Slučaj Aleksić, pa Lečić, a sada Palma i potencijalno podvođenje maloletnica političkim funkcionerima u Jagodini… Od početka ove godine nižu se afere o seksualnom nasilju, a zajednički imenitelj im je osuđivanje žrtve, senzacionalizam, nepoverenje. PATRIJARHAT.

Još se nije stišala histerija i utkrivanje ko će da objavi sočniji detalj na društvenim mrežama i u medijima o glumicama koje su prijavile silovanje i seksulano nasilje, i da proceni da li su optuženi bili u stanju tako nešto da urade ili ne, stigla je nova, vruća tema o kojoj opet imaju “stručno“ mišljenje svi.

One koje zaista imaju relevantno mišljenje i znanje, ekspertkinje za rodnu ravnopravnost i organizacije koje se bave ljudskim, konkretnije ženskim pravima sve ovo vreme edukuju javnost zašto je važno da verujemo žrtvi, zašto se o sekulanom nasilju ćuti, kako se osećaju žene koje su preživele seksulani napad i silovanje, zašto maloletnice ne mogu slobodnom voljom da se bave prostitucijom… I šta smo naučili? Da li smo ovoga puta kao društvo reagovali odgovorno?
Nismo.

Kako se osećaju žrtve

Nova afera tiče se optužbe svedoka iz Jagodine koji tvrdi da su u hotel „Alfa“ u selu Končarevo kod Jagodine, kao i u klubu i prenoćištu „Tigar“ na žurke, kojima su prisustvovali čelnici vlasti „dovođene devojčice od 15, 16, 17 godina“, i da se „znalo da posle takvih žurki devojčice ostaju sa njima“. Za organizaciju “žurke“ za koju je rečeno da izgleda kao stočna pijaca direktno je prozvan lider Jedinstvene Srbije i predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković – Palma.
On je međutim negirao sve optužbe i naveo da „tužilaštvo ne mora da troši papir za pozive“ i da će sam podneti zahtev da se slučaj ispita. To se i dogodilo. Dan nakon što su Srbiju potresle tvrdnje o umešanosti predsednika skupštine opštine Jagodine u navodno podvođenje mladih devojaka, Više javno tužilaštvo u tom gradu počelo je proceduru ispitivanja okolnosti i prikupljanja svih neophodnih informacija. Na kraju svega što je poznato u javnosti u jagodinskoj policiji je potpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić izjavila da će se onog momenta kad tužilac obezbedi zaštitu svedoka, odazvati sa identitetima najmanje sedam osoba koja žele da, pod tim uslovima, svedoče protiv Dragana Markovića Palme u vezi sa trgovinom uticajem, pedofilijom i prostitucijom.

U međuvremenu, došlo je i do razotkrivanja identiteta prvog svedoka, te nemilosrdnog komentarisanja slučaja u javnosti (svi redom, od anonimnih ljudi na društvenim mrežama, do predsednika Srbije). Zatim su 393 žene iz Jagodine pokrenule krivičnu prijavu protiv Marinike Tepić. Dakle, kao što to obično biva, fokus priče premešten je na stranačka prepucavanja.
Prethodnih desetak dana svedočimo utrkivanju ko će više da se ogradi od Jagodine, ko će uverljivije da se opravda, više da optuži političkog protivnika/cu, upadljivije ćuti… a devojkama koje su, postoji sumnja, bile žrtve trgovine ljudima kao da se niko ne bavi. Opet je izostao pravi fokus. Kako se osećaju žrtve i kako ih možemo zaštiti, pomoći im, a krivce privesti pravdi.

