Skip to main content

SVENKA SAVIĆ: Svetski dan starih osoba i ejdžizam

Marginalci 01. okt 2021.
2 min čitanja

Danas je Svetski dan starih osoba! Danas je moj dan!  Koja sreća imati 2 svoja dana u godini: jedan rođendan (u junu – 81 punih) i ovaj grupni,  a svetski dan (1. oktobar). Eto i mi stare osobe imamo svoj stetski dan kao što je Dan Planete. Očigledno smo važne u današnjem sazvežđu!

U poslednjih nekoliko danas to se potvrđuje brigom za nas stare osobe: najpre vladina finansijska podrška penzionerima – već sam dala unuku te pare da proslavi njegov peti rođendan. Zatim je stalna predstavnica Ujedinjenih nacija u Srbiji konstatovala ejdžizam na delu (diskriminaciji prema starim osobama). Navodi primer da su upravo te osobe, sada “ispale”  izvan opšte digitalizacije u društvu i predlaže mere za promenu takvog stanja.  U tome joj pomaže ministarka za ljudska i manjinska prava konkretnim predlogom da uvede digitalizaciju u živote starih osoba kod nas odmah. “Organizacija ‘Mikser’, u saradnji sa populacionim fondom UN (UNFPA), u cilju promocije digitalne pismenosti snimila je ranije tri kratka filma o korišćenju Fejsbuka, Skajpa, Vajbera na pametnim telefonima i oni se mogu pronaći na njihovom Jutjub kanalu” (informiše nas Beta u Danasu, 28.9.2021). Ukratko, rešenje je nađeno: stare osobe treba promeniti – opismeniti  tako što će moći da koriste u komunikaciji Fejsbuk, Skajp i Vajber – ako kupe pametne  telefone.

Unuku sam već dala pare za rođendan, nemam da kupim za sebe pametni telefon. A i neću. Ne treba mi digitalizacija, i nemojte me menjati, hoću svoje prijatelje uživo, u šetnji, na kafi, na svetlu dana da se družimo. Neću da me stalno menjate u korist svojih finansijskih i drugih politika. Hoću da se vi promenite i shvatite da je važno da nam se vi približite: mentalno, emotivno, finansijski.

U jednom skorašnjem istraživanju ispitale smo starije osobe u staračkim domovima o njihovim potrebama u korona situaciji. Nisu pominjale da im nedostaju pametni telefoni i ostalo, nego vapaj za živom rečju sa drugima, a pre svega mladima  – unucima i decom (“Volim kad mi dođe geronto domaćica, više da pričamo nego da mi sprema”). Tu je značajan broj starih osoba kojima su mladi otišli u svet, naročito iz slovačakih, mađarskih, rumunskih zajednica (“Ne treba mi vajber, hoću da moja deca budu ovde sa nama”).

Zato na moj dan, molim novu antiejdž dugoročnu politiku u državi u kojoj smo mi, stare osobe, subjekti a ne stalno vaši pacijenti, ili eksperimentalni pacovi, jer nas digitalizacija otuđuje ne samo generacijski jedne od druge, nego i od od nas samih.

(Autonomija)