Skip to main content

Subotica pred humanitarnom krizom: Na srpsko-mađarskoj granici boravi oko 3.000 ljudi na otvorenom (VIDEO)

Građani 12. nov 2022.
8 min čitanja

U Suboticu dolazi sve više izbeglica i migranata koji svakodnevno pokušavaju da pređu srpsko-mađarsku granicu. Prihvatni centar je pun, dok se prema proceni stručnjaka koji su govorili za VOICE u pograničnom pojasu nalazi oko 3.000 migranata, i ukoliko se ovako nastavi, ovom gradu preti humanitarna kriza.

Krivicom države, koja očigledno nije reagovala na pravi način i obezbedila uslove za smeštaj migranata, niti sprečava antimigrantsku kampanju i samoorganizovane grupe koje šikaniraju ovu populaciju, meštani iz okolnih naselja strahuju za bezbednost, a najviše prijava policija dobija od stanovnika naselja Palić, Veliki Radanovac i Makova sedmica, dok najviše migranata-povratnika ima na Kelebiji.

Zid pred kapijom Evrope

Prema rečima predstavnika organizacija koje se bave migrantima, država mora da proširi postojeće kapacitete za smeštaj migranata jer subotički centar može da primi 200 ljudi, dok se oko kampa nalazi više stotina ljudi u improvizovanim ilegalnim kampovima koje policija s vremena na vreme rasformira, a nesrećne ljude premesti u druge kampove po Srbiji. Međutim, nakon samo nekoliko dana, migranti se autobusima i taksi vozilima, ponovo vraćaju u Suboticu. Njihov broj se povećava i zbog „pušbekova“ koje svakodnevno sprovode pripadnici mađarske granične policije, zbog čega je Subotica postala „vakuum“ prostor iz kog jednostavno nema izlaza, poput svojevrsnog zida koji se nalazi pred kapijom Evrope.

Posledica neadekvatne politike upravljanja migrantskom krizom u Srbiji i Mađarskoj dovela je do toga da Subotica postane mesto obračuna krijumčarsko-kriminalnih bandi koje se međusobno sukobljavaju u subotičkim šumama zbog novca, što uliva strah među meštane koji žive u ovim pograničnim mestima.

Jedno od tih mesta je naselje Palić u kome se od leta često okupljaju grupe migranata koje dovoze lokalni taksisti i ostavljaju ih na putu koji vodi prema Tresetištu, šumi i jezeru koja se nalazi u blizini mađarske granice.

„Iz šume se čuje pucnjava“

Meštanka Palića M. P. je rekla za VOICE da se migranti u poslednje vreme okupljaju u grupama gotovo svaki dan i da je ispred njihove kuće bilo na desetine ljudi, zbog čega su zvali policiju da reaguje, dok „komšije ne puštaju decu napolje posle 20 časova“.

„To počinje od ujutro i traje do uveče. Ispred naše kuće u toku dana prođe bar stotinu taksi vozila. To su taksisti obično iz Sombora, a u jednom autu bude i do 7-8 ljudi. Tu stanu kod obližnjeg salaša, a onda svaki treći ili četvrti taksista prevozi i merdevine koje migranti koriste za prelazak granice. Taksisti projure sa 120, pa ih ostave na putu prema Tresetištu. Ovde postoje tri ulice koje vode na tu stranu. Oni odlaze, ali se malo njih vraća nazad“, navodi.

Migranti ispred kuće na Paliću (foto: meštani Palića)

Prema njenim rečima, tokom nekoliko dana ovde prođe više hiljada ljudi.

„Ne diraju nikoga i ne ulaze u kuće, ali nikad se ne zna. Ostavljaju smeće za sobom, tu obavljaju i nuždu, a posle mi to moramo da čistimo. Pucnjave se čuju nekada i po ceo dan. Obavestili smo policiju kada je jedna veća grupa ljudi ovde ispred naše kuće legla, jer imamo decu, svi se plašimo, jednostavno se ne osećamo bezbedno. Generalno, često prolaze ovuda policijska kola, ide Hitna pomoć ponekada, dolazi i vojska, ali šta se dešava – ja ne znam. Meni je strašno da pijem kafu na svojoj terasi i čujem pucnjavu iz šume na tri kilometra odavde“, kaže naša sagovornica.

„Policija danonoćno prisutna u centru grada“

“Kako bi se očuvala bezbednost građana Subotice, pojačane su policijske patrole, a policajci su u samom centru grada danonoćno prisutni kako bi reagovali ukoliko uoče bilo kakvo kršenje zakona”, navode za VOICE u subotičkoj policiji.

Šatori oko prihvatnog centra, koji su kasnije uklonjeni

„S obzirom na to da je u šumama u pograničnim područjima bilo situacija u kojima su se migranti međusobno sukobljavali, u julu je formirana Operativno udarna grupa koja ima za cilj da još dodatno povisi nivo bezbednosti“, dodaju.

U aktivnostima koje sprovodi Operativno udarna grupa policija konstantno obilazi ove delove, a u nekoliko slučajeva kod migranata je pronađeno i zaplenjeno oružje, kao i manja količina droge, a oni su procesuirani u skladu sa zakonima Srbije.

