Lokalni izbori u Temerinu protekli su prilično ujednačeno, što je za posledicu imalo da nijedna stranka u lokalnom parlamentu nije zastupljena sa više od pet odbornika. Vlast je u odnosu na prethodne četiri godine ostala nepromenjena pa je i konstituisanje opštinskih organa kratko trajalo.
Koalicioni sporazum o većini u Skupštini opštine Temerin i formiranju nove opštinske vlasti potpisali su predstavnici Demokratske stranke, Socijalističke partije Srbije – Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Demokratske stranke vojvođanskih Mađara, koalicije Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara i Grupe građana „Za prosperitet opštine Temerin“. Vladajuća većina je prilikom konstituisanja opštinskih organa imala 19 od ukupno 33 odbornika.
Za predsednika opštine Temerin na skupštinskom zasedanju 23. jula izabran je demokrata Vladislav Capik, a za njegovog zamenika Nikola Ember iz koalicije SPS-PUPS. Za predsednika Skupštine opštine izabran je doskorašnji predsednik opštine Andraš Gustonj iz DSVM, za njegovog zamenika Robert Pastor iz SVM, a za sekretara SO Temerin postavljena je Milica Maksić. Opštinsko veće ima osam članova, što je za tri člana manje u odnosu na prethodni saziv.

Nikola Ember je za Autonomiju rekao da je politička scena u Temerinu veoma specifična i da je mnoštvo političkih interesa i ličnih ambicija uslovilo da se na izborima pojavi 13 lista. „U uslovima kada 10 izbornih lista učestvuje u političkom životu lokalne samouprave znači i da vladajuća koalicija mora biti veoma široka. Nakon izbora prirodno je bilo da prethodna skupštinska većina, koja je stabilno funkcionisala, započne razgovore i veoma brzo smo postigli dogovor, sa određenim izmenama u odnosu na pre četiri godine. Mislim da je to dobro rešenje. Deo nas vodi određenu nacionalnu i državotvornu poltiku, deo građansku, a dve mađarske stranke vode nacionalnu politiku, što je donelo jedan balans na ovdašnjoj političkoj sceni i dobro delovalo na međunacionalne odnose u Temerinu“, rekao je Ember.
Glasanje u šest biračkih kutija
Lider opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine Robert Karan smatra da razlog za ujednačene rezultate izbora u Temerinu leži u činjenici da su građani Temerina u jednom danu glasali u šest različitih biračkih kutija, jer se u ovoj opštini glasali i za savete mesnih zajednica. „Drugi razlog je to što u okolnostima kada imate dve ili tri stranke koje mogu da vode kampanju preko centralnih medija, lokalne teme se zanemaruju i nema prostora za njih. Dogodilo se da su predstavnici stare vlasti imale resurse, kao što su lokalni mediji, za razliku od opozicije, i dobili smo takav izborni rezultat“, rekao je Karan za Autonomiju.
Prema njegovim rečima, za sadašnju lokalnu vlast, koju čini deset stranaka i grupa građana, problem je i što je izražen lični momenat. „Neki su srasli sa vlašću, u kontinuitetu su u vlasti po nekoliko mandata, pa čak i 16 godina, što je dovelo do toga da lični interes prevlada. Nakon toga, sve ambicije kod njih prestaju. Nadam se da će brzo doći trenutak kada ćemo biti birani po imenu i prezimenu, jer na ovakav način, kada možete da se krijete iza imena partije, možete da brinete samo o ličnom interesu“, kazao je Karan.
Novinar Radio-televizije Vojvodina Mark Zakinski, inače Temerinac, za svoju opštinu tvrdi da je oduvek bila reper za fenomen o čemu govori i rezultat lokalnih izbora jer su skoro sve stranke prošle cenzus, a samo tri stranke nisu u vlasti. „Mislim da je ideologija ovde totalno izgubila smisao i to nije dobro. Prethodne četiri godine skoro svaka stranka u Temerinu je bila na vlasti i pokazala je da je bila neozbiljna. Ljudi se u Temerinu bave politikom da bi našli posao, ali je još veći problem što se isti ljudi provlače kroz politiku 20 godina i što su građani po ko zna koji put za njih glasali. Ja to ne razumem“, rekao je Zakinski za Autonomiju.

