Skip to main content

Šta u Rumi više smrdi: stajnjak ili bezakonje?

Lokalne samouprave 29. mar 2022.
7 min čitanja

Stanovnici rumskog naselja Aerodrom, jednog od četiri koja su prema Prostornom planu Opštine Ruma definisane kao stambene zone izvan granica građevinskog područja, svedoče da između njihovih kuća niče farma svinja, protivno pravilnicima koji uređuju njeno osnivanje.

Prema uvidu u katastar nepokretnosti, vlasnik parcela na kojima se za potrebe farme kapaciteta 18.625 jedinki zidaju novi i rekonstruišu stari objekti nekadašnjeg poljoprivrednog gazdinstva, većim delom je GD Tamnava trans doo, iz Beograda, a manjim privatno lice u srodstvu sa vlasnikom preduzeća.

Iz JP za urbanističko građenje kažu da nije podnet zahtev za povećanje kapaciteta, a Odeljenje za urbanizam je potvrdilo da nije podnet zahtev za Informaciju o lokaciji, što je “prvi korak u utvrđivanju uslova za građenje i izvođenje radova”. Iako se naočigled meštana, samim tim i kamera njihovih mobilnih telefona, farma razvija dogradnjom i rekonstrukcijom objekata, rukovodilac inspekcijskih službi Rume smatra da dozvole nisu ni potrebne jer je prilikom nedavnog nadzora građevinski inspektor zaključio da se “ne izvode nikakvi građevinski radovi na objektima farme”.

Meštani: Vređanje zdravog razuma

Osim zbog vređanja zdravog razuma, meštani naselja Aerodrom su vrlo nezadovoljni zbog pokušaja da se status njihovog naselja tumači drugačije od Prostornim planom definisanog:

 “Mi smo svedoci situacije u kojoj naše opštinsko rukovodstvo i opštinska administracija pokušavaju nekim svojim verbalnim gimnastikama da degradiraju status ovog naselja”, kaže Pavle Pejaković, stanovnik naselja Aerodrom, objašnjavajući da isticanjem formulacije “stanovanje u ataru” ili “divlje stanovanje”, a ne činjenice da je reč o legitimnoj stambenoj zoni, javnost može pogrešno da zaključi da se tamo živi na livadi.  

“Međutim, omakla im se greška: zanemarili su sopstvenu odluku o poreskim zonama”, nastavlja Pejaković, objašnjavajući da Opština Ruma ima četiri poreske zone: prva zona je strogi centar, dok je druga ostatak Rume. U treću spadaju seoske sredine poput Platičeva, Vognja, Hrtkovaca, a u četvrtu industrijska zona.

Samim tim, naše naselje Aerodrom je smešteno u II poresku zonu. Ja izmirujem svoju poresku obavezu i treba da imam ista prava kao i svi ostali u II poreskoj zoni. Ako ne može da se napravi farma sa skoro 20.000 svinja pored Doma zdravlja ili na Bregu, onda ne može ni ovde”, zaključuje Pavle Pejaković.

Njiva na kojoj istaču tečni stajnjak

Naselje Aerodrom je osnovano pre 60 godina. Stanovnici naselja imaju adresu, struju i vodovod, ali nemaju kanalizaciju i asfaltirani put.

Pre dve godine je lokalna samouprava nasipanjem šljunka revitalizovala pojas zemljišta koji meštani koriste da bi došli do svojih kuća. To im je donekle olakšalo kretanje. Međutim, Pejaković kaže da je reč o zemljištu koje je Vojska Srbije svojevremeno ustupila na korišćenje meštanima Aerodroma, te pretpostavlja da je upravo pitanje vlasništva glavna prepreka da dobiju decenijama traženi asfaltni put.

Šta je sve prekršeno?

Farma bilo kojih životinja može da se gradi na lokaciji koja “ne ugrožava niti bi bila ugrožena od stambenih i drugih objekata u bližoj ili daljoj okolini”, u skladu sa pravilnikom o registraciji farme. U ovom slučaju zakon je očigledno prekršen.

Zatim, farma mora imati priključak na saobraćajnu infrastrukturu, odnosno javni put, prilaznim putem sa tvrdom podlogom ili istim kolovoznim zastorom kao i javni put, tako da ni taj uslov nije ispunjen jer je glavni ulaz na farmu povezan sa nekategorisanim zemljištem.