Uloga medija u zastrašivanju svedoka

Nakon konferencije za novinare na kojoj je Marinika Tepić objavila video svedočenje o ovom slučaju, mediji su se kao i uvek polarizovali. U većini tabloida na delu je bilo ignorisanje ili stidljivo izveštavanje o optužbama koje je iznela potpredsednica Stranke slobode i pravde. U većini štampanih medija, ali i televizijama sa nacionalnom frekvencijom javnosti se prvo servira Palmin odgovor na optužbe. Dakle prva vest o slučaju je zapravo reakcija na događaj koji nije uopše plasiran kao vest u tom mediju. Ilustracije radi: Večernje novosti u naslovu kažu Palma o optužbama Đilasove saradnice da je u Končarevu podvodio maloletnice, Srpski telegraf „Palma: Marinika, spremi prugasto odelo za zatvor“, Kurir „Palma: Marinika laže, moraće u zatvor“, Informer „Danas idem u tužilaštvo! Marinika će u zatvor zbog laži“.
Celim slučajem detaljnije se bave Danas, Blic. U elektronskim medijima situacija na koju smo navikli, N1 i Nova S događaj ne ignorišu, naprotiv njime se bave u svim udarnim treminima i prenose obe strane, Javni servis oprezno i stidljivo, u početku na nivou vesti izveštava o slučaju, dok je druga krajnost Tv Happy. U jutarnjem programu te televizije gostovao je lično Dragan Marković Palma. Lider Jedinstvene Srbije je prilikom gostovanja predstavljen kao “srpski domaćin” uz pitanje voditeljke “kome smeta Palma na političkoj sceni”. Imao je čak 43 minuta medijskog prostora u toj emisiji da se opravda i optuži koga želi. Tv Happy nije izuzetak.
Međutim, ono što je manje upadljivo kao problem jeste to da su gotovo svi mediji preneli identitet svedoka koji je otkrio upravo Dragan Marković Palma. Ako zanemarimo ogroman propust autora videa i svih koji su u tome učestvovali, za diksreditovanje svedoka od strane Dragana Markovića Palme postavlja se pitanje odgovornosti medija. Da li je etički preneti odmah, bez provere identitet čoveka koji je odlučio da svedoči i na taj način učetvovati u njegovom diskreditovanju i zastrašivanju. Da li se iko zapitao kakve posedice to vuče za sobom i ako je idenitet osobe pravi ili još gore, ako nije. I pre svega, da li je iko razmišljao da je to posredno zastrašivanje svih potencijalnih žrtava koje možda razmišljaju da li da svedoče i obelodane svoju priču.

Ivana Perić, psiholpoškinja SOS ženskog centra Novi Sad i članica Mreže žena protiv nasilja objašnjava da takvi nastupi u medijima bez dileme zastrašuju žrtve: “Zastrašivanje žrtava itekako je visoko povezano sa odustajenjem da potraže pomoć i da se upuste u dalje institucionalne procedure. Ako dolazi do zastrašivanja, nepoverenja i ukoliko se ponovo nad njom demonstrira moć, nju to podseća na traumatsku sutuaciju u kojoj joj je sva moć bila oduzeta i samim to može da pošalje poruku da joj se neće verovati i to će voditi njenom povlačenju.”

Instrumentalizacija žena

Nakon konferencije za novinare Marinike Tepić i plasiranje priče u javnosti, očekivanja u skladu sa zdravim razumom bila bi da će političari/ke i funkcioneri/ke poslati poruku da će žrtve biti izaštićene a krivci odgovarati.
Umesto toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavljuje: “Jezivo je ako se dokaže da je to tačno, a još jezivije ako se dokaže da nije tačno.”
Funkcioneri SPS svako obraćanje javnosti o slučaju koriste da se ograde i istaknu da u tome nisu učestvovali. Predsednik Skupštne Srbije Ivica Dačić kaže: „Ja sam već 13 godina pod prismotrom policije i oni kontrolišu i prate šta ja radim, tako da je svaki moj odlazak zabeležen“.
Premijerka Ana Brnabić govori da ne treba od toga praviti političku temu: “Dobila sam jedan poziv za neku žurku, ja ne znam da poziv na žurku bilo šta govori o nekoj nezakonitoj radnji. Ako treba da dam svoj iskaz evo odmah ću odavde da to učinim“.
A predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana MIhajlović izjavljuje da je sramotno i strašno ako je Marinika Tepić znala za slučajeve zlostavljanja i podvođenja devojaka, a da je o tome ćutala. To govori da Zorana Mihajlović nastupa sa pozicije partije, a ne žene i čelnice tela koje se bavi pitanjem rodne ravnopravnosti. Zorani Mihajlović nije strano da reaguje zaštitnički prema ženama žrtvama nasilja i pošalje poruku da je nasilje krivično delo. Ovoga puta, oglasila se, ispunila formu, ali je izjavom itetako ostala lojalna partiji, a ne ženama… kao uostalom i većina funkcionera koja je o ovome progovorila u medijima ili za skupštinskom govornicom.
I ovaj put na delu je instrumentalizaciju žena, što naročito ilustruje podatak da su 393 žene Jagodine podnelo tužbu protiv Marinike Tepić. To nije prvi put, to je još jedna manifestacija patrijahalnog nasleđa. Žene su štitile Jutku, žene podnose prijavu protiv Marinike Tepić. Žene se koriste kao instrument u službi moćnika, partije i patrijrhalnog sistema.

