Dok vojska Vladimira Putina ruši i ubija po Ukrajini granatama, drnovima i mecima, njegova medijska armija radi svoj ratnohuškački posao. Udarnici ratne propagande iz sve snage podržavaju svog voljenog botoksiranog vođu, navijaju za razbojničku bandu koja raketira stambene zgrade i trpa civile u masovne gorbnice, te mudruju o dekadentnom zapadu i slobodarskoj Rusiji kao poslednjoj odbrani tradicionalnih vrednosti. Sudeći po praksi ruske države, a jedino “po delima njihovim poznaćete ih”, tradicionalne vrednosti su zločin, ubistvo, silovanje, krađa lap-topova i veš-mašina, rušenje pravoslavnih crkava, uništavanje kuća, galerija, muzeja, biblioteka, domova kulture i pretvaranje u prah i pepeo svega što su ljudi naporno gradili i stvarali.

Pored tih uobičajenih aktivnosti, revnosni propagandisti povremeno zaplove u hermeneutiku, pa se odaju tumačenju mudrih misli i maksima kremaljskog firera, koji se veštini umovanja i promišljanja sveta učio u KGB-u. Na portalu RT Balkan jedan ugledni kolumnista, univerzitetski profesor, dohvatio se Putinove izreke da su “nuklearni štit i pravoslavlje dva stuba unutrašnje i spoljne bezbednosti Rusije”, pa udario u prepričavanje doktrine nuklearnog pravoslavlja, pozivajući se na ruske autoritete.

Ljubi nuklearni projektil kao samoga sebe

Kakvo bi kremaljsko pravoslavlje moglo da bude nego nuklearno? Neće valjda da bude milostivo, pravedno, saosećajno, čovečno, bogonadahnuto, mistično, predano ludoj ljubavi Božjoj? Sve te kategorije koje su se tradicionalno vezivale za hrišćanstvo su prevaziđene, svet ide napred, nauka napreduje, pravoslavna teologija poglavito, pa smo tako stigli do pravoslavlja koje svoj temelj pronalazi u atomskoj bombi, a nuklearna pečurka postade stub i tvrđava istine.

Nuklearno pravoslavlje je, naravno, sasvim u duhu jevanđelja, o čemu govore mnogobrojna mesta u Novom zavetu. Recimo, čuvena Hristova izreka: “Ja sam put, istina i bojeva glava”. Ili: “Eksplozija atomske bombe je svetlost sveta; ko ide za njom, neće hoditi po tami, nego će imati životnu svetlost”. Ili: “Ne dajte svetinje psima, da ih ne bi odvukli na smetlište. Ne bacajte nuklearne projektile pred svinje, da ih one ne bi izgazile”. A tu je i znamenita logija: “Blaženije je bacati atomske bombe nego ne bacati”. Naravno, u ovakvoj prilici logično je prisetiti se i dveju glavnih Božjih zapovesti na kojima počivaju sav zakon i proroci. To su: “Ljubi nuklearnu bombu svoju svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom”. A druga glasi: “Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe i rokni ga neutronskim projektilom”.

Nekadašnji komitetski denuncijant koji je pisao izveštaje partiji o idejnim skretanjima u omladinskim časopisima, na osnovu čega su smenjivane redakcije, suzbijana sloboda mišljenja i vršen jednoumni i maloumni teror nad mislećim ljudima – dogurao je pod stare dane do vere u nuklearno pravoslavlje. Tekst pod tim naslovom napisao je ruski publicista Jegor Holmogorov, a ovdašnji sledbenik ga naširoko citira. Dotični publicista ima specifično shvatanje Božje milosti kakvo bukvalno nije viđeno i istoriji teološke misli, bar kod ozbiljnih mislilaca. Veli Holmogorov da “dovoljno jaka državnost ljudima obezbeđuje mogućnost sticanja Blagodati”. Zanimljiv koncept, šteta što sveti Grigorije Palama nije bio u prilici da upozna ovog Putinovog genija i njegovu originalnu teologiju radioaktivne prašine, ne bi pisao o tamo nekim nestvorenim božanskim energijama, nego o nuklearnoj energiji koja zrači iz božanske suštine.

Od premlaćivanja žena do nuklearnog holokausta

Pomenuti nuklearni pravoslavac Holmogorov je vrhovni autoritet ne samo u teološkim pitanjima, već i u mnogim drugim oblastima. Na primer, njegovo viđenje feminizma, ravnopravnosti polova i položaja žena je takođe vrlo originalno. Zbog te originalnosti je proglašen za seksistu godine 2014. nakon što je pozvao na prebijanje svake žene koja bi se usudila da izgovori reč „seksizam“. Pa dobro, još je bio i umeren, mogao je da pozove na bacanje atomske bombe na svaku ženu koja koristi reč “seksizam”.

Vidi se odmah da je u pitanju čovek mekog srca, široka duša slovenska, pravoslavac sa dna kremaljske kace. Mogao bi da pobije sve žene na svetu u nukleranom holokaustu, a on bi ipak samo da ih prebije. Duša od čoveka, očigledno je da je čitavog života radio na sticanju Božje blagodeti i Duha Svetoga, pa sad prosto isijava blagost i ljubav prema vascelom svetu, sa posebnim naglaskom na žensku polovinu planete.

