Novi vlasnici kuće u Ulici braće Radić, pod brojem 58, su Francuskinja Gwenaelle De Bizemont i njen muž Maarten Bessem iz Holandije. Kuća je 1909. godine sagrađena u stilu secesije prema projektu subotičkog arhitekte Maćaša Šalge. Ovaj bračni par ju je ugledao tokom svog proputovanja kroz Istočnu Evropu, na čijoj mapi je bila i Subotica u koju su se odmah zaljubili. Kuća će, kako kažu u razgovoru za Magločistač, u potpunosti biti adaptirana i očuvana sa svim njenim detaljima starim više od 100 godina.

Zbog istorijskih, stilskih i arhitektonskih vrednosti, kuća u Ulici braće Radić, pod brojem 58, valorizovana je kao objekat od posebne vrednosti.

Ovaj bračni par, koji ima dvoje dece na različitim stranama sveta, nalazi se u Subotici već godinu dana jer nadziru radove na obnovi kuće, a kada su došli u ovaj grad, usvojili su i dva psa rase haski iz gradskog azila, koji sada sa njima putuju gde god da oni idu.

Gwenaelle kaže za Magločistač da je kupovina kuće protekla bez komplikacija, ali da je pomalo razočarana činjenicom da se u Ulici braće Radić, za koju su im rekli da je zaštićena, na kraju ipak dešava novogradnja, jer je njihova namera bila da žive u autentičnoj lokalnoj sredini koja neguje kulturno nasleđe.

“Svi govore o korupciji i komplikacijama, ali tako nešto se verovatno dešava na nekom drugom, mnogo višem nivou. Mi smo se susreli sa nula korupcije, svi su bili veoma predusretljivi. U lokalnoj samoupravi smo naišli na odličan prijem, jer kuća predstavlja spomenik kulture. Rekli su nam da žele da je zaštite, što je bio i naš interes. Imali smo odlično iskustvo, ljudi su bili vrlo ljubazni, od notara preko advokata, i svi su bili oduševljeni činjenicom da neki stranci kupuju kuću”, navodi ona.

“Subotica je posebno mesto u Srbiji”

Kako kaže vlasnica ove kuće, nikakvih dodirnih tačaka sa Suboticom ranije nisu imali – samo su prolazili kroz nju tokom svog velikog proputovanja kroz Istočnu Evropu, i tom prilikom su se, kako kažu, „zaista zaljubili u grad“.

„Mislili smo da je vrlo šarmantan, kosmopolitski, bogat istorijom. Za nas je predstavljao prilično posebno mesto u Srbiji. Posetili smo i Rumuniju, Hrvatsku, Sloveniju, Slovačku, u kojima postoji mnogo prelepih mesta, ali samo ovde smo osetili posebne vibracije jer ima ljudi različitog porekla“, navodi Gwenaelle.

Prema njenim rečima, da je procedura oko kupovine i restauracije kuće bila komplikovanija, verovatno bi odustali, ali desilo se upravo suprotno.

„Vozili smo bicikle kroz ceo grad, i videli tu kuću na čijem prozoru je stajalo obaveštenje da se prodaje, a oboje volimo Art deco i Art nouveau. Pomislili smo, ‘Hajde da pitamo koliko košta ta predivna kuća’, a onda ‘Zašto da ne’, i evo nas tu”, kaže nova vlasnica kuće.

Kuća u Ulici braće Radić 58 sagrađena je 1909. godine u stilu secesije prema projektima subotičkog arhitekte Maćaša Šalge. Inspirisana je evropskim uzorima, arhitekturom secesije iz Nemačke i Austrije, koja je u Suboticu stigla posredstvom braće Vago, budimpeštanskih arhitekata.

Ovu skladnu kuću na uglu Ulice braće Radić i Mirka Bogovića podigla je supruga dr Kalmana Hofmana, finansijskog senatora u gradskoj vladi Subotice. I kako je pokojni istoričar Mirko Grlica napisao u katalogu izložbe “Ulica braće Radić u Subotici” u poglavlju o graditeljima kuća u ulici, “ova kuća, kao još nekoliko njih u ulici, ostaje svedočanstvo o hrabrim počecima izlazaka žena u javnost, u sve sfere društvenog života”.

Kuću obnavljaju lokalni majstori

Ovaj bračni par se trudi da prilikom obnove kuće angažuje lokalne resurse, od majstora do materijala koje koriste. U početku su kontaktirali sve veće lokalne građevinske kompanije koje bi eventualno radile obnovu – ali su bili odbijeni.

“Veće firme su zainteresovane samo za velike projekte poput izgradnje novih zgrada, što im donosi veći profit, a problem je i to što nemaju dovoljno radnika. Na kraju smo ipak našli lokalne izvođače radova, angažovali arhitektu iz Sombora, kupujemo lokalne materijale, na primer, parket i mermer iz Niša. Međutim, prozore i vrata, koji su stari 110 godina, nećemo menjati, nego ćemo ih obnoviti”, navodi Gwenaelle.

Njihova deca su na različitim stranama sveta, dok oni imaju u planu da žive u ovoj kući. Kako navode, decu će lako posećivati jer je odavde veoma lako leteti bilo gde zbog blizine Budimpešte i Beograda, pa će tako Subotica biti njihova “evropska baza”.

