Skip to main content

Podkast Reaguj: Piramidalne šeme se kriju iza 'dobrih poslovnih prilika'

Građani 30. apr 2021.
4 min čitanja

Nepovoljna društveno-ekonomska situacija povoljan je ambijent za razvoj prevara, kao što su piramidalne šeme.  Žrtva može biti bilo ko jer preporuka za ulazak u ove strukture uglavnom dolazi od bliskih ljudi, prijatelja i poznanika.

Brza zarada uz malo truda, višestruki povratak uloženih sredstava – zvuči previše dobro da bi bilo istinito. Uglavnom i jeste tako i to su glavni elementi koji se naglašavaju kada se “vrbuju” novi članovi za ulazak u piramidalnu organizaciju. Međutim, održivost ovakvih “poslovnih” modela je matematički nemoguća, jer ovakve organizacije često nemaju proizvod ili uslugu sa kojom učestvuju na tržištu, a glavni izvor finansiranja su upravo, njeni članovi. Poznati primeri iz domaće prakse su Dafiment banka i “Gem kolekšn klub”.

“Ne postoji besplatan sendvič” je izraz koji ekonomisti koriste da bi najjednostavnije objasnili način na koji funkiconiše ekonomija. Iako vi mislite da ste ste dobili besplatan sendvič, on to nije, jer ga je neko svakako platio samim tim što je taj sendvič sastavio i kupio sastojke za njega.

“Moje iskustvo pokazuje da ono što je besplatno na kraju bude u suštini najskuplje”, objašnjava za podkast Reaguj ekonomista i stručnjak za berzu Branislav Jorgić.

Kako izgledaju piramidalne strukture?

Piramidalne šeme se često kriju iza komplikovanih menadžment strategija. Međutim, organizaciona šema preduzeća nije isto što i piramidalna šema. Na primer , u ponzijevoj šemi koja je često isto što i piramidalna šema, novac novih investitora, koristi se za isplatu starih investitora. Najčešće se ni ne zna koji proizvod ili usluga se nudi. Nude se velike investicione mogućnosti sa obećanjem o brzoj i mnogostrukoj zaradi sa niskim rizikom. Nagrade u vidu povraćaja sredstava daju se samo u početku i brzo nestaju. Kasnije se od investitra traži da reinvestiraju. Prodaja se obavlja pod visokim pritiskom i rad se krije iza složenih strategija. Rad ovakvih organizacija nije transparentan i predmet su žalbi potrošača. Takođe, sumnju treba da nam izazovu i investicioni savetnici koji nisu ovlašćeni za obavljanje poslova, objašnjava Maja Matić iz Udruženja sertifikovanih istraživača prevara Srbije.

Maja Matić

“Ako vidimo da te turističke agencije nisu registrovane. Da investicioni savetnici nisu dobili dozvolu komisije. Ako vidmo neobjašnjivi jaz u njihovom radnom iskustvu, jako velike pritužbe od strane klijenata. Imali su ranije problema sa regulatorima na tržištu,  imaju neke upitne reference,” navodi Matić faktore koje treba da doprinesu “paljenju crvene lampice” i dodaje da je nedostatak informacija glavni signal da se radi o prevari.

Kako u svetu, tako i kod nas

U  Zagrebu je  2010. godine uhapšeno 13 osoba zbog sumnje da su prevarama brojnih građana nezakonito stekli više od 13 miliona evra, preneo je tada Dojče Vele. Skupina uhapšenih, uglavnom iz Zagreba, osumnjičena je da je od sredine 2007. do kraja 2009. godine prevarila veliki broj građana obećavajući im zaradu trgovanjem na stranim berzama deviza, tzv. Forexu. Velik broj građana uložio je oko 50 hiljada evra u navodni projekt otvaranja austrijsko-britanske banke.

Autor: Lazar Savić

Januara 2019. godine, italijanska Uprava za konkurenciju i tržište objavila je da sistem promocije koji koristi kompanija Lioness Italia Srl za širenje među potrošačima formule za kupovinu robe sa povratom nije tačan jer integriše sistem sa piramidalnim karakteristikama. Promotivni sistem Lyonessa, koji se koristi u navodnom sistemu sa prednostima povraćaja novca, u stvarnosti zahteva regrutovanje velikog broja kupaca, koji, nakon što se uzdignu na nivo menadžera prodaje, da bi ostvarili provizije na prvom karijernom nivou moraju da ulože oko 2.400€ da bi započeli Lyconet karijeru Premium Marketara.

Istraga AGCM-a utvrdila je da povratak para (cashback) čini samo 16% od ukupnih prihoda Lyoness Italija. Preostalih 84% nastalo je od direktnih ulaganja u šoping jedinice (poene).

Poslovne prilike koje deluju nemoguće, uglavnom to i jesu

Zakon o trgovini u Srbiji zabranjuje piramidalnu trgovinu koju definiše kao mrežu gde je kupovina roba i usluga omogućena samo od članova mreže sa obavezom plaćanja članarine, te sa obavezom kupovine robe čije su cene nerazumno visoke i sa obaveznom nalaženja drugih lica koje će se baviti prodajom. Kazna za pravno lice iznosi od 500.000 do dva miliona dinara. Međutim, Matić iz Udruženja sertifikovanih prevara istraživača Srbije smatra da je i za tu definiciju potrebna regulacija.

Ova slika ima prazan alt atribut; ime njene datoteke je Foto-Jorgic-Branislav.jpg
Branislav Jorgić

“Lepo je što smo u naš zakon uneli piramidalnu šemu ali bi bilo dobro i da to objasnimo i tržišnim ispektorima, i policiji i tužilažtvu. Da pojasnimo malo šta ti termini znače. Da bi prosto bilo ujednačeno posutpanje svih naših institucija. Da bi njihov rad bio sinhrovizovan”, objašnjava Matić.

Ono što možemo mi da uradmo jeste da se dobro informišemo o posolovnim prilikama koje nam nude, i da ne verujemo u prilike koje su isuviše dobre da bi bile istinite. Ekonomista i stručnjak za berzu Branislav Jorgić, objašnjava da poslovne prilike koje deluju nemoguće, uglavnom to i jesu.

“Svaka usluga ili roba mora da bude zasnovana na fer ceni. Ako se vama daju neka obećanja za jeftinu robu dobrog kvaliteta, jeftinu uslugu dobrog kvaliteta – ili neka brza zarada u kratkom vremenskom periodu to već postaje sumnjivo da možete upasti u klopku piramidalne šeme”, navodi on.

Sanja Đorđević (Redakcija „Reaguj“)