Međunacionalni incidenti (ni)su medijski naduvani

Opština Temerin poslednjih godina je u negativnom smislu izbijala više puta u prvi plan zbog incidenata koji su u javnosti okrakterisani kao međunacionalni, iako su policija, a posebno tužilaštvo, gotovo po pravilu drugačije tretirali ova krivična dela. Kao i u mnogim drugim stvarima važnim za opštinu, viđenje političkih činilaca ovih incidenata bitno se razlikuje. Poslednji veliki incident dogodio se 21. oktobra 2011. u jednom kafiću u Temerinu, kada su mladići mađarske nacionalnosti, prema pisanju medija pripadnici ektsremističkog pokreta „64 županije“, zlostavljali i ugrožavali sigurnost prisutnih. Navodno su goste otpozdravljali sa nacističkim salutiranjem „zig hajl“ i psovali ih i vređali na nacionalnoj osnovi, nakon čega je izbila opšta tuča.
Iznoseći podatak da su, prema poslednjem popisu stanovništva, tri četvrtine meštana Temerina srpske nacionalnosti, dok je ostatak pretežno mađarske nacionalnosti, Nikola Ember tvrdi da je za očekivati da dođe i do međunacionalnih incidenata. „Nažalost, novinarski senzacionalizam prodaje vesti i mislim da i taj momenat ima svog učešća u tim dešavanjima. Kvantitativno su međunacionalni odnosi u Temerinu na izuzetnom nivou, a zajedničko učešće u vlasti mađarskih, srpskih i građanskih stranaka doprinosi poboljšanju međunaciolanih odnosa“, rekao je Ember i ocenio da poslednji ispad pripadnika ekstremističkih grupa nije bio međunacionalni, već incident sa ideološkim predznakom.
Robert Karan tvrdi da se međunacionalni incidenti u temrinu po pravilu dešavaju pred izbore. „Nažalost, oktobra 2011. je bilo ozbiljnijih incidenata i to se ne sme ignorisati, jer je to ozbiljan problem koji je mnogo dublji i ima svojih političkih korisnika. Vrlo je indikativno da na jednu žurku na kojoj se nalaze i Srbi i Mađari, upadne grupa mladića mađarske nacionalnosti i napravi problem“, rekao je Karan.
Dodao je da je pažljivo pratio analizu svih sukoba koji su okarakterisani kao međunacionalni incidenti i video da dobar deo njih nije bio takav. „Postoji medijsko spinovanje i velika je neodgovornost onih koji se bave medijima i ne shvataju šta pogrešno pisanje može proizvesti. Ako ne budemo ozbiljno radili na podizanju multikulturalnosti u opštini Temerin ovo će nam se, nažalost, dešavati i u budućnosti“, ocenio je Karan.