Takođe, subotička policija zajedno sa Komesarijatom za izbeglice (KIRS) i lokalnom samoupravom grada Subotice, sprovodi akcije pronalaska migranata i smešta ih u prihvatne centre gde im se obezbeđuje adekvatan smeštaj.

„Od početka godine, u pet ovih akcija, u prihvatne centre je izmešteno 1.177 iregularnih migranata“, navodi policija.

Dodaju da građani uglavnom prijavljuju da su videli migrante, a policija odmah postupa po svakoj prijavi.

„Policija će nastaviti da preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti, kako bi naši građani bili sigurni i bezbedni“, poručuju.

U krijumčaranje uključene i domaće kriminalne grupe

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je za VOICE da postoji značajno povećanje ljudi koji dolaze na srpsku granicu sa Mađarskom, a da je samo na Horgošu njihov broj udvostručen u nekoliko dana, te oko 3.000 ljudi boravi duž te granice na otvorenom.

Iako su noći sve hladnije, navodi da i dalje pristižu porodice sa decom, a da su to uglavnom ljudi koji dolaze iz Sirije, Turske, Indije, Tunisa, Maroka, a da ih iz Avganistana ima najviše.

Radoš Đurović: Na granici deluju domaći kriminalci i regionalne kriminalne grupe

Ističe da u kampovima nema dovoljno mesta, da ljudi borave van kampova, u šatorima.

„Kamp u Subotici ne može da primi više od 200 ljudi, a kamp u Somboru takođe ima oko 300 ljudi. Mnogi su šatori oko kampova. Međutim, primećujemo da deluje i policija i da je žandarmerija nedavno sklonila u Somboru oko 600 ljudi koji su se nalazili oko kampa. Vidimo te akcije u kojima se ti ljudi negde pomeraju, a gde – mi to ne znamo“, kaže Đurović.

Podseća da je u julu bilo i pucnjave u šumi na Makovoj sedmici u okolini Subotice gde je jedan migrant poginuo u oružanom sukobu krijumčarskih grupa.

„Postoji intenzivno krijumčarenje ljudi, razni okršaji, policija češće interveniše, ali to ne rešava hroničan problem, koji je pre svega uzrokovan ’pušbekovima’ iz Mađarske. To se dešava svakodnevno u stotinama slučajeva, pa onda ti ljudi nemaju gde da budu smešteni u Srbiji, jer nema mesta, pa idu u ruke krijumčara koji ih smeštaju po napuštenim kućama ili im organizuju neki privatni smeštaj i ponovo im pomažu da pređu granicu“, objašnjava Đurović.

Ocenjuje da je koncept mađarske ograde potpuni sunovrat i da on ne funkcioniše, jer migranti prođu ispod nje, preskaču preko, seku ogradu, i ogromna količina novca se tu okreće, a u te grupe krijumčara uključuju se sve više i građani Srbije koji su u teškoj ekonomskoj situaciji.

„Te krijumčarske grupe nisu isključivo izbegličke i migrantske grupe, to je velika zabluda koja se u javnosti često pronosi, to su grupe sastavljene od domaćih kriminalaca, regionalnih kriminalnih grupa, a regruteri, samo jednim delom, na prvoj liniji su izbeglice ili migranti pojedinci. Oružje može lako da se nabavi i ovde, a verovatno se donosi i iz regiona, jer te krijumčarsko-kriminalne grupe posluju i autohtone su ovde“, upozorava Đurović.

Napominje da je povećan broj ljudi iz Turske koji dolazi preko Bugarske i Grčke.

„Oni se ovde zbog te ograde zaglavljuju i to stvara jednu ozbiljnu humanitarnu situaciju, a toj situaciji pomaže i odsustvo dovoljno mesta u kampovima od strane Komesarijata. To je neadekvatno upravljanje migracijom. Ne može se imati upitnih 200 mesta u Subotici kada imamo na granici 3.000 ljudi“, poručuje Đurović.

“Koncept mađarske ograde je potpuni sunovrat i on ne funkcioniše”

Radoš Đurović

Dodaje da treba da se izbegne humanitarna krizu time što ćemo povećati domaće kapacitete koji se ne povećavaju već sedam godina.

„Strah građana jeste opravdan onog trenutka kada dolazi do oružanog nasilja i sukoba koji su prisutni u Subotici. Kada nemate dovoljno mesta u kampu, imate veliki broj ljudi na otvorenom, ljude u potrebi, onda imate krijumčarenje koje jača, strah svakako da postoji, i po meni, on je opravdan u tom smislu“, ističe Đurović.

Upozorava da se problem neće rešiti ako se podigne „narodna patrola“ ili građani pokušaju sami da jure izbeglice, ako se šire neistine o raznim napadima, ako nema smeštajnih kapaciteta, jer dolazi zima, ljudi će negde morati da se sklone, „i oni koji su ovde moraju da budu u sistemu“.