Takođe, Pravilnik o registraciji farmi nalaže da zemljište ne sme biti podvodno i da mora imati dobre otoke atmosferskih voda, što po svedočenju meštana koji ovde decenijama žive nije slučaj:

“Čim temperatura dozvoli da uključimo pumpu, mi ćemo morati da nosimo na analizu vodu iz naših bunara”, kaže Pejaovićeva supruga Hermina, i objašnjava da se plaši da je zbog prosipanja tečnog stajnjaka na njive u neposrednoj blizini bunarska voda zagađena, te da neće više moći da je koristi za zalivanje bašte i dva velika zasada voća: dunja i oraha.

Osim toga, prekršen je i Zakon o dobrobiti životinja, jer se rekonstrukcija objekata nekadašnjeg poljoprivrednog gazdinstva i njihovo privođenje nameni farme vrše u prisustvu svinja.

„Jezero fekalija“

Zbog svega navedenog nije teško zaključiti da je ova priča sumnjiva iz više razloga, a ne samo zbog tečnog stajnjaka kojeg radnici ispuštaju iz cisterni direktno na zemljište iza objekata na farmi, stvarajući “jezera fekalija”, kako ih ljudi ovde zovu.

„Prema mom saznanju, to će biti otvorene lagune. Ja ne mogu da zamislim na šta će to da liči i koji će to smrad da bude. A posle toga, kad napuni lagune, on mora cisternom da ih crpi i naravno – ako je dosad sipao po okolnim njivama i kanalima – on će nastaviti to isto da radi. I mi stvarno ovde možemo samo da se ubijemo”, navodi Pavle Pejaković.

Nepodnošljiv smrad

Kada se tečnim stajnjakom i osokom manipuliše u skladu sa Pravilnikom o uslovima koje treba da ispunjavaju objekti za životinjske otpatke, dobija se organsko đubrivo koje se koristi u određenom periodu ratarske sezone. Istakanjem tečnog stajnjaka na njivu koja pripada farmi, ali se pri tom nalazi na svega 20 metara od bašte sledećeg komšije i 50 metara od velikog voćnjaka, ugroženo je zdravlje meštana jer postoji objektivan rizik od zagađenja podzemnih voda toksičnim supstancama, a kao što smo rekli, ljudi ovde koriste bunarsku vodu za zalivanje svojih njiva, bašti i voćnjaka. Takođe, postoji rizik od zagađenja vazduha amonijakom i bioaerosolima, dok je intenzivni smrad koji se širi po komšijskim dvorištima autoru ovih redova neuporediv sa bilo čime poznatim.

“Od kako sam saznao da će se ovde graditi farma za skoro 20.000 svinja, ja pokušavam od opštinskih organa da dobijem uvid u dozvole koje bi za tu vrstu objekta morale biti izdate od strane lokalne samouprave”, priča Pejaković o, ispostavilo se, svojevrsnom poduhvatu koji je tek nakon nekoliko meseci rezultirao jasnim odgovorom: da nikakve dozvole nisu tražene za građevinske radove koji se na farmi izvode.

“Očekujemo da konačno profunkcioniše pravna država – ako u zakonu stoji da farma ne sme da se gradi u naselju, onda farma ne sme da se gradi u naselju. A vidite da ovde nema 50 metara od naše kuće. Komšijina kuća je još bliže“, objašnjava Pejaković.

Pavle Pejaković: Nepodnošljiv smrad i vređanje zdravog razuma

Vlasnik: Inspekcije bile više puta, nisu utvrdile nepravilnosti

Na pitanje da prokomentariše optužbe meštana da je osnivanjem farme svinja u naselju Aerodrom prekršen Prostorni plan Rume i da odgovori na pitanje zašto se nije obratio Odeljenju za urbanizam sa zahtevom za izdavanje Informacije o lokaciji, kao i Javnom preduzeću za urbanističko planiranje sa zahtevom za povećanje kapaciteta (jer je tu decenijama unazad bilo registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ugašeno 2016.), vlasnik GD “Tamnava trans doo” Dušan Janković je odgovorio da im se do sada niko od meštana naselja Aerodrom u Rumi nije obratio i da stoga nisu ni upoznati sa problemima koje im predstavlja farma svinja koja je u vlasništvu GD Tamnava trans doo.