Šandor Egereši, predsednik Skupštine Vojvodine u vreme kada se najveći broj incidenata dogodio, u nekoliko navrata je posećivao Temerin, često i u društvu ministra policija Ivice Dačića. On smatra da nijedan incident sa nacionalnim predznakom nije predimenzionisan. „Moj stav je da je svaki incident opasan i zato sam i reagovao dok sam bio predsednik Skupštine Vojvodine. Naša zajednička sudbina je da imamo suživot u Vojvodini i ko to želi da ugozi taj ti je najveći neprijatelj, bez obzira s koje strane dolazi. Mnogo puta sam bio u Temerinu i činilo mi se da ljudi u lokalnoj samoupravi nisu bili spremni da adekvatno reaguju na određene akcije“, rekao je Egereši za Autonomiju.
On tvrdi da su mediji uticali na to da pojedini incidenti u Temerinu budu predimenzionisani. „Oktobra prošle godine jedan popularni beogradski dnevni list je pisao da je u Temerinu faktički ratno stanje, što je velika laž i opasna igra. Uvek sam molio novinare da pišu samo što su videli i čuli i ne komentarišu ono što ne znaju ili samo pretpostavljaju. Bez obzira na sve, mislim da se situacija smiruje. Problem je što u nekim incidentima nedostaje zajednička osuda svih nivoa vlasti. Kao da neke stranke kalkulišu zbog poboljšanja svog rejtinga. Ja nikada takve stvari nisam koristio u predizbornoj kampanji“, rekao je Egereši i ocenio da su i pravosudni organi prilično zatajili, pre svega tužilaštvo, jer krivična dela nije kvalifikovalo na pravi način.
Stojan Tintor je mišljenja da međunaciolanlni incidenti u Temerinu nikada nisu postojali, već je bilo incidenata između mladih ljudi, bez obzira na nacionalnu pripadnost, i toga će uvek biti. „Od kada je uvedeno višestranačje u Srbiji, Temerin je reper za primenu ‘Deset postulata kako se upravlja masama i ljudima’ Noama Čomskog. Kako je to primenjivano kod nas možete se uveriti i kod aktuelne vlasti u Srbiji koja to isto radi sa državom oko hapšenja, platformi i zamajavanja nacije svakakvim stvarima samo da bi narod zaboravio ono što mu je najbitnije, od čega i kako da živi“, kazao je Tintor.
Temerin ima blagi trend povećanja stanovnika i prema poslednjem popisu u njemu živi oko 29.600 građana. Devedesetih godina prošlog veka u ovaj gradić je došlo oko 10.000 izbeglih i progrananih, a oko 6.000 se trajno naselilo u Temerinu, što je promenilo demografsku sliku opštine. Mark Zakinski kaže da su ljudi došli zato što su morali, a ne zato što su hteli i da sve daje šarenolikost i prednost jednoj sredini, ukoliko ljudi žele da prihvate tu promenu. „Ako to ne žele, onda nastaje problem. Međunacionalni incidenti se dese pa prođu, ali slika u Temerinu nije takva, jer su se za to potrudili neki političari. Skoro 30 godina sam tamo, ali nikada nisam imao problema. Uvek je bilo čarki, ali mislim da ljudi preteruju. Temerincima nisu potrebni pripadnici žandarmerije i policije da ih čuvaju, jer imamo svoju policiju“, rekao je Zakinski i optužio pojedine kolege novinare da su sve malo naduvali jer nisu hteli da čuju drugu stranu.

