi s nacionalnom bezbednošću. Sprovedene mere nemaju nikakve veze sa nacionalnom bezbednošću, već sa pomahnitalim radikalima presvučenim u naprednjake, koji izmišljaju neprijatelje i šire paniku, ali to valjda nije dozvoljeno reći u takozvanoj diplomatskoj komunikaciji.

Oglasilo se i više od 320 organizacija civilnog društva iz 27 evropskih zemalja. Oni su izdali saopštenje u kojem osuđuju ponašanje Republike Srbije, pritvaranje i nepravednu deportacije građana i građanskih aktivista. Takođe, iste organizacije uputile su i pismo na sve relevantne adrese Evropske unije, tražeći od njih da prisile Republiku Srbiju kao zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji na poštovanje evropskih demokratskih vrednosti, ljudskih prava i sloboda. To će ići malo teže, pošto je Srbija samo formalno na evropskom putu, Vučić ne planira nikakvo priključenje EU, već od Srbije pravi rusku guberniju na Balkanu, u kojoj nema nikakvih ljudskih prava i sloboda, a prema demokratskim vrednostima oseća samo najdublji prezir.

Protjerivanja Hrvata juče i danas

Sve ovo deluje zastrašujuće i zabrinjavajuće, ali samo ljudima sa kratkim pamćenjem. Bilo je i mnogo gore, u vreme kad radikali nisu morali da glume saradljivost sa Evropom, već su se totalno razobručili i radili šta su hteli. Devedesetih godina su radikali masovno proterivali Hrvate iz Vojvodine, otimali njihovu imovinu, a bilo je i ubistava, naravno nerazrešenih. Na čelu kampanje za progon Hrvata stajali su Vojislav Šešelj i njegova Srpska radikalna stranka, ali su u toj zločinačkoj raboti sasluživali i Resor državne bezbednosti, delovi JNA, lokalna policija, organi lokalnih i pokrajinskih vlasti, razne paravojne formacije i pojedinci skloni otimanju tuđe imovine.

Radikali su oteli i stan porodici Barbalić u Zemunu, pa ga dodelili Šešeljevoj sekretarici. Kako je pisao Bojan Tončić: “Porodica Barbalić je iseljena i potpuno opljačkana; militantni radikali odneli su sve, porodične uspomene, fotografije, garderobu, čak su, prema rečima komšija, iznosili i hranu iz zamrzivača. Novi ‘stanari’ oglušili su se o Ivanovu molbu da vrate samo fotografije, kazali su da u stanu nije bilo ničega”. Šešelj je na televiziji pokazivao putovnicu Barbalićevog sina i pretio kako “mali ustaša neće moći da ide u srpsku školu”. Osnovnu, naravno, dečak je imao šest godina kad je proteran iz svog doma. Po svedočenju Ivana Barbalića, radikali su organizovali kontramitinge protiv okupljanja komšija koji su se bunili protiv proterivanja, a na njima je Aleksandar Vučić uzvikivao: “Nećemo ovde ustaše”.

Što bi rekla narodna poslovica: Vučić dlaku menja, ali radikalsku ćud nikada. Nekada su on i njegova radikalska sabraća iz Srbije proterivali srpske državljane hrvatske nacionalnosti, u slavnim danima kad su divljali kako im se prohte, usred ratne atmosfere, najprirodnije za njihovu rušiteljsku felu. Danas su spali na to da samo povremeno maltretiraju državljane Hrvatske na granici ili kad posete Srbiju – toliki im je domet. Nema sumnje da su njihove ambicije mnogo veće. Najradije bi se vratili u prošlost i radili sve po starom. Cinik bi mogao reći da su Vučić & radikalska družina u međuvremenu ipak napredovali. Jeste da privode, ispituju, deportuju i maltretiraju Hrvate, ali ih bar ne pljačkaju.

(Al Jazeera, foto: Gradski.me)