Skip to main content

Debata Magločistača: Barijere među nama mogu se srušiti jedino ako razumemo jedni druge

Građani 31. mar 2023.
8 min čitanja

"Getoizacija, zatvaranje u nacionalne okvire i to i danas sve prolazimo"

U organizaciji Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ (CGV), osnivača portala Magločistač, u Jevrejskoj opštini Subotica, održan je okrugli sto „Subotica u mimoilaženju: Multikulturalne politike i interkulturalne perspektive“. Sagovornici tribine su se složili da gradu nedostaje jedan Omladinski kulturni centar koji bi okupljao mlade različite nacionalnosti, ali i osobe sa smetnjama u razvoju, kako bi se srušile barijere među mladima koji danas gotovo da i ne komuniciraju, a razlog je – zato što se ne poznaju.

Gošća okruglog stola bila je Aleksandra Đurić Bosnić iz novosadskog Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK), a na njemu su učestvovali i sociolozi Branislav Filipović i Jasminka Dulić, omladinska radnica Žofija Hulo, etnološkinja-antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić, istoričar Rudolf Vajs, istoričarka umetnosti Nela Tonković, kao i predstavnici civilnog sektora, predsednica Centra lokalne demokratije (LDA) Stanka Parać, sekretar Jevrejske opštine Subotica Robert Kovač, predsednik Edukativnog centra Roma Stevan Nikolić i gradski hroničar i bivši direktor Gradske biblioteke Subotica, Dragan Rokvić. Razgovor je moderirao novinar Boris Šuman.

Aleksandra Đurić Bosnić iz Centra za interkulturnu komunikaciju (CINK) iz Novog Sada, izjavila je da Suboticu danas zaista vidi kao „grad u mimoilaženju“ zato što se ljudi ne poznaju, prolazeći jedni pored drugih.

„Šansa da Subotica bude mesto interkulturalnog dijaloga je proteklih godina jako propuštena. Mi smo u naš javni prostor uspeli da vratimo sve one utvare 90-ih godina, sve one ideološke matrice koje su na fatalan način destruirale kulturni prostor i Srbije i Vojvodine. Propustili smo transformaciju obrazovnog i kulturnog sistema“, navela je.

U ovakvom društvu u kakvom živimo, ocenjuje, sve češće govorimo o toleranciji a ne govorimo o međusobnoj bliskosti i međusobnom poznavanju.

Kako se u Subotici izgubio suštinski interes za komunikacijom tako je i nestajao Savet za očuvanje misaonog nasleđa Radomira Konstantinovića, čiji je bila član, što je, kako je ocenila, jedna od njenih poslednjih uspomena vezanih za ovaj grad.

„Mi se najviše bavimo zaštitom većinske kulture, a kada je reč o različitim etničkim i verskim zajednicama, one se svesno dovode u ponižavajući položaj, u smislu da im se daje nešto od resursa, komadići nekakvog uticaja, koji ne vode suštinskim promenama u društvu“, smatra Đurić Bosnić.

Dodaje da je poražavajuće da različiti mladi u Subotici nemaju prostor u kom bi se okupljali.

„Subotica u osnovi je jedan divan grad koji u sebi ima puno tih različitosti, ima svo pravo da ima otvorene kulturne prostore, otvorene medije, da niko ne određuje koji će gosti biti u nekim televizijskim emisijama, da se uspešni direktori institucija ne smenjuju po diktatu jer su politički nepodobni. I to može da se preslika na sve gradove“, kazala je.

Ona je poručila donosiocima odluka da dokinu odmah sve varijante populističkog viđenja kulturne politike i politike uopšte, i da učine napor ka poštovanju elementarnih demokratskih vrednosti što je važno za razvoj grada.

„Da otvore institucije kulture i javne prostore za sve građane ne selektujući ih po principu podobnosti, da neguju visoku kulturu, onu koja je potrebna različitim ciljnim grupama. Poraz svake politike i svake kulture jeste kada morate da tragate za slobodnim mestima za organizovanje različitih dešavanja – to znači da nešto nije u redu“, smatra Đurić Bosnić.

