Skip to main content

“Svesni smo dvosmislenih izjava zvaničnika Srbije o EU”

Jugoslavija 05. nov 2022.
5 min čitanja

– Berlinski proces je važan korak u saradnji zemalja Zapadnog Balkana, uzajamno priznanje diploma i sve što danas bude dogovoreno doprineće slobodnom i lakšem kretanju ljudi. Važan je korak i treba ga nastaviti, kaže za Danas izvestilac za Zapadni Balkan u Spoljnopolitičkom odboru Bundestaga Tomas Haker.

Upitan koje benefite zemlje Zapadnog Balkana mogu očekivati iz Berlinskog procesa, kaže da će ovaj projekat, koji je nastao 2014. godine kao zamisao Angele Merkel, a obnovljen ove godine, doprineti slobodnom i lakšem kretanju ljudi.

– Berlinski proces je važan korak u saradnji zemalja Zapadnog Balkana, uzajamno priznanje diploma i sve što danas bude dogovoreno doprineće slobodnom i lakšem kretanju ljudi. Važan je korak i treba ga nastaviti, kaže naš sagovornik.

U Beograd je ovaj član Slobodne demokratske partije (FDP) koja je članica nemačke „semafor koalicije“, došao kao predstavnik Budenstaga jer se zalažem za to da i na parlamentarnom nivou dođe do jačanja saradnje Berlinskog procesa. Želimo da razgovore koji se vode između Vlada dopunimo razgovorima koji se vode između parlamenata Zapadnog Balkana, navodi Haker.

Može li Berlinski proces ubrzati ulazaka zemalja Zapadnog Balkana u EU?

To jeste cilj, ali želimo i da uredimo međukorake kako bi građani i građanke Zapadnog Balkana odmah osetili koristi koje im donosi proces evrointegracija.

Nemačka vlada je pre svega kroz posete Analene Berbok, ministarke spoljnih poslova, i Olafa Šolca, mog kancelara, veoma rano, samo nekoliko meseci nakon formiranja vlade dala signal koliko su joj važne zemlje regiona Zapadnog Balkana.

Jeste li optimistični kao Ursula fon der Lajen koja je tokom nedavne posete Srbiji rekla da zna da će se Srbija do kraja godine uskladiti sa EU politikom?

U tom smislu tokom razgovora za vreme moje posete ja se nadam da će do toga doći, ali lično sumnjam da će do kraja godine doći do ukslađivanja srpske spoljne politike sa Nemačkom, s tim što su prvi koraci tog usklađivanja već vidljivi.

Koliko ste upoznati da odnosom građana Srbije prema EU?

Upoznati smo sa rezultatima poslednjih anketa i sa time da je popularnost EU i podrška ulasku Srbije u EU opala. S druge strane želim da naglasim kolika je važnost slobodnih medija u procesu upoznavanja građana Srbije sa procesom pristupanja Evropskoj uniji.

Pluralistički mediji su neophodni kako bi se stvorila prava slika o EU, jer ovde prevladavaju pre svega mediji bliski vladajućoj eliti što dovodi do toga da kratkotrajne prednosti u unutrašnjoj politici donesu štetu na spoljnopolitičkom planu.

Koliko ugledu EU u Srbiji šteti to što predstavnici vlasti koji mahom kada govore o EU njoj govore gotovo kao o nužnom zlu sa kojim moramo da sarađujemo zbog projekata, ali uz napomenu da EU ima stavove suprotne srpskim nacionalnim interesima?

Svesni smo tih dvosmislenih izjava u kojima se na jednoj strani govori da Srbija želi u EU, a sa druge da uslovi koje Srbija mora da ispuni da bi do toga došlo vrlo štete vašoj zemlji.

Dakle, te izjave ne samo da se prenose od strane medija na koje utiče vlada nego se kroz te medije još i pojačavaju. Mi kao predstavnici Bundestaga pri našim posetama nastojimo da dajemo prave informacije.

Čitav proces integracija EU doprinosi ekonomskim interesima Srbije, ali tu se ne radi samo o ekonomiji, nego i o jačanju pravne države i slobode izražavanja, kao najvažnije sloboda štampe, koji jesu u direktnom interesu građana Srbije.

Mislite li da bi zvaničnici EU trebalo da osude takve izjave ovdašnjih zvaničnika?

Takve se izjavu primaju k znanju i u međusobnim kontaktima se takođe prenose kolegama iz Srbije.

Koliko pristup Zapadnog Balkana Evropskoj uniji može da koči nerešavanje kosovskog pitanja?

Svakako je vrlo važno da se pre ulaska u EU razreši i kosovsko pitanje, ali želim da istaknem da i druga pregovoračka poglavlja takođe imaju odlučujuću ulogu i uslov su ulaska u EU.

Iz mog ugla posmatrano pravi put ulaska Srbije u EU podrazumeva ne samo finalni dogovor sa Prištinom nego i implementaciju svih sporazuma što će doprineti međusobnom jačanju poverenja.

Kako očekujete da će se razrešiti kriza oko registarskih tablica na Kosovu?