Opozicija: Vlast je ista, samo malo drugačija
Članovi opozicije u kojoj su se našli koalicija Srpske napredne stranke i Pokreta socijalista sa pet odbornika, Srpska radikalna stranka sa četiri, LSV sa tri i koalicija Preokret sa dva odbornika (po jedan iz Srpskog pokreta obnove i Liberalno-demokratske partije), imali su značajne primedbe na rad predloženih kandidata za lokalnu vlast, jer su ove poslove obavljali i tokom prethodne četiri godine. To je uticalo i na sam rad konstitutivne sednice, koju je obeležilo više pauza i verbalnih sukoba između odbornika. Vrlo brzo koalicija Preokret se pocepala na dva dela, jer se odbornica LDP Stanislava Varga priklonila novoj vladajućoj koaliciji.

Vladislav Capik poručio je građanima da će prioritet u radu nove opštinske vlasti biti reforma lokalne samouprave i administracije, štednja, uvećanje prihoda budžeta opštine Temerin, infrastrukturno opremanje industrijskih zona, privlačenje stranih i domaćiih investicija i otvaranje novih radnih mesta. „Značajnu pažnja posvetićemo poboljšanju multikulturalnih i međunacionalnih odnosa i vođenju aktivne i afirmativne politike prema socijalno osetljivim kategorijama stanovništva“, rekao je Capik.
Kao jedan od osnovnih razloga što Temerin proteklih godina nije imao dovoljno razvojni budžet Nikola Ember navodi da je opština 2009. zapala u ozbiljne probleme sa transfernim sredstvima iz Republike, koja su te godine ukinute lokalnim samoupravama. „Mi smo bili poprilično uskraćeni i za sredstva koja su nam opredelili drugi nivoi vlasti, pre svega Pokrajina, tako da smo imali probleme po pitanju razvojnog aspekta budžeta. Po usvajanju zakona koji je lokalnim samoupravama omogućio ubiranje većeg procenta od poreza na zarade, mi smo pozitivne efekte osetili odmah i ta sredstva smo usmerili na investicije“, tvrdi zamenik predsednika opštine.
Prema njegovim rečima, opredeljenje lokalne samouprave je izgradnja industrijskih parkova i zona, ali je problem što najveći deo njih nije u potpunosti komunalno opremljen pa u njih nije došao nijedan ozbiljniji investitor. I pored toga, kompanija „Eko risajkling“ je investirala u Sirigu, „DTD Ribarstvo“ otvorilo je proizvodni pogon u Bačkom Jarku, dok je u Radnoj zoni „Teletehnika“ imala određena ulaganja. „Ozbiljnijih investicija nije bilo i shvatili smo da je problem izostanak infrastrukturno opremljenog zemljišta u opštinskoj svojini i odlučili smo 2012. da infrastrukturno opremimo dve zone. Jedna od njih je na izlazu iz Bačkog Jarka u blizini autoputa i u toku je uknjiženje 90 hektara poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište u radnoj zoni“, rekao je Ember.
Zamenik predsednika opštine tvrdi da je lokalna samouprava u proteklom periodu dosta učinila u procesu zapošljavanja, u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, rad i zapošljavanje. „Rezultat toga je da smo nedavno zaposlili 35 ljudi u jednoj privatnoj firmi, što je veoma značajno za našu sredinu. Fluktuacije na tržištu rada su velike i broj zaposlenih se kreće od 7.500 do 8.500, a ima oko 3.000 aktivno nezaposlenih. To je ogromna rezerva radne snage koja se može staviti na raspolaganje svim budućim investitorima“, rekao je Ember.
Lider temerinskih radikala Stojan Tintor smatra da je aktuelna vlast ista kao prethodna i da su samo izmenjene uloge. „Mislim da to isto funkcioniše, bilo je loše i pre, loše je i sada. Dok smo mi bili na vlasti ostavili smo im 320 miliona dinara na ugovorima za izgradnju škole, kanalizacije, vrtića, sportske hale i prečistača otpadnih voda, koji su dobijeni od Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine ali nisu povučeni od 2008. godine“, rekao je Tintor za Autonomiju i dodao da „ima informacije“ da će ovi projekti ponovo biti pokrenuti i da će to odbornici SRS-a podržati jer su od vitalnog značaja za građane Temerina.
Mark Zakinski sa žaljenjem konstatuje da Temerin nije iskoristio prednost što se nalazi veoma blizu autoputa. „Mnogo manjih opština u Vojvodini bolje funkcioniše i mnogo su danas bogatije od nas. Pored investicionih potencijala, Temerin ima i jedno od najkvalitetnijih poljoprivrednih zemljišta, ali ni tu prednost ne koristi. Najlogičnije objašnjenje za to je nesposobnost lokalnih političara u poslednjih pet do deset godina. Mi koji živimo tamo vidimo da propadamo. Nemamo rešenu kanalizaciju iako smo samo 18 kilometara udaljeni od Novog Sada. Većina firmi u kojima su ljudi radili danas su propale, velike je nezaposlenost i iznad je repubičkog proseka“, rekao je Zakinski.

Dve škole za dve nacionalnosti

Uzrok problema u Temerinu može biti i činjenica da više nema dvojezične nastave u školama, na šta je nedavno ukazala i Kancelarija vojvođanskog ombudsmana. Danas postoji škola „Petar Kočić“ u kojoj se nastava odvija na srpskom i „Kokai Imre“ sa nastavom na mađarskom jeziku. „Ranije je to bilo drugačije i u obe škole su postajala odeljenja koja su imala nastavu i na drugom jeziku. Bilo je zanimljivo čuti drugi jezik, a deca su imala mogućnost da uče i jezik sredine, čega danas nema i po meni je jako pogrešno. Ljudi više nemaju mogućnost da uoče lepotu u toj različitosti i upoznaju se sa kulturom drugog naroda sa kojim žive“, smatra Robert Karan, koji je i sam svojevremeno prošao kroz takav nastavni program i drago mu je što govori oba jezika.
Mark Zakinski tvrdi da je društveni život u Temerinu pristupačan svima i ima utisak da vlast pokušava to da izbalansira. Mišljenja je da ljude u Temerinu najviše opredeljuje na koja će mesta uveče izaći izbor društva i muzike, a ne nečija nacionalna pripadnost. I on smatra da je jedan od problema što je došlo do većih tenzija činjenica da se od 1994. u školu više ne ide po teritorijalnoj, već po nacionalnoj pripadnosti jer je u školama jednojezična nastava. „Mislim da za suživot ne bi bilo loše da se još od obdaništa u istoj grupi nalaze pripadnici obe nacije“, zaključio je Zakinski.

Budžet za narednu godinu uvećan za 300 miliona dinara
Opština Temerin prethodne dve godine imala je budžet u visini od oko 700 miliona dinara. Pred kraj godine usvojen je budžet za 2013. koji je za 300 miliona dinara veći. Vlast tvrdi da će sredstava biti više zbog povećanog priliva od poreza na zarade zaposlenih, ali i najavljuje veća transferna sredstva iz Republike i Pokrajine. Novac bi, u skladu sa obećanjima datim odmah nakon izbora novog opštinskog rukovodstva, trebalo da bude iskorišten za razvojne projekte, poboljšanje infrastrukture radi privlačenja investicija i otvaranje novih radnih mesta.
Robert Karan je rekao da, iako budžet za narednu godinu iznosi nešto više od milijarde dinara, u njemu se nigde jasno ne vidi deo namenjen za kapitalne investicije. „I laiku je jasno da u opštinu treba uložiti više stotina miliona dinara za investicije, ali se ta sredstva nigde ne vide u budžetu. Vlast je oterala neke investitore nekim svojim postupcima i biće jako loša reklama kada to stigne do drugih potencijalnih investitora“, kazao je Karan i ocenio da su najveći problemi opštine što nema izgrađenu kanalizacionu mrežu, što je slab pritisak u vodovodnoj mreži i što postoji još gomila problema koji žele da se gurnu pod tepih.
Stojan Tintor takođe smatra da budžet nije dovoljno transparentan i da se iz njega ne može videti realan izvor sredstava. On je mišljenja da je razlika od 300 miliona dinara u odnosu na prošlu godinu rezultat toga da opština namerava da aktivira sredstva iz Fonda za kapitalna ulaganja. „Razlika u budžetu vreujem da je upravo taj novac. Mi smo govorili da je budžet neralan, jer piše da se na nekim pozicijama novac očekuje. Deo tih očekivanja upravo se odnosi na ove projekte“, rekao je Tintor.

