Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je u prisustvu muftije iz državotvorne islamske zajednice Srbije u sredu otvorio ambasadu svoje zemlje u Beogradu, koja nezakonito, bez upotrebne dozvole radi već 13 meseci. To je prva ambasada te kavkaske zemlje u regionu, a Srbija joj je dodelila lokaciju u opštini Rakovica, omiljenom strelištu NATO bombardera 1999.
U sredu su Srbija i Azerbejdžan potpisali za nepuna dva sata 12 međudržavnih sporazuma. Rečito, prvi je bio memorandum o saradnji u vanrednim situacijama, a za bolja vremena ostavljena je saradnja u zdravstvu, odbrani, ribarstvu, lovstvu, hortikulturi…
Hrvatskom pliva 576, Azerbejdžanom 97 vrsta riba, a ribolovačkog sporazuma sa Hrvatima nema. Azerbejdžan nastanjuje 106 vrsta sisara, 363 vrsta ptica i 52 vrste gmizavaca; u Srbiji je sisara manje (70), a gmazova više.
Manjak ptica osetio se poslepodne u odsudnom trenutku na Tašmajdanu, beogradskom parku, pred predsednicima Srbije Borisom Tadićem i Azerbejdžana te gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom. Izostao je uzlet goluba mira. Maslinove grančice nema bez Crne Gore, a slučajno odabrana golubica je simbol materinstva. U park nije došla prva dama Azerbejdžana Mehriban, ne samo zato što ju je Vikiliks (WikiLeaks) nabedio da je bezizražajna zbog previše plastičnih operacija. Davno je knez Miloš Obrenović na Tašmajdan preselio srpsko groblje, tu je 1830. pročitan sultanov hatišerif o ograničenoj nezavisnosti Srbije, tu je prva seizmološka stanica u Srba.

Mizoginija brani demokratiju u Srbiji

Rekonstrukciju Tašmajdana Baku je potplatio sa dva miliona evra da bi se tu ugradio spomenik bivšem azerbejdžanskom predsedniku Gajdaru Alijevu koji je 1993. vojnim udarom došao na vlast u nezavisnom Azerbejdžanu. Prethodno je bio predsednik sovjetskog Azerbejdžana i general KGB-a. Godine 1998. uzeo je drugi mandat da bi 2003. godine vlast predao sinu. Ilham, ruski đak je nasledio očev tron, predsednik je Nove partije Azerbejdžana i nacionalnog Olimpijskog komiteta. On je prvi primer dinastičkog prenosa vlasti u zemljama bivšeg SSSR-a. Dok nije radio kao predsednik države, tata ga je zaposlio kao potpredsednika državne naftne kompanije i šefa državne delegacije u Savetu Evrope. Dva meseca pre predsedničkih izbora sin je postavljen za premijera, a onda ga je otac imenovao za jedinog predsedničkog kandidata svoje partije koji je pobedio sa 76,8 odsto gasova. Posle dve godine pritiska Saveta Evrope, Alijev je oslobodio iz zatvora opozicionare koji su protestvovali zbog neregularnog izbora diktatora.
U martu 2005. je Alijev izabran za predsednika vladajuće partije, iako zakon o političkim partijama to ne dopušta. Ista odredba postoji u članu 115. Ustava Srbije. Ali, za razliku od Alijeva, Tadić ima samo kćerke, a nije verovatno da bi žena bila predsednica Srbije.
Alijev je reizabran 2008. sa 87 odsto glasova, a referendum 2009. omogućio mu je da bude doživotni predsednik. Predsednik imenuje sudije, pa i one u Ustavnom sudu. Više od 400 demonstranata protiv Alijeva uhapšeno je u martu 2011.
Vikiliks je objavio depešu ambasade SAD u Bakuu u kojoj se Alijev mlađi upoređuje sa šefom mafije. Azerbejdžan „nije slobodna država“, klasifikovao je Freedom House 2009.
O istom trošku je na Tašmajdanu postavljen spomenik piscu Miloradu Paviću, koji je u maju diplomatskom poštom doleteo iz Azerbejdžana u Beograd. Rukotvorina skulptora iz Bakua – Natigu Alijeva, iz bratstva Alijeva je otporna na zemljotrese, a kako model više nije mogao da pozira autor je putovao u Moskvu da vidi kako izgleda brončani Pavić koga je za života ovekovečio ruski vajar Grigorij Potocki. Poput Natigua, i Potocki, graditelj Puškinovog spomenika u Banjaluci, je poznat samo u domovini i srpskim zemljama.
Pavić, po sopstvenoj proceni „najpoznatiji pisac najomraženijeg naroda na svetu – srpskog naroda“, napisao je „Hazarski rečnik“. Azerbejdžanci i Srbi su se svaki na svoj način prepoznali u knjizi, iako su Hazari turkijska nomadska plemena sa obala Volge. Oni su na području današnje Rusije, Kazahstana, Ukrajine, Azerbejdžana, Gruzije, Krima i severoistočne Turske napravili prvu feudalnu državu u istočnoj Evropi. Istočni Sloveni su im plaćali danak. Poprimili su judaizam u sedmom veku, praktikovali šamanizam i voleli Konfučija. Carstvo su im početkom 9. veka načeli Vikinzi.
Azerbejdžan su osim Hazara nastanjivali Skiti, Seldžuci, kavkaski Albanci, a moskovska kolonija je od 1920. jer je Lenjin izračunao da sovjetska Rusija ne može bez nafte iz Bakua.