Kad zaštitiš muške šoviniste od feministkinja uz malu pomoć batine, posle je lako štititi pravoslavlje od raznih demonskih pojava uz malu pomoć nuklearnog arsenala. A pošto ne možeš celom svetu da pretiš uništenjem tek onako, potrebna je i neka priča koja bi poslužila kao opravdanje za totalnu apokalipsu. Pošto je to nemoguć poduhvat, jer za uništenje celog sveta, da ne kažem Božje tvorevine, ne može biti nikakvog opravdanja, onda može bilo kakva glupost da se predstavi kao nekakva ideja ili ideologija. Na tu temu ionako je nemoguće dokonati nešto pametno.

Pravoslavci u Valhali

Ovaj naš nesrećnik poziva se na vrhunski autoritet, na bivšeg vojnog komandanta samoproglašene Donjecke Narodne Republike: “Sudbina Rusije je da sačuva hrišćanstvo. Da bi to mogla, mora da bude jaka – tvrdi i Aleksandar Hodakovski. Biti jak, u današnjem svetu, znači biti naoružan nuklearnim raketama. I otud atomsko pravoslavlje”. O izmislicama i besmislicama dotičnog kremaljskog vazala pisao sam pre nekoliko meseci. Da ne prepričavam, bolje je citirati:

“Da bi se sačuvalo pravoslavlje, potrebna je snažna zemlja. Zapad vekovima napada Rusiju upravo kako bi uništio pravoslavnu veru, jer zna u čemu je najveća ruska snaga. I zato Rusija mora da bude jaka, da bi Rusi posle smrti odlazili u pravoslavni raj. Tako da ruski vojnici mogu mirno da nastave sa agresorskim pohodom. Oni ubijaju žene i decu, pljačkaju ukrajinske domove i plen šalju u domaju kurirskim službama, spaljuju kuće, ruše pravoslavne crkve – kako bi sačuvali pravoslavlje. Ako već opravdavaš zločine tzv. višom idejom, onda čini to što gluplje i besmislenije.

Raj koji opisuje Hodakovski nema veze sa hrišćanskom eshatologijom, to je – Valhala, ratničko zagrobno obitavalište. A narečeno pravoslavlje je sušta suprotnost hrišćanstvu, to je religija ratničkog plemena, očigledna regresija na neke davno minule epohe i prevaziđene oblike religijske svesti. Ima ta devijacija i ime, zove se etnofiletizam, i osuđena je kao jeres još u XIX veku. Nema to nikakve veze sa hrišćanskim univerzalizmom i milosrđem. Da su se ovi današnji pravoslavci našli u Jerusalimu pre par hiljada godina, Hrist ne bi završio na krstu, nego bi poveo vojsku u osvajački, pljačkaški pohod”.

Hrist sa nuklearnom pečurkom umesto oreola

Zapravo sam bio blag, kakav crni etnofiletizam, ovo je mnogo gore. Pretiti uništenjem celokupne Božje tvorevine u nuklearnom holokaustu, i to u ime tog istog Boga tvorca, nije tek neko skretanje sa dogmatskog kursa. To je krajnja instanca antihumanizma, mržnje prema svemu ljudskom, to je obožavanje destrukcije i ništavila. Ako ćemo već da se služimo religijskim terminima, to je satanizam u njegovom najčistijem obliku. Zamislimo da je Hitler imao atomske bombe, pa da kaže kako je sudbina Trećeg Rajha da sačuva nacizam, te da je to moguće samo pomoću nuklearnog naoružanja. U čemu je razlika? Kakva je to religija kojoj trebaju atomske bombe da bi se zaštitila? Kakav je to hrišćanin koji se uzda u nuklearni arsenal, a ne u Boga?

Po ovim rusko-srpskim atomskim pravoslavcima ispada da je Bog pogrešio što se ovaplotio kao čovek, trebalo je da se ovaploti kao atomska bomba. Tako bi najefikasnije zaštitio svoju doktrinu. Tokom vekova izobličavanja Hrista i njegove poruke bilo je svakakvih rugobnih i sumanutih doktrina koje su se lažno predstavljale kao hrišćanstvo, ali ovo atomsko pravoslavlje je prevazišlo sve prethodne krivotvoritelje, i krstaše, i inkviziciju, i lovce na veštice, i progonitelje takozvanih jeretika. Od Hrista su razni idolopoklonici pod maskom hrišćanstva pravili svakakve vrste čudovišta, ali Hrist kojem nuklearna pečurka lebdi iznad glave umesto oreola – to je vrhunac, nema dalje. I još to svoje bezumlje nazivaju “atomskim pravoslavljem”.

I to je sve što rusko pravoslavlje ima da ponudi svetu? Atomska bomba? Ako jedna religija nema ništa drugo da pruži svetu osim nuklearke, to samo znači da je dotična mrtva da mrtvija ne može biti. Ne propovedaju ovi propagandisti nikakvo pravoslavlje, već nešto što bi trebalo krstiti drugačijim imenom: smrtoslavlje, tanatodoksija, kretenoslavlje, bomboslavlje, đavoslavlje. Ima u srpskom jeziku za celu tu opaku budalaštinu jedna lepa reč: Budiboksnama!

(Antena M)