“Ovde još uvek dobijate vrednost za novac, ovde još uvek ima ljudi koji umeju da renoviraju stare kuće – što nije slučaj i u Zapadnoj Evropi”, smatra Gwenaelle.

Dodaje da su u međuvremenu upoznali i druge strance koji su takođe kupili kuće u Subotici, jednog Norvežanina čija je žena Ukrajinka, pa jednog Švajcarca.

“Ovolike ljubavi prema kući, projektantu i Subotičanima nikada nije bilo”

Međuopštinski zavod za zaštitu spomenika kulture Subotica (MZZSK) je izdao uslove 3. decembra prošle godine, nakon čega su započeti radova na adaptaciji porodične stambene zgrade u ovoj ulici. Izvođač radova je Ekspres Servis iz Subotice, a planirani rok za završetak je jul ove godine.

Arhitektica iz Međuopštinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Subotica Gordana Prćić Vujnović kaže za Magločistač da je delovalo zaista neverovatno kada su se, ubrzo nakon proglašenja Ulice braće Radić za kulturno dobro, u Zavodu pojavili stranci sa željom da urede kuću u ovoj ulici i da žive u Subotici.

“Još mi je bio neverovatniji entuzijazam i analitičnost sa kojim su oni pristupili kupovini i uređenju kuće. Baratali su sa podacima o prvobitnim vlasnicima objekta, o graditeljima, o projektantu o kom su znali više nego bilo koji Subotičanin. Još veće oduševljenje mi je izazvao njihov obilazak Šalginih kuća širom grada, a ima ih priličan broj”, navodi Prćić Vujnović.

Kako kaže, bilo je i drugih investitora pre i posle Martena i Gven koji su želeli vratiti svojoj kući stari sjaj, ali su oni jedinstveni.

“Ovolike ljubavi prema gradu, prema kući, projektantu, i Subotičanima nikada nije bilo. I nadam se da će ih biti sve više. Entuazijazam ovo dvoje ljudi prati sve vreme izgradnju kuće u koju ulažu sebe kompletno”, ocenjuje Prćić Vujnović.

“Ne dajmo da se ruši vredno nasleđe Subotice”

Razmišljanja o restauraciji objekta su se u potpunosti poklopila, kaže Prćić Vujnović, i dodaje da su na taj način stekli obostrano poverenje.

“Oni su u potpunosti želelei zadržati autentičnost fasade, pa i većeg dela enterijera koji su s druge strane pokušali uklopiti sa svojim potrebama i savremenim životom. Želeli su zadržati staru stolariju sa jednostrukim staklom, dok je na jednom mestu bilo ugrađeno termopan staklo, a oni su tražili da se izvadi i da vratimo jednostruko originalno staklo. Bio je to istovremeno šok za mene i oduševljenje, posle 35 godina staža i borbe protiv plastičnih prozora koji su zavladali Suboticom”, objašnjava Prćić Vujnović.

Prema rečima arhitektice, u enteriejeru su dozvoljene izmene u skladu sa potrebama savremenog stanovanja.

“Na jednom delu egzistirale su stare cementne pločice sa šarom i po sobama parket, secesijska stolarija. Vlasnici su se trudili da svoje želje uklope u postojeće vrednosti eneterijera, ali su ipak izvršene određene izmene. Savremeno uređen enterijer je ispoštovao određene vrednosti i napravljen je uspešan kompromis. Ostaje koloristika da da završnicu objektu. Boja peska sa secesijski zelenom stolarijom će se lepo uklopiti u arhitektonska obeležja ovog zdanja”, kaže Prćić Vujnović.

Prema njenom mišljenju, ”važno je da shvatimo šta posedujemo, da ne moraju dolaziti ljudi sa drugog kraja sveta da nam na to ukazuju”.

“Pogledajmo oko sebe, to je naš grad, poseban, specifičan. Ne dajmo da se ruši vredno nasleđe i da Subotica bude kao svaki drugi bezličan grad”, poručuje Prćić Vujnović.

Ona dodaje da je ova ulica zaštićena zakonom, i da je ”sada red na nama da nađemo načina da je sačuvamo, za šta su nam dobar primer dali Marten i Gven, sada već žitelji Subotice”.

Da podsetimo, iako je 11. jula 2019. godine Vlada Srbije Ulicu braće Radić proglasila za prostorno kulturno-istorijsku celinu, Skupština grada Subotice je tri meseca kasnije, 10. oktobra 2019. godine, usvojila Izmene Plana detaljne regulacije za četiri ulice, suprotno odluci Vlade i tako omogućila rušenje pojedinih kuća na mestu gde prema izveštaju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije dozvoljena izgradnja novih objekata, o čemu je u januaru pisao Magločistač.

Ulica braće Radić jedna je od poslednjih ulica koje čine jedinstvenu celinu sa objektima građanske arhitekture u Subotici podignutim u rasponu od sredine 18. do sredine 20. veka i predstavlja jednu od najvrednijih očuvanih uličnih celina u Vojvodini. Kuće koje su u njoj izgrađene pripadaju različitim stilskim pravcima kao što su klasicizam, eklektika sa stilskim obeležjima neorenesansa, neobarok, secesija.

(Natalija Jakovljević, Magločistač)