Gde su otišle pare od mesnog samodoprinosa?
Jedna od stvari koja potresa opštinu Temerin je način na koji su utrošena sredstva od mesnog samodoprinosa koji je bio raspisan za vreme vladavine radikala, a istekao je krajem 2010. godine, odnosno početkom 2011. Za razliku od aktuelnih tema, pitanje samodoprinosa nudi drugačije političke podele kod lokalnih političara. Niko sa sigurnošču ne zna koliko je para prikupljeno, a oko 30 odsto moralo je biti potrošeno za izgradnju kanalizacione mreže. Jedini koji tvrdi da nenamenskog trošenja para nije bilo je tadašnji predsednik opštine Stojan Tintor. LSV je otišla najdalje i odlučila da podnese krivičnu prijavu protiv odgovornih za nenamensko trošenje 1,5 miliona evra.
„Mi smo 2011. godine podneli šest krivičnih prijava protiv odgovornih za nenamensko trošenje više od milion i po evra sredstava iz mesnog samodoprinosa. Prečistač otpadnih voda je urađen sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja, kolektor je urađen sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, dok je veći deo kanalizacione mreže urađen sredstvima iz budžeta Temerina. Budžetski inspektor je konstatovao niz nepravilnosti o nenamenskom trošenju oko milion i po evra“, rekao je Karan i ocenio da je najveći problem što je mesnim zajednicama opštine Temerin bilo povereno da upravljaju tim sredstvima.
Stojan Tintor tvrdi da je novac od samodroprinosa otišao tamo gde je bio i opredeljen i nikakvog nenamenskog trošenja nije bilo. Sve to sa odgovornošću mogu da tvrdim. To se posebno odnosi na mesne zajednice Staro Đurđevo, Sirig i Bački Jarak gde su ubrana znatno manja sredstva, dok u Prvoj mesnoj zajednici nismo imali kontrolu, jer je sastav Saveta Mesne zajednice odgovorao sastavu aktuelne vlasti. To je pitanje za novog predsednika opštine koji je tada bio u mesnoj zajednici“, rekao je Tintor i dodao da nema podatak koliko je para prikupljeno tokom samodoprinosa.
Nikola Ember slaže se da je pitanje mesnog samodorpinosa vruća tema i SPS zato u tome nije učestvovao. „On je uveden za vreme mandata SRS i mi smo se još tada od toga distancirali. Samodoprinos na žalost nije trošen namenski. Oko 30 odsto bilo je opredeljeno za izgradnju kanalizacije, a mesnim zajednicama je bilo dato na slobodu da raspolažu sredstvima. Tek kasnije je prešlo na budžet i mogu reći da je, najblaže rečeno, prilično nenamenski bilo trošeno“, rekao je Ember i istakao da zbog kompromitacije ideje samodoprinosa niko nije želeo da izvrši političko samoubistvo i izglasa novi samodoprinos.

Vlast masovno zapošljava svoj kadar?
Robert Karan tvrdi da je opštinska uprava u Temerinu maksimalno uposlena i da nema više nijednog slobodnog radnog mesta. „Sve su izdelili između sebe i ima pozicija koja ne postoje ni u Zakonu o lokalnoj samoupravi zbog čega će neko morati da odgovara“, rekao je Karan i precizirao da se to odnosi na plaćenog savetnika predsednika opštine i tri njegova pomoćnika.
Lider temerinskih ligaša kaže da je u Temerinu trend i da se odbornici udomljavaju u javna preduzeća, kako bi obezbedili glas vladajućoj većini. „Bilo bi jako lepo kada bi JP Direkcija za izgradnu i urbanizam građanima ispostavila račun šta je radila u poslednjih deset godina, jer je najveći budžetski korisnik i godišnje vuče oko 180 miliona dinara, a pravog efekta njenog rada nema. JKP Temerin je mnogo veći problem, jer tu dolazi do masovnijeg zapošljavanja. Informacije su da ima oko 200 zaposlenih, ali mi raspolažemo podatkom da ih ima skoro 300“, kazao je Karan i konstatovao da su, na sreću Temerinaca, bar cene komunalnih usluga u odnosu na okruženje optimalne.
Zamenik predsednika opština odbacuje ove optužbe i tvrdi da je opštinska uprava pre četiri godine imala oko 75 radnika, a sada je na manje od 70 zaposlenih. „To je retka pojava kod lokalnih samouprava u Srbiji. Modernizovali smo upravu i izgradili sistem E-uprave. Ni u javnim preduzećima nije bilo većeg zapošljavanja i uklopili smo se i u preporuke Ministarstva finansija po broju zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta, a zarade držimo na nivou od pre četiri godine“, kaže Ember.