Centar za lokalnu demokratiju (LDA) je 2007. godine inicirao a potom i učestvovao u podnošenju kandidature Subotice za dobijanje statusa interkulturalnog grada, podsetila je predsednica ovog Udruženja Stanka Parać, koja je istakla da Subotica ima dovoljno kapaciteta, nevladinih udruženja, intelektualaca, koji sa velikom dozom razumevanja prepoznaju ovu temu kao potrebu.

„Osim lokalne samouprave, organizacije civilnog društva, mladi, formalne i neformalne grupe, danas zapravo učestvuju u procesu obrazovanja građana za aktivno građanstvo. Danas građanin ukoliko želi da bude aktivan, bez obzira kojoj manjinskoj zajednici pripada, mora da bude veoma informisan i da poznaje normativni okvir kog se pridržavaju svi donosioci odluka“, objašnjava.

Parać je poručila da bi Savet za međunacionalne odnose grada Subotice trebao da bude u funkciji otvaranja prostora za javnu debatu i za ravnopravno učešće svih građana neovisno o razlikama.

Interkulturalnost je pitanje duha

Sociolog Branislav Filipović smatra da interkulturalnost nije pitanje festivala, jezika ili nekih prostora, već je pitanje duha.

„Sa druge strane, čuli smo da javnim govorom cirkuliše nova kulturna figura imigranta koji je pretnja po Suboticu, po belo hrišćanstvo. Svi znamo da je to bilo pre koju godinu kada su određeni sveštenici u ovom gradu izjavili kako imigranti nisu poželjni, kako im treba pokazati put nazad. Da li smo mi zaista toliko tolerantno društvo? Ta politika netrepeljivosti samo biva dovoljno pacifikovana“, naveo je.

Prema njegovom mišljenju, interkulturalnost je jedna vrhunska kategorija slobode, a promena se može ostvariti samo ukoliko promenimo naše pretpostavke o sopstvenim promenama.

„Već godinama imamo na delu jedno konstitutivno nasilje samog etnosa kao kategorije organizacije života. Mi nekako moramo imati neku svoju stranu mračnog zadovoljstva u tom večitom odvajanju koje se ovde održava. Drugačije ne mogu da racionalizujem šta je ono što nas tera da se strastveno podvrgavamo toj potčinjenosti, poslušnosti, a odvajanju i distanciranju jednih od drugih“, napominje Filipović.

Pozivanjem na netrepeljivost prema drugom čoveku zapravo zamagljujemo suštinski problem samog društvenog trajanja, dodao je.

Predsednik Edukativnog centra Roma Stevan Nikolić, koji se bavi edukacijom romske zajednice više od 30 godina, navodi da su sve nacionalne manjine gotovo u istoj situaciji, da je stepen razvijenosti zajednice posmatra na osnovu toga koliko mogu da proslede poruku o svojim potrebama.

„Stepen razvijenosti zajednice se sagledava sa njenom moći, da pošalje poruku, da ostvari svoje potrebe. Ako je zajednica aktivna i ako komunicira, jedino tako može da se dođe do zajedničkog rešenja i promena“, kazao je.

Kako ocenjuje, inkluzija je zapravo promena navike svih nas.

„Romska zajednica ima jako lošu prošlost, iako je u međuvremenu dobila mogućnost da bude vidljivija u zajednici. Romi su takođe različite nacionalne i teritorijalne pripadnosti, međutim mi još uvek imamo ljude koji nemaju ličnu dokumentaciju“, rekao je Nikolić.

Podsetio je da se kroz časopis „Mozaik“, koji zajedno uređuje 10 nacionalnih manjina a objavljuje se na sedam jezika, vidi da sve manjinske zajednice imaju svoje prikrivene probleme.

Mladi bez prostora, omladinski radnici bez posla

Omladinska radnica Žofija Hulo završila je fakultet u Segedinu, a pre šest godina se vratila u Suboticu jer, kako kaže, hoće nešto da promeni, iako je već tada videla da ne postoji mesto za okupljanje omladih.

„Ja se trudim i danas, kucala sam na sva vrata, sve sam uradila, ali niko ne želi da me sasluša da je mladima danas potrebno zajedničko mesto za okupljanje. Plašim se, jer je moja generacija već odavde otišla. Mi više nemamo vremena, i često se samo govori o problemima ali se ništa ne uradi da se to promeni“, poručila je.