Do izbora dva putića

Što je za najveću zemlju na Kavkazu Nagorno-Karabah, to je za Srbiju koja nije najveća na Balkanu, Kosovo. Što su za Srbiju pravoslavci, to su za Azerbejdžan muslimani. Azerbejdžanski Irinej upravlja šiitima.
Spoljnopolitički prioritet Bakua je kao i beogradski: obnova teritorijalnog integriteta svim sredstvima. Jedina je razlika što su azerbejdžanski mirovnjaci na Kosovu, a srpski nisu. Nezavisni Nagorno-Karabah čini isto onoliko procenata teritorije Azerbejdžana koliko je Kosovo bilo deo Srbije. Kao i na Kosovu, religija nije bila casus belli, već ljudska prava Jermena pod vlašću Azerbejdžana. Jermeni čine 99,9 odsto stanovništva Nagorno-Karabaha, a Albanci 92 odsto stanovništva Kosova.
U četvrtak je ista udarna trojka – Tadić, Alijev junior i gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić nazočila otkrivanju spomenika azerbejdžanskom kompozitoru Uzeiru Hadžibejliju, poklonu Azerbejdžana Novom Sadu.
Hadžibejli je rođen 1885, prvi je Musliman koji je komponovao opere i operete i uglazbio sve himne Azerbejdžana „herojske, svete, patriotske, slavne zemlje, za koju ćemo radosno umreti i prolivati krv“. Dva puta je bio sovjetski deputat. Valcere nije skladao, a dopalo ga je da stanuje na lepom plavom Dunavu.
Socrealistički umetnički eksperiment je na Beogradskom keju, između ulica episkopa Visariona i Marka Miljanova. Za Miljanova se zna ko je – Crnogorac, od oca Srbina i majke Albanke katolkinje. Visariona ima više – Pavlović je bio episkop bački 1731-1756, a Kostić episkop banatski dva veka kasnije. Kome su vlasti bačkog grada ugodile podarivši mu ulicu utvrdiće karakterološka analiza – stariji je sagradio Vladičanski dvor, bio preke naravi, hteo da bude crkveni, svetovni i vojni poglavar u Bačkoj.
Dok je na keju Tadić obećavao Alijevu saradnju i u „izgradnji autoputeva kroz Srbiju“, radnici „Vojvodinaputa – Bačkaputa“ blokirali su dva izlaza iz Novog Sada ka Subotici, tražeći isplatu zarada kojih nema od februara i deblokadu računa koja traje 300 dana kako bi mogli da rade. Ovo preduzeće sa 400 zaposlenih gradi i održava puteve.

(Autonomija)