„Evropu ne interesuje šta je iza ograde“

„Treba da se razgovara sa mađarskim vlastima, da se ne guraju ljudi nazad. Poruka ograde u Evropi je da te države ne interesuje šta je iza ograde. Guranje ljudi nazad je nehumano, mimo protokola o readmisiji. Kakva je to onda komunikacija između dve države? (Srbije i Mađarske). Ne može da se gurne tokom vikenda hiljadu ljudi nazad u Srbiju, to je problem“, upozorava Đurović.

Podseća da u KIRS-u radi oko 400-500 ljudi koji su zaduženi za migracije, oni su dužni po zakonu da se bave prihvatom ovih ljudi.

„To nije čak ni stvar lokalne samouprave. Ovde postoji jedno nerazumevanje nadležnosti i odgovornosti, jer građani moraju da razumeju ko je odgovoran za ovo“, kaže.

Slika očaja: Prihvatni centar u Subotici

Na pitanje da li će podizanje ograde na jugu zemlje rešiti problem migracija, Đurović ocenjuje da koncept ograde ni u Mađarskoj nije uspešan, pa neće biti ni u Srbiji.

„Mađarske vlasti pokušavaju da traže od naših vlasti da se problem migracije eksternalizuje na naše južne granice. Pošto je neuspešan koncept koji oni nama predlažu, ukoliko ga mi ponovimo na jugu, suočićemo se sa sunovratom, jer ta granica to ne može da podnese. Ne može ni srpsko-mađarska, a zamislite bugarsko-severno makedonska granica ili administrativna granica sa Kosovom – to je nemoguće. Odgovorni ne smeju da drže građane u zabludi da je to moguće“, ocenjuje Đurović.

Dodaje da se migracija ne zaustavlja tu, nego odakle dolazi, a u ovom trenutku dolazi iz Turske, jer izbeglice tamo imaju užasne uslove za život.

„Aposlutno sve držimo pod kontrolom“

Načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov kaže za VOICE da je veliki broj migranata u naseljima Veliki Radanovac, Palić, Makova sedmica i da je reč o povratnicima koji nisu uspeli da pređu granicu pa su vraćeni od strane mađarske granične policije nazad u Srbiju.

„Strah građana je uvek opravdan, čim vide veću grupu ljudi. Mi situaciju apsolutno držimo pod kontrolom. Ako pogledamo statistiku, naši građani nisu doživeli neke veće neprijatnosti, osim tog straha koji imaju i koji je opravdan. Desilo se nekoliko puta da su ulazili u tuđi posed, u dvorište, imali smo prijave, jedno obijanje automobila, što je do sada bilo najveće kršenje zakona“, objašnjava.

On je poručio građanima da ne uzimaju stvari u svoje ruke, nego da u slučaju potrebe pozovu policiju.

„Važno je da se prijavi šta se dešava na terenu, a policija će da reaguje. Problem je zaista veliki. S obzirom da smo sve institucije uključili, trudimo se da održimo bezbednost na visokom nivou – to je najvažnije“, ocenjuje.

Uklonjeni ilegalni kampovi, oko 300 migranata prebačeno u Preševo

Policijske snage su u sredu, 9. novembra, sprovele veliku akciju premeštanja više od 300 iregularnih migranata sa prostora grada Subotice u Prihvatni centar u Preševu, a uklanjani su i ilegalni kampovi koji su se nalazili na teritoriji grada.

„Cilj akcije je rasterećenje Prihvatnog centra u Subotici kako bi broj korisnika bio u skladu sa postojećim kapacitetima; uklanjanje svih ilegalnih improvizovanih kampova koji se nalaze van kampa; potpuna kontrola migranata koji ne poseduju lična dokumenta, a čiji boravak je moguć isključivo u Prihvatnom centru“, istakao je načelnik Severnobačkog upravnog okruga Bojan Šoralov, na zvaničnoj Fejsbuk stranici ovog okruga.

Bojan Šoralov

Akciju premeštanja migranata sprovela je operativna udarna grupa koju čine Žandarmerija, Specijalne antiterorističke jedinice, Uprave kriminalističke policije, Sektora unutrašnje kontrole, Bezbednosno-informativne agencije i Policijske uprave Subotica.

Po prvi put bez odgovora za VOICE iz KIRS-a

Novinarka VOICE-a prvi put nakon sedam godina praćenja i izveštavanja o migrantskoj situaciji u Subotici nije dobila odgovore od Komesarijata za izbeglice i migracije. Odgovori nisu usledili ni nakon telefonskog poziva, ali ni ponovljenog mejla.

Tako je naša redakcija ostala uskraćena za odgovore koji se odnose na ukupan broj migranata u Prihvatnom centru u Subotici, strukturu migrantske populacije, kao i da li među migrantima postoji upotreba alkohola, droge, da li postoji nasilje, u kom zdravstvenom stanju se ovi ljudi vraćaju sa granice, da li i dalje postoji nasilje na mađarskoj granici, kao i da li na otvorenom, osim muškaraca, borave i žene i deca, i na koji način se oni zbrinjavaju.

Natalija Jakovljević (VOICE)