Mediji u Srbiji nisu primetili odobrenje Saveta ministara EU 14. decembra da Crna Gora bude  kandidat za članstvo u EU i njihovu ocenu da će Crna Gora do 2015. biti članica Unije.
Istog 14. decembra je predsednik Srbije Boris Tadić izračunao da će Srbija, ako bude vozila  pogibeljnih 160 kilometara na sat stići u Brisel 2016, a ako vozi normalno, do Unije će stići  2020.
Tako će se i Crna Gora pitati da li će primiti Srbiju pod evropsko okrilje.
Crna Gora će odlučivati i o članstvu Srbije u NATO-u jer će Podgorica do 2012. biti pod severnoatlantskim kišobranom.
Srpska državna agencija Tanjug je sa sastanka šefova diplomatija EU izvestila da su oni ponovili da će Srbija dobiti status EU kandidata čim ispuni sve uslove uz neizostavni refren: “Problem predstavlja činjenica da su dvojica haških optuženika još uvek u bekstvu”.
“Konstruktivan pristup inkluzivnoj regionalnoj saradnji, uključujući trgovinu ostaje od suštinske važnosti“, navodi se u ministarskim preporukama Srbiji.
Srbija nije podržala deklaraciju EU iz maja 2006. koja je pohvalila „uspešnu organizaciju“ referenduma o samostalnosti Crne Gore i ocenila referendum kao „znak zrelosti političkih snaga i građana Crne Gore“. Zahvaljujući Ustavnoj povelji iz 2003. Srbija je mogla referendumom osvojiti nezavisnost i pre Crne Gore, ne uživljavajući se u ulogu ucveljene raspuštenice.
Zahvaljujući mudrosti Bizmarkovih gostiju na Berlinskom kongresu, Crna Gora, Rumunija i Srbija su istovremeno dobile nezavisnost, ali to Srbiju nije odvratilo da ubeđuje naokolo kako je  najstarija udavača, sa pravom na najveći miraz.
Srbija je nasledila međunarodno-pravni subjektivitet razvrgnute državne zajednice, ali se Crna Gora ponovo našla u istim međunarodnim organizacijama kao i Srbija. Međutim, nakon odlaska Crne Gore, Srbiji je zauvek nedostupno članstvo u Međunarodnoj pomorskoj organizaciji i Međunarodnom sudu za pravo mora.
BDP per capita Crne Gore, koja je po SFRJ merilima bila nerazvijeno područje, danas je 4.842 evra, u razvijenoj Srbiji 4.462.
O štetnosti suživota sa Srbijom pripoveda i Vojvodina, čiji je BDP danas 4,8 odsto ispod proseka Srbije, a kada je Vojvodina priključena istim udarcem Srbiji i potom Jugoslaviji, bila je ekonomski snažna poput najjače Slovenije, a moćnija od Crne Gore i Srbije.
“Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni”, upozoravaju administratori na internet izdanjima beogradskih novina koje su prećutale decembarski prodor Crne Gore u EU. Ispod upozorenja se nižu komentari vox populi:
“Juče bili Srbi, danas Crnogorci a sutra će biti Albanci i ko zna šta još; Šta će taj Srbomrzac u Srpskom parlamentu. Neka ide u Pristinu. Tamo je dobrodosao; Svi u grcku na letovanje da podpomognemo braci, a ove „lenje“ sto pre zaboraviti; pljunuti crnogorce kad god je moguce, u lice; poturice; Vratiti sve Crnogorce iz beograda u njihove krajeve i eto slobodnih radnih mesta, stanova, bahatost i bezobrazluk bi pali na najnize lestvice a i vazduh bi bio mnogo cistiji;
Nek se svi lepo nose u svoju drzavu, i nek idu iz NASE prestonice. A na more naravno da necemo kod njih… e obrisite se vi malo Crnogorci za Srpske turiste; Crnogorci su svi misevi i cute pod terorom svog albanskog predsednika iz familije Djukani”.
Za nezavisnost Crne Gore izjasnilo se 55,54 odsto građana. Među njima je i 31,99 odsto crnogorskih državljana koji su se izjasnili kao Srbi. Srpski Aboridžini bi i njima skresali prihod od turizma, poslali mačke da ih love, povećali mehanički priraštaj u Crnoj Gori na račun depopulacije Srbije….
O državi čiji će glas odmeravati i sudbinu Srbije, pismeni građani Srbije javno kažu: “CG je crna rupa u Evropi; Narkonegro; Mafijaska zemlja puna morona i debila=crna gora (malim slovom jer moze da se prepisha); Priznali su Albancima pravo na parče tuđe zemlje, prave od jednog naroda nacionalnu manjinu; evropa ce dobro razmisliti o ovoj nedodjiji, kolumbiji u evropi; Nikada Crna Gora nije izvozila u Srbiju „intelektualce“ ali kriminalce jeste”.
“Politika”, beogradski list koji samo Crnu Goru i Sloveniju uvrštava u rubriku “Svet”, a tri države bivše Jugoslavije u rubriku “Region” upozorava komentatorski nastrojene čitaoce: “Redakcija Politike ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije „Politike“ kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj”. Pa objavljuje: “Djukanovicevog ‘kolegu’ Tacija su „pustili niz vodu“ pa Milo sprema sebi odstupnicu. Ali isplivace i njegove prljave rabote, prije ili kasnije. Pojavice se vec i neki Milov Dik Marti; G. Djukanovic odlazi jer je primoran a onima koji su ga podrzavali nije vise potreban. Izvrsio je dobijene zadatke. Na zalost, u svom istoriskom putu, izgleda je napravio nekoliko ‘prekrsaja’ po zakone EU. Bio je na to skoro primoran da bi sebi obezbedio dodatna materijalna sredstva uz ‘penziju-crkavicu’ koju ce mu dodeliti zahvalna vlada C. Gore”.
Od slovenačkog juna 1991. do kosovskog februara 2008. Srbija podmlađuje Evropu novim državama. U tome je lider Balkana, regiona i sveta. Lider je i u tome što bez Kosova, svog srca živi već 34 meseca, iako je u svetu najduže – 48 dana – bez srca živeo pacijent pod aparatima koji su mu pumpali krv. Kad je reč o drugom oku u glavi, Srbija tetura poput kiklopa Polifema, jednookog diva, pijanog od mladog vina koga je Odisej oslepeo. Kiklopi nisu hteli da pomognu Polifemu jer je zapomagao tvrdeći da mu je oko probila osoba imenom “Niko”.
Srbija je medicinski fenomen jer 20 godina oseća fantomski bol na odsečenom telu Srboslavije, a pri tom se ne ispomaže proverenim lekarijama: antidepresantima, anesteticima, morfijem, metadonom. Pribegava jedino autohipnozi u aleji crknutih komšijskih krava.
Iz koje je oterala Pesmu na insurekciju Serbijanov Dositeja Obradovića: Ustani Srbijo/ Davno si zaspala/ U mraku ležala/ Sada se probudi/ I Srbe razbudi/ Pokaži Evropi tvoje krasno lice/
Svi bližnji tvoji tebi dobro žele/ I daleki se narodi tvome dobru vesele.
To je bilo 1804.
Status kandidata za EU su Crnoj Gori 17. decembra dodelili šefovi država i vlada članica EU.