“Vas ću upoznati sa činjenicom da je u prethodnom periodu naša farma više puta bila predmet raznih inspekcijskih kontrola, koje su dale pozitivna mišljenja, odnosno nisu utvrdile bilo kakve nepravilnosti i nezakonitosti u poslovanju farme”, naveo je Janković.

Prostorni planovi koji su osnov za izdavanje lokacijskih dozvola za farme, sadrže i posebne uslove Zaštite životne sredine (što uključuje vodu, vazduh, zemljište, rukovanje otpadom, bezbednosne procedure), zatim Zakona o veterinarstvu, Zakona o dobrobiti životinja i Zakona o stočarstvu. Time vođeni, meštani Aerodroma navode da su se obraćali i komunalnoj, i ekološkoj, i veterinarskoj inspekciji, ali su se, kako kažu, pobrojane inspekcije proglasile nenadležnima, dok je građevinski inspektor izašao na teren tek 23. februara ove godine. Jedino je republička poljoprivredna inspekcija vrlo brzo po prijavi izašla na teren.

Poljoprivredna inspekcija je konstatovala postojanje četiri jame za lagerovanje tečnog stajnjaka dovoljnog kapaciteta, kao i sistema koji putem vakuma odvlači tečni stajnjak u jame. Međutim, u odgovoru nema ni reči o tome što radnici sa farme istaču tečni stajnjak na njivu koja se nalazi iza objekata na farmi, stvarajući “jezera fekalija”, koja su pak izvor smrada i zagađenja, i šire se na tuđe njive. Ekološka inspekcija se izuzela iz nadležnosti upravo na račun “neprijatnih mirisa iz objekata za životinjske otpatke (osočne jame, lagune)”, koje se ubrajaju u delokrug poljoprivredne inspekcije. Poljoprivredna je to i učinila – izvršila je nadzor nad ispunjenošću tehničkih i tehnoloških uslova objekata za životinjske otpatke. Ovakvim postupanjem, omogućenim nedovoljnom usklađenošću zakona čiji se okviri u praksi često preklapaju, posledice stvaranja “jezera fekalija” su ostale van bilo kakve kontrole i mogućnosti inspekcijske prijave. 

Ipak, poljoprivredni inspektor je rečenicom da se za “pitanja koja se odnose na udaljenost objekta-farme svinja od najbližeg stambenog objekta u naselju, svega 20 metara” meštani obrate nadležnima u lokalnoj samoupravi, ukazao na suštinski problem, a to je izgradnja farme svinja u stambenoj zoni.

Pozitivni primeri farmi

Pozitivnih primera farmi i klanica ima nekoliko u bližem i nešto daljem okruženju Rume. Udaljena od stambene zone, na putu od Rume ka Žarkovcu, postoji klanica pilića Radić. Zatim, na potesu između Stare Pazove i Starih Banovaca smeštene su dve velike farme. Delta Agrarova uzgaja svinje; za stajnjak su izgrađeni tankovi u kojima se, pojednostavljeno rečeno, organska materija pretvara u organsko đubrivo, a da ne postoji mogućnost izlivanja otpadnih voda van sistema. Druga je Klanica 808 koja na svojoj farmi junadi koristi biljni i životinjski otpad jednim delom kao biomasu za proizvodnju električne energije u sopstvenom biogasnom postrojenju, a drugim za proizvodnju digestata – visoko kvalitetnog đubriva za ratarsku proizvodnju.

Naselje Aerodrom

Zvanično, farma svinja u naselju Aerodrom je kapaciteta 18625, od toga 18000 prasića, 600 krmača i 25 nerasta. Nezvanično, vlasnik farme želi da konkuriše za bespovratna sredstva iz IPARD programa, te je zbog uslova koji se odnosi na minimalnu površinu farme, najbližim komšijama ponudio da otkupi njihova domaćinstva.

Meštani naselja Aerodrom su slučaj prijavili policiji, a angažovali su i advokata. Dok sa svojim komšijama čeka dalji razvoj situacije, Pavle Pejaković svakodnevno šalje mejl šefici lokalnih inspekcijskih službi, kako kaže, brinući se da bude objektivno obaveštena.

Gordana Momčilović Ilić (VOICE)