Dijalog u svakom slučaju mora da reši probleme i da rat pripadne konačno prošlosti. Nije lako kada su susedi pucali jedan na drugog, ali put ka budućnosti mora biti otvoren. Odgovorne osobe, političari, znaju dobro to i moraju doprineti tome da saradnja postane važnija nego konflikti. Zajednički put u EU jeste taj put koji treba biti ideja vodilja u prevazilaženju sukoba.

S tim u vezi, jeste li upoznati sa sadržajem sporazuma Šolc-Makron?

Mogu samo da pozdravim, detalji nisu još poznati, svaki predlog tako važnih zemalja Evropske unije, a Nemačka i Francuska jesu stubovi Evropske unije, koji doprinosi rešavanju sukoba, implementaciji već postignutih dogovora i sklapanje novih, može biti samo pozdravljena.

Znate li da li je ono što je objavljeno u Albanian Post zaista sporazum?

Ne mogu ni da potvrdim, ni da ne potvrdim. Nemam komentar.

Ima li Nemačka razumevanje za Srbiju u smislu odnosa sa Ruskom Federacijom?

Imamo razumevanje da je snabdevanje energijom sopstvenih građana i građanki prioritet, kao i za sličnu situaciju nekih zemalja koje su već članice EU, što jeste dovelo do toga da se delovi sankcija za neke od njih sporije uvode.

Ali naše razumevanje za tu poziciju ne ide toliko daleko da razumemo neke izjave ovdašnjih zvaničnika koji idu u pravcu opravdavanja ruske pozicije.

Mislite li na nekog konkretno?

Pozicija je jedno u pogledu snabdevanja energijom, a drugo da mesecima nakon rata jedan napadački rat kakav je povela Rusija još uvek ovde biva ili okarakterisan kao „specijalna operacija“ ili kao „kriza“. To nema nikakve veze sa tolerancijom, jednostavno to nije tačno i takve izjave ne doprinose međusobnom razumevanju.

Jasno je da je Rusija agresor u ovoj situaciji i bilo kakvo ublažavanje takve izjave ne može biti pozicija zemlje koja sebe smatra članicom zajednice evropskih naroda.

Da li Nemačka i EU očekuju da Srbija na kraju uvede sankcije Rusiji?

Svakako da se očekuje da se pozicija Srbije pribiliži spoljnopolitičkoj poziciji EU i to kroz izricanje sankcija Rusiji, ali to je jedna suverena odluka Srbije da li će to uraditi ili ne. Ali kada ta odluka bude doneta ona će imati posledice, pre svega za evropske integracije Srbije.

Kad očekujete i koliko je realno da čitav Zapadni Balkan postane deo EU imajući u vidu, ako ništa drugo, sve međusobne razmerice zemalja u regionu?

Svakako da očekujemo da te zemlje postanu članice, pre svega da se otvore pregove sa Albanijom i Severnom Makedonijom. To je proces koji već traje dugo vremena, svaka zemlja u svojim opredeljenjima, kapacitetima vodi svoj proces i svaka zemlja je u različitom stepenu priključenja EU koje ne treba da, po mom mišljenju, stupi u jednom momentu.

Put kojim EU u integraciji Zapadnog Balkan neće ići jeste da se prvo označi neki datum pa da se čeka ispunjenje onoga što je dogovoreno.

Upravo suprotno, put treba da ide ispunjenjem uslova, pregovorima o pojedinim poglavljima, recimo jačanju parlamenata u odnosu na predsedničku vlast i kroz međusobnu toleranciju, ali i jačanje pravne države.

To je pravi put i najavažnije odrednice koje mora da ispuni svaka zemlja. Ne ono što ljudi često pitaju, kad ćemo ući i da samo sačekamo taj datum da ga preživimo… To se neće desiti.

Dobar primer je borba protiv korupcije u Albaniji, koja već daje svoje rezultate. U Srbiji bi bilo bitno ojačati pravnu državu.

Regionalni lideri su posvećeni inicijativi „Otvoreni Balkan“, može li ona da ubrza ulazak zemalja regiona u EU?

Nadam se ne samo proces „Otvorenog Balkana“, nego i Berlinski proces treba da dovede do toga da se ubrza proces integracija. Pozdravljam svaki oblik saradnje svih zemalja Zapadnog Balkana, sa naglaskom svih zemalja, i pre svega ekonomsku integraciju, priznavanje diploma, to jeste pravi put koji će praktično doprineti integraciji.

Za mene su procesi koji uključuju sve zemlje Zapadnog Balkana važniji i mislim da oni doprinose procesu evropskih integracija od onih inicijativa, ma koliko one vredne bile, koje uključuju samo neke zemlje.

Dolazite iz liberalne partije, koliko mislite da ideja liberalizma može opstati u kriznim vremenima?

U srcu liberalne ideje stoji sloboda, i upravo doživljamo u Ukrajini šta se dešava kada su građanima jedne zemlje ukinute slobode. I upravo je ta ideja slobode, ideja koja nas pokreće, da tražimo Evropu sa više poštovanja i razumevanja jednih prema drugima, a ne međusobnog koškanja.

I zato mislim da kroz to jačanje sloboda, jačanje slobodnog tržišta, ali i kroz socijalnu komponentu, taj termin jačanja slobode ima ključnu ulogu u prevazilaženju problema koji sada postoje.

(Danas, foto: Beta)