"Ne mogu da razumem naklonost građana Srbije prema terorističkoj grupi Vagner"
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je danas, povodom obeležavanja godišnjice od početka ruskog napada na tu zemlju, da je u pitanju „zločinačka agresija“, a da je uloga propagande protiv Ukrajine u tom sukobu „na istom nivou kao i rakete, tenkovi ili puške“.
Tolkač je na predstavljanju rezultata istraživanja „Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji“, koje je održano u EU Info centru u Beogradu, rekao da je Ukrajina u Srbiji na meti „informativnog rata ruskog propagandnog resursa“ u koje spada Raša Tudej i drugi „ruski propagandisti“.
Prema njegovim rečima, takve informacije doprinose stvaranju iskrivljene slike koju građani Srbije dobijaju u vezi rata u Ukrajini, u šta je ubrojao ponavljanje u proruskim medijima da su ukrajinski vojnici „nacisti“.
„Naši dedovi su oslobađali Beograd, kako danas (Ukrajinci) mogu biti nacisti? Ne mogu da razumem naklonost građana Srbije prema terorističkoj (ruskoj paramilitarnoj) grupi ‘Vagner’ u koju su regrutovani ubice i silovatelji“, rekao je Tolkač.
Istraživanje koje je organizacija „Novi treći put“ uradila, prateći rad 15 medijskih portala sa više od 60.000 objavljenih članaka od 24. februara 2022. godine, kada je počeo ruski napad na Ukrajinu, pokazalo je da je u srpskim medijima do jula i avgusta prošle godine Rusija imala „veću pozitivnu predstavljenost“ od Ukrajine, da bi nakon tog perioda, kada su počeli ukrajinski vojni uspesi, počeo „strmoglavi pad“ pozitivnog izveštavanja za rusku stranu.
Prema rečima predstavnika organizacije „Novi treći put“ Dragoslava Rašete, na početku ruske vojne agresije na Ukrajinu u srpskim medijima je bio prisutan narativ da se „Rusija amnestira i da se predstavi kao žrtva a ne kao agresor“, u isto vreme i kao „energetska super sila“, a da je narativ o Ukrajini bio da se ta zemlja „relativizuje kao država, kao i njihov nacionalni identitet“.
Ukrajinska vojska je na početku sukoba u većem delu tekstova objavljenih u srpskim medijima nazivana „militanti, ekstremisti“, dok je, kada se izveštavalo o ruskim napadima na frontu, korišćen narativ „čisti, izbacuje iz stroja“, da bi od jula došlo do „prebacivanja odgovornosti“ na ruskog predsednika Vladimira Putina“.
„Počeo je (Putin) da se predstavlja kao prosečan političar, političar koji ne može da nađe izlaz iz situacije u kojoj se našao. Harkov i Herson su bile prelomne tačke, od leta kreće promena tona o Ukrajini (u srpskim medijima). Kako se nastavljaju ukrajinske pobede imamo krah narativa proruskih stavova“, rekao je Rašeta.
Prema rezultatima tog istraživanja, narativi pozitivinog izveštavanja o Ukrajini i Rusiji trenutno su u srpskim medijima u procentima izjednačeni.
(Beta, foto: Autonomija)