Marijam Alvan mislila je da je najgore prošlo kada je njujorška policija u opremi za razbijanje demonstracija uhapsila nju i druge demonstrante na Univerzitetu Kolimbija, stavila ih u autobuse i držala u pritvoru četiri sata.

Ali, sledeće večeri, njen kolega je dobio imejl sa univerziteta u kome se navodi da su Alvan i drugi studenti suspendovani posle hapšenja u „Kampu solidarnosti sa Gazom“ – koji se organizuju na univerzitetima širom zemlje.

Situacija u kojoj su se našli studenti postala je centralni deo protesta i mnogi zaposleni na fakultetima traže njihovu amnestiju. Pitanje je da li će biti odbačene optužbe protiv studenata, da li će trpeti druge posledice, i da li će podaci o suspenziji sa univerziteta praviti probleme u njihovom daljem životu.

Načini suspenzije razlikuju se od kampusa do kampusa. Na Kolumbiji i Koledžu Bernard, Marijam Alvan i desetine drugih studenata uhapšeni su 18. aprila i ubrzo im je zabranjeno da dolaze u kampus, i na predavanja, bilo da su virtuelna ili uživo.

Zato ostaje otvoreno pitanje njihove akademske budućnosti. Da li će im biti dozvoljeno da polažu završne ispite, šta je sa finansijskom pomoći, diplomiranjem? Kolumbija kaže da će se o ishodima odlučivati na disciplinskim komisijama, ali studentkinja Marijam Alvan kaže da još nema nikakav datum o tome.

„I to sve deluje vrlo distopijski“, kaže ova studentkinja komparativne književnosti.

Ono što je počelo na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku ubrzo je preraslo u nacionalni sukob između studenata i fakultetskih administracija oko antiratnih protesta i ograničavanja slobode govora. U proteklih 10 dana, stotine studenata su uhapšene, suspendovane, stavljane na uslovnu kaznu i čak i izbačene za univerziteta – što se desilo na Jejlu, Univerzitetu Južne Kalifornije, Univerzitetu Vanderbilt i Univerzitetu Minesote.

Koledž Barnard, koji se nalazi u okviru Kolumbije, suspendovao je više od 50 studenata koji su uhapšeni 18. aprila i izbacio ih iz kampusa, preneo je studentski list Columbia Daily Spectator koji izvešava o događajima u kampusu.

U petak je Barnard je saopštio da je postigao dogovore da se skoro svi kampusi vrate normalnom funkcionisanju. Neki od studenata kojima je ukinuta suspenzija, saglasili su se da ubuduće prate uputstva koledža, i pušteni su na uslovnu slobodu.

Jedna od studentkinja Barnarda, Marijam Ikbal, je večeri kada je uhapšena, na Eksu objavila imejl dekana u kojem im govori da se smesta vrate u svoje sobe jer će biti izbačeni.

Više od stotinu zaposlenih na Barnardu i Kolumbiji organizovalo je protest u znak podrške uhapšenim studentima, zahtevajući da suspenzije budu ukinute.

Kolumbija i dalje pokušava da skloni šatorski kamp koji se nalazi u okviru univerzitetskog kampusa, na velikom travnjaku, gde se inače održavaju ceremonije diplomiranja – a naredna treba da se desi 15. maja.

Studenti zahtevaju da univerzitet prekine saradnju sa kompanijama povezanim sa Izraelom, i da osigura amnestiju da one studente i zaposlene koji su uhapšeni ili disciplinovani zbog protesta.

Razgovori sa demonstratima se nastavljaju, rekao je Ben Čeng, porparol Univerziteta Kolumbija. „Mi imamo naše zahteve, oni imaju svoje“, rekao je.

Međunarodni studenti kojima preti suspenzija uplašeni su da će izgubiti svoje vize, kaže Radika Sainat, advokatica u organizaciji Palestine Legal, koja pomaže studentima sa Kolumbije da ulože žalbe protiv fakulteta, i optužuje Kolumbiju da nije uradila dovoljno protiv navodne diskriminacije Palestinskih studenata.

„Ovaj način kažnjavanja nije samo drakonski, već i preterano bezosećajan“, kaže ona.

Više od 40 studenata je uhapšeno na demonostracijama na Jejlu prošle nedelje, uključujući i apsolventa Krega Brikheda Mortona. On je trebalo da diplomira 20. maja, ali kaže da još ne zna kada će disciplinska komisija razmatrati njegov slučaj. Brine da li će dobiti diplomu i da li će moći dalje da nastavi da studira na Kolumbiji.

„Fakultet radi najbolje što može da nas ignoriše i ne govori šta se dalje dešava“, kaže on.

Širom SAD, uprave fakulteta pokušavaju da balansiraju slobodu govora i inkluzivnost. Neki od demonostranata su praktikovali i govor mržnje, iskazivali antisemitske pretnje i podršku Hamasu.

Univerzitet Vanderbilt u Tenesiju je jedini koji je do sada izbacio studente zbog protestovanja u vezi sa sukobom Izraela i Hamasa, pokazuju podaci Instituta za Bliski istok. Više desetina studenata okupiralo je kancelariju dekana na nekoliko sati 26. marta, zbog čega je univerzitet zvao policiju i demonstranti su uhapšeni. Vanderbilt je onda izbacio troje studenata, jedan je suspendovan, a 22-je je na uslovnoj.

U otvorenom pismu dekanu Danijelu Dirmejeru, više od 150 profesora na Vanderbiltu kritikovalo je obračun univerziteta sa studentima, i ocenilo ga kao „preteran i kažnjavajući“.

Brucoš Džek Petoc, jedan od onih koji su izbačeni, i dalje može da pohađa predavanja dok traje proces žalbe. Ipak, izbačen je iz svoje spavaonice i studentskog kampusa.

On kaže da su mu protesti u srednjoj školi zapravo pomogli da se upiše na Vanderbilt i dobije stipendiju za aktiviste i organizatore. Njegov esej za koledž bio je o organizovanim šetnjama srednjoškolaca na Floridi, kojima su želeli da iskažu protivljenje politici republikanskog guvernera Rona Desantisa prema LGBTQ populaciji.

„Vanderbiltu se to izgleda dopalo. Nažalost, to nije isto kada se zalažete za slobodu Palestinaca“, kaže on.

(Glas Amerike/agencije/foto: Beta/AP)