Na 18 kilometara od Novog Sada, a bez kanalizacije

Iako je Temerin opština koja se nalazi na 10 minuta vožnje do Novog Sada, ona nema izgrađenu kanalizacionu mrežu pa najveći broj domaćinstava i dalje koristi septičke jame. Nikola Ember tvrdi da investicije u vezi izradnje kanalizacija teku. „Rešeno je pitanje prečistača otpadnih voda i u toku je proces tehničkog prijema, a ozbiljna sredstva uložena su na širenje kanalizacione mreže. Samo oko milion evra uložili smo iz budžeta za ove namene, a u prethodnih godinu-dve dana imali smo i prva priključenja na kanalizacionu mrežu“, naveo je on.
Prema njegovim rečima, trenutno se na mrežu prioritetno priključuju stambene zgrade. „Do sada su priključene četiri zgrade, ali postoji problem kod ostalih zgrada, jer je građanima tokom izborne kampanje obećavano da će priključenje biti besplatno. Problem je što je struktura stanovništva takva da su u pitanju starija domaćinstva koja imaju averziju prema priključenju. Mi smo odredili i određene kaznene odredbe za one koji odbiju da se priključe, posebno u stambenim zgradama i poslovnim objektima“, rekao je Ember i dodao da po pitanju priključenja kuća situacija nije tako stroga.

Uz opasku da JKP „Temerin“ sa oko 200 zaposlenih trenutno obavlja preko 20 različitih komunalnih delatnosti, Ember dodaje da bi preduzeće u organizacionom smislu moglo da izdvoji određene nadležnosti koje bi funkcionisale zasebno. „Neke delatnosti predstavljaju opterećenje za preduzeće, pre svega održavanje sportskih kompleksa i sistem daljinskog grejanja, koje u Temerinu funkcioniše preko dve mikrokotlarnice. Prethodnih godina toplovodna mreža je modernizovana, što je smanjilo gubitke, ali je ona i dalje veliko opterećenje. Budžet subvencioniše JKP sa 20 miliona dinara godišnje i mi pored njihovih zahteva nismo mogli da opredelimo veća sredstva, već smo ih uputili na racionalizaciju poslovanja. Inače, oni zahvaljujući našoj subvenciji ne posluju sa gubitkom“, rekao je Ember.
Prema mišljenju Marka Zakinskog u svemu što radi aktuelna vlast, pa i u javnim preduzećima, nema želje da se učini nešto veliko za građane, osim pred izbore. „Temerin još nije izgubio žar za spremnost za promene i uvek na izbore izlazi više od polovine birača. S druge strane, postoji frustriranost jer su se ljudi koji su na pozicijama ugradili i ne žele da čine ništa za građane, osim pred izbore. Deset stranaka na vlasti nikad ne bi mogle da se dogovore o deset najvažnijih stvari koje će uraditi tokom mandata. Aktuelni predsednik opštine proveo je prethodne četiri godine na mestu zamenika predsednika, dakle bio je ‘blizu vatre’, i nijednu investiciju za svog mandata nije doveo u Temerin, iako je njegova stranka bila najmoćnija u državi. Ipak, ako uradi nešto od obećanog, ja ću mu javno skinuti kapu“, kazao je Zakinski.
Darko Šper (Autonomija)
Želite više informacija?
(Tekst je napisan u okviru projekta „Mediji i lokalne samouprave“, koji Nezavisno društvo novinara Vojvodine realizuje uz podršku Rockefeller Brothers fondacije. Više informacija o gradovima i opštinama Vojvodine možete naći na našem sajtu www.najgradonacelnik.org. Cilj nam je da građani na jednom mestu dobiju informacije i analize rada vojvođanskih lokalnih samouprava.)