Skip to main content

Stokholm+50: Pola veka od prve konferencije UN o životnoj sredini, planeta sve bolesnija

Građani 01. jun 2022.
3 min čitanja

Međunarodnom konferencijom u Stokholmu 2. i 3. juna biće obeleženo 50 godina od prve konferencije Ujedinjenih nacija o čovekovoj sredini, a na njoj će biti sagledano šta je od tada postignuto i šta je potrebno uraditi u narednih pola veka kako bi se sprečilo pogoršanje klimatske krize.

Cilj konferencije “Stokholm+50: Zