Da li ste čuli za mutacije na genima BRCA 1 i BRCA2 i za testove koji ih otkrivaju? Povodom Nacionalnog dana borbe protiv raka dojke, koji se obeležava 20. marta, želim da spomenem stvari koje, iako prvobitno nisam verovala, funkcionišu u našem zdravstvenom sistemu, makar moje iskustvo tako govori.

Kada se govori o prevenciji raka dojke, izvan stručnih krugova, retko se spominje genetičko testiranje na nasledni kancer. Tema genetičkog testiranja prisutnija je u medijima od 2013. godine zahvaljujući poznatoj glumici i heroini u ovom slučaju, Anđelini Džoli. Zahvaljujući njenom istupanju u javnosti povećana je informisanost i interesovanje za testiranje na mutirani BRCA1 i BRCA2 gen. Poznata glumica je na proleće te godine objavila da se, zato što, u porodičnoj istoriji ima slučajeve maligniteta, podvrgla testovima, a zatim je odstranila dojke. Kako je rekla testovi su pokazali da ima „pogrešan“ gen, BRCA 1, koji jako povećava rizik da dobije rak dojke i rak jajnika te se podvrgla kompletnoj mastektomiji (odstranjivanje žlezdanog tkiva iz grudi).

S obzirom na to da je moja mama dugo lečila i na kraju izlečila rak dojke, tetka (mamina rođena sestra) na žalost nije više sa nama, nju je ista dijagnoza ubila, ja sam osećala taj teret i potencijalna dijagnoza mi je bila nad glavom. To je u neku ruku i dobro jer sam dugo već osvešćena koliko su važni preventivni pregledi. Na jednom takvom, u leto prošle godine dočekala me je dijagnoza karcinoma dojke.

Još pre koju godinu, radiološkinja dr Dragana Đilas, koja mi je i dijagnostikivala tumor, pitala me je da li sam razmišljala o testiranju.
To mi je delovala kao odlična opcija, ali ipak pre kao nešto što jeste realnost u Holivudu, ali u našem zdravstvenom sistemu baš i ne. Nedostupno, preskupo….

Nisam, naravno, odustala od ideje, ali sam odlagala….

Dijagnoza raka me je pogurala da se upustim u taj projekat. Nakon operacije i radio terapije i moj onkolog internista savetovao mi je da to uradim, da znam, donekle, šta me dalje čeka, u budućnosti. Koja je opasnost od toga da će mi se bolest vratiti ili ću možda dobiti rak jajnika.

Osam od deset žena kod kojih se utvrdi mutacija na genima BRCA1 i BRCA2 će sasvim izvesno dobiti rak.

Uhvatila sam se u koštac sa našim zdravstvenom sistemom i krenula u realizaciju. Testiranje se obavlja na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije (Genetičko savetovalište za nasledni kancer). Najpre je neophodno da dobijete mišljenje interniste onkologa. U mom slučaju to je dr Lazar Popović sa Instituta za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici, zatim je potrebno da to mišljenje potvrde još dva onkologa. Da uprostim, to znači da vam treba papir sa mišljenjem da ste kandidatkinja za testiranje koji će potpisati i pečatirati tri onkologa. Zatim sa tim papirom treba otići kod izabranog lekara u Dom zdravlja, koji na osnovu toga piše uput za Institut u Beogradu, taj uput je zatim neophodno overiti u Socijalnom, a kada se sve to odradi zovete Genetičko savetovalište i zakažete termin. To je bio začuđujuće, brz proces. Čak sam dobila doktorku na telefon koja je sa mnom popričala i dobila sam termin mesec dana nakon tog poziva. Najveća gnjavaža je u Socijalnom (tri do četiri sata čekanja u redu, ispred zgrade, po kiši s obzirom na to da se sve dešava u vreme epidemije). Na samom testiranju gužve nema, odmah stižete u svoj zakazani termin. Sledi razgovor sa doktorkom, koji se tiče genetike, bolesti u porodici, detaljan pregled nalaza, a zatim vađenje krvi (podosta, nekoliko epruveta) i to je to.

S obzirom da sam ja tada već završila i sa operacijom i radio terapijom, vodila sam se kao zbrinuta i izlečena, rekli su mi da nisam prioritet, i da moj nalaz neće raditi odmah. Što je bilo u redu, jer rezultati zaista nisu bili nešto što sam morala u kratkom roku da saznam. Rečeno mi je da ću nalaz dobiti do kraja janura, stigao je početkom marta. Nalaz je dobar! A ceo taj proces koji je na početku delovao kao nemoguća misija, završio je kao nimalo mučno iskustvo i stvar koja funkcioniše. I ne košta ništa!!!
Što je takođe stvar koja se ne može zanemariti.

Anđelina Džoli je onomad, pre osam godina rekla da cena BRCA1 i BRCA2 testa od 3.000 dolara predstavlja prepreku za većinu žena i izrazila nadu da će gensko testiranja biti dostupno svim ženama. U to vreme cena testiranja na oba gena (BRCA1 i BRCA2) u Srbiji bila je oko 140.000 dinara po pacijentkinji. Osam godine posle to testiranje ja sam obavila besplatno. I u privatnoj praksi su testovi pojeftinili. Cena je u proseku 650 evra.

Lekari kažu da nema nikakve potrebe da sve žene rade test na mutaciju BRCA1. Međutim, one koje u porodičnoj istoriji imaju slučajeve maligniteta, bilo bi poželjno da se upuste u ovu proceduru. Oni što međutim svaka, ali svaka žena treba da radi je ultrazvuk dojki jednom godišnje, a posle četrdesete obavezna je mamografija. Bez odlaganja.

(Autonomija)