Da li institucije mogu da rade svoj posao

Česta rečenica na kraju izjava političara je: “Na potezu je policija, tužilaštvo, sud”. Ipak da li institucije mogu da rade svoj posao ako se uzmu u obzir upravo sve izjave političara koje su ovih dana bile na meniju. Antitrafiking organizacije Atina i Astra, složne su u zathevu da se svim žrtvama koje u budućnosti odluče da svedoče mora dodeliti status posebno osetljivog svedoka i da se, imajući u vidu da je Jagodina malo mesto u kojem upravo Dragan Marković Palma ima ogroman uticaj, predmet delegira drugom javnom tužilastvu.
Iako je prvobitno ta mogućnost bila odbačena, Apelaciono javno tužilaštvo u Kragujevcu ipak je odlučilo da za postupanje u tom predmetu ovlasti Više javno tužilaštvo u Kraljevu. Tu odluku tužilaštvo je donelo, odlučujući po predlogu za supstituciju Višeg javnog tužilaštva u Jagodini.
U NVO Astra poručuju da je u ovom slučaju neophodno primeniti proaktivnu istragu, koja se ne zasniva isključivo na svedočenjima žrtava. Zašto je to važno objašnjava Hristina Piskulidis iz Astre: “To praktično znači da se sam istraživački postupak ne treba svoditi na iskustva oštećenih, naročito imajući u vidu da govorimo o potencijalnim žrtvama koje su maloletne, o devojčicama starosne dobi od 15 do 18 godine, jer njih treba zaštiti od dodatne traumatizacije u čitavom ovom procesu. Prema nekim našim nalazima, žrtva trgovine ljudima onog trenutka kada uđe u sistem svoje svedočenje, dnosno iskaz pred različitim instancama treba da ponovi minimum sedam puta. Svako to ponovljanje, naročito prema nepoznatim ljudima je vrlo traumatično.“

Da je svedočenje traumatično iskustvo potvrđuje i psihološkinja Ivana Perić iz SOS Ženski Centar: „Proces svedočenja je veoma bolan za žrtve jer iznova vraćaju traumatsko iskustvo koje nije dovoljno zaceljeno. Žrtva je veoma ranjiva kada prvi put progovora o seksulnom nasilju. Mi smo često svedoci i svedokinje zamene teza da je kriva žrtva, a ne počinilac, isto tako se ne veruje ni svedocima i to sve vodi jednoj nepovoljnoj situaciji. Neophodno je da verujemo žrtvi, da joj pružemo podršku da bismo je osnažili da uđe u jednu proceduru koja je njoj izuzetno emotivno teška.”

Prema našem zakonu propisano je da deca koja su žrtve ili potencijane žrtve trgovine ljudima treba najviše dva puta da daju iskaz i da dobiju status posebno osetljivog svedoka, ukoliko odluče da svedoče.

Srbija ima dobar zakonski okvir, kao i i nacionalni mehanizam za zaštitu trgovine ljudima. Sistem postoji, a, prema rečima Hristine Piskulidis, ovo je trenutak kada sve instance treba da reaguju kako bi se ceo slučaj rešio u korist žrtava: “Ono što mi imamo priliku da vidimo je da se čitava priča politizuje, i svodi na dnevno-politička prepucavanja. Ovo nije obična afera i imajući u vidu štetu koju je ona već nanela ili može da nanese, mi svi zajedno, društvo u celini ne smemo da dozvolimo da se ovo svede na samo još jedan politički skandal. Već odgovorne osobe, ukoliko su navodi tačni, moraju da odgovaraju. Ovo je bukvano situacija u kojoj je čitavo društvo na ispitu.“

Histerija društvenih mreža

A javnost je već pala na ispitu ako sudimo na osnovu društvenih mreža. Istupanje na mrežama može se svesti na jednu reč – histerija. Ni ovoga puta nisu izostali mizogeni i otrovni komentari: ‘dok kuja repom ne mahne…’, ‘same su to izabrale’, ‘kurvice, drolje’, ‘opasne su današnje klinke’ i sl.
Ni one internet „pošalice“ slike golog Palme na plaži, „Jagodinski Berluskoni“, nisu nimalo smešne, makar ne žrtvama i njihovom bliskom okruženju, niti svima koji imaju razvijenu empatiju i svest o kompleksnom fenomenu seksulnog nasilja. Sve to obeshrabrije žrtve, zastrašuje ih i odvraća od ideje da se obračunaju sa onim što im se desilo.

Dok se u javnosti stranački funkcioneri prepucavaju, pravdaju, distanciraju, brane Palmu za skupštinskom govornicom, dok se građani i građanke nadmudruju komentarima na društvenim mrežama – neke devojke žive u strahu i žive sa ozbiljnom traumom koju iznova i iznova zahvaljujući društvu proživaljavaju.

Zašto ćute?
’Zašto ćute’, ’ja bih odmah prijavila’, ’zašto se javljaju posle toliko godina’… To su najčeće postavljanja pitanja i komentari od afere Aleskić, preko Lečića do dešavanja u Jagodini. I kao da nije dovoljno sve što su te devojke možda preživele, pa u paket stižu i sram, razvlačenje, ponižavanje, hajka…
Progovoriti u ovim okolnostima znači naći se usred političkih prepucavanja, tabloidnog izveštavanja, diskreditovanja, osuda, nepoverenja, pa i zastrašivanja. Zato je važna poruka koju šalju ženske organizacije ’Kada budeš bila spremna’. To važi i za ovaj i za sve ostale slučajeve. Antitrafiking organizacija Astra apeluje u slučaju Jagodina na sve potencijalne žrtve da se jave. Svi pozivi su anonimni, a pozivom na SOS broj žrtve će biti upoznate sa pravima koja im po zakonu pripadaju. Ta prava se ne odnose samo na identifikovane žrtve nego na sve one koje su potencijalne i u procesu, objašnjava Hristna Piskulidis: „One imaju prava na besplatnu medicinsku pomoć, besplatnu psihološku pomoć, pravnu podršku, vođenje kroz institucije, u smislu pratnje, sugestija, zaštite. I pored svega toga, ukoliko se u sredini u kojoj se trenuto nalaze, osećaju nezaštićeno naš zadatak je kao društva u celini i svih institucija, a naročito Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima i specijalizovanih organizacija poput nas i Atine da žrtvama obezbedimo siguran alternativni smeštaj. Bitno je da žrtve tokom celog procesa imaju vremena za smanjenje nivoa traume i da nakon toga samostalno donesu odluku da li će učestvovati u istražnom i sudskom procesu, a da ta odluka nikako ne utiče na to da li će im sva ta prava biti ostvarena i sve vrste pomoći biti dostupne.“
Kada analiziramo sve da li je društvo palo na ispitu. Kratko i jasno, DA.

NVO Astra 011 7850000

NVO Atina +381 61 63 84 071

Autonomni ženski centar 0800 100007

Sos ženski centar 021/422-740

Smernice za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama mogu se preuzeti na linku: https://bit.ly/34aMyOS

(Autonomija)