Dodaje da omladinski radnici nemaju gde da rade, jer u Subotici ne postoji mesto za mlade.

Uprkos tome, Žofija je uspevala u svom ranijem prostoru „Kerulj Be“ da okuplja mlade različih nacionalnosti, što ranije mnogima nije polazilo za rukom.

„Kada su se oni našli u zajedničkom prostoru, bila sam oduševljena jer su komunicirali na engleskom jeziku. Mladi danas ne govore jezike sredine jer im škole to ne omogućavaju. A dešava se i da mladi koji dolaze iz mešane porodice, kriju da govore oba jezika. Najveći problem je da se o ovim problemima ne govori dovoljno, ali ni mladi to ne čine“, smatra Hulo.

Da gradska vlast treba da uvažava činjenice da je Subotica multietnička, multijezična, multiverska sredina, uvažavajući istoriju grada, interkulturalnost, to jest, suživot, stava je i sociološkinja Jasminka Dulić.

Sve se svodi na ta neka ljudska prava a u suštini nedostaje ta neka zajednica i zajednički život. Interkulturalnost i multikulturalnost sve više postaju neka fraza za koju više niko ne zna šta u stvari znači.

„U Subotici ima nekoliko nacionalnih saveta koji bi po zakonu trebali voditi brigu ili učestvovati u odlučivanju o kulturi informisanja, upotrebe jezika i obrazovanja. Kada su u pitanju interkulturalne politike, ne vidim na koji način će grad u budućnosti da ostvaruje ova prava“, ocenila je Dulić.

Vlast da se ponaša prema nama kao prema građanima

Istoričarka umetnosti Nela Tonković poručila je donosiocima odluka u Subotici „da se ponašaju prema nama kao da smo svi na prvom mestu – građani“.

„Od pokušaja da uđemo u slobodu učenja, bivanja, zajedništva, prešli smo na ono mračno zadovoljstvo razdvajanja. Niko nije spomenuo da Subotica ima mesto gde možemo da sretnemo ljude sa autizmom, kako niko nije pomislio da je interkulturalnost nešto što se ne tiče samo etničke pripadnosti – za mene je to ono što je bolna tačka našeg rada“, istakla je.

Kada govorimo o interkulturalnosti i multikulturalnosti svesno isključujemo određene grupe na koje nismo naviknuti kao na grupe koje su drugačije od onoga što je većinska ili dominantna kultura, kao što je i migrantska populacija, dodala je Tonković.

Ona je poručila da bi bilo dobro da su na ovom okruglom stolu bili prisutni i predstavnici javnog sektora i Gradske uprave.

„Osim toga što se kitimo brojem festivala i različitosti koje nigde nisu okupljene osim verovatno u časopisu ’Mozaik’, što je poduhvat izdavati ga iz broja u broj, gde mogu etničke zajednice da se sretnu? Isto gde i mladi – nigde“, ocenila je Tonković.

Magločistač je ispred Udruženja građana „Centar građanskih vrednosti“ pozvao članice Gradskog veća za kulturu, Milanku Kostić i članicu Gradskog veća zaduženu za mlade i sport, Natašu Aleksić, da uzmu učešće na okruglom stolu, ali smo u pisanom odgovoru obavešteni da, zbog ranije preuzetih obaveza nisu u mogućnosti da se odazovu našem pozivu.

Istoričar i predsednik Nemačkog narodnog saveza u Subotici, Rudolf Vajs, takođe je apelovao na lokalnu vlast da otvori Omladinski kulturni centar koji će mladima ponuditi urbane sadržaje poput rok koncerata, izložbi, biblioteke, striparnice, i drugo.

Uprkos tome, smatra da je Subotica i dalje šampion tolerancije.

„Svojevremeno sam došao u Suboticu jer su me opčinili stanovnici i duh ovoga grada. Gde još ima da se 10 nacionalnih zajednica okupi i da pravi časopis na sedam jezika – to samo kod nas ima. Imamo stvari sa kojima se možemo ponositi“, poručio je Vajs.

Gradski hroničar i bivši direktor Gradske biblioteke Subotica, Dragan Rokvić je podsetio na pojedine reči koje ga podsećaju na 90. godine, kojih se jasno seća, kao što su: dominacija nacionalizma, homogenizacija, pritisak na novinare, sudski procesi, zabrane, milionske kazne za nepodobne medije, kriminalizacija društva, svakodnevno nasilje, nasilje sa skupštinskih govornica, zagađenost javne sfere, mobilizacija, autobusi, mitinzi…

„U današnjem trenutku postoji jako puno paradigmi koje neverovatno asociraju na te godine. Gotovo većina ljudi iz 90. godina su i dalje akteri na javnoj sceni, njihov vokabular, način izražavanja nije ni malo promenjen“, kazao je.

Mi već godinama izvrćemo iste teme a to je „getoizacija, zatvaranje u nacionalne okvire i to i danas sve prolazimo“, dodao je Rokvić.

Subotici nedostaje i Klub umetnika, smatra etnološkinja-antropološkinja Viktorija Šimon Vuletić, jer kako navodi, nije važno da se ljudi samo generacijski nađu.

„Polako se zatvaraju, kako ih mladi zovu, ’mingling’ mesta, ono gde mogu da se sretnu mladi različite generacije u zavisnosti od interesovanja. Treba da imamo prostore gde su ti urbani sadržaji više prisutni, gde mogu i mladi i stariji“, navela je.

Smatra da se mnogi mladi još nisu aklimatizovali i da grad još uvek ne osećaju svojim.

„Mi nismo još uvek našli modele kako nove generacije da napravimo Subotičanima. Svakoj političkoj partiji najviše odgovara da podeli ljude i da tako ima neko svoje glasačko telo“, ocenila je Šimon Vuletić.

Međutim, podsetila je da Subotica još uvek ima veliki broj mešanih brakova i to nekoliko generacija mešanih što dokazuje statistika iz koje se vidi da se više od 20.000 ljudi nije etnički izjasnilo, što je veliki broj.

Mi ni kulturološki nemamo više jedan zajednički kišobran, krenuli smo da se hvatamo za identitete iz 19 veka, nije više bilo načina da se nađe zajednički imenitelj novim generacijama. Mi ne brinemo o ljudima što je posebno vidljivo poslednjih godina“, kazala je Šimon Vuletić.

Dodala je da je najveći multikulturalizam vidljiv na buvljaku, jer su ljudi prisiljeni da žive zajedno, a da ga najmanje ima u Gradskoj kući.

Slušajući o mladima koji kriju da govore jezike sredine, sekretar Jevrejske opštine Subotica i profesor Robert Kovač, ima suprotno iskustvo, navodeći da su oni učenici koji znaju dva jezika veoma omiljeni i da na neki način prave u određenim situacijama neku konekciju, sakupljaju društvo, unose neki duh u to društvo, i oslobađaju one koji donekle znaju, ali ne smeju da govore.

Prema njegovom mišljenju, Subotičani jevrejsku Sinagogu doživljavaju kao simbol grada i deo svoje kulture i tradicije, svog nasledstva.

„Mi smo svesni da se o jevrejskoj zajednici malo zna, ali se smatramo višestruko manjinskom zajednicom, jer smo jako malobrojni. Drugo, unutar naše zajednice vlada višejezičnost, tradicije su drugačije, ali smo vrlo ponosni da Subotičani i drugi koji posete Sinagogu osete neku pozitivnost i da preko ove obnovljene građevine imaju neku konekciju sa duhom tih ljudi koji su ostavili našoj generaciji ovo čudo“, naveo je.

Istakao je da jevrejska zajednica želi da Sinagoga bude stecište visoke kulture koja svakog uveseljava.

„Barijere se među nama mogu srušiti jedino ako razumemo jedni druge. Treba da govorimo jezik ovog drugog, jer onda ne živimo jedni pored drugih, nego živimo zajedno“, zaključio je Kovač.

Okrugli sto „Subotica u mimoilaženju: Multikulturalne politike i interkulturalne perspektive“ održava se u sklopu projekta „Ja u tuđim cipelama“ koji portal Magločistač realizuje u partnerstvu sa Hrvatskim kultrurno prosvjetnim društvom „Matija Gubec“ iz Tavankuta u sklopu programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“, a uz podršku Kraljevine Švedske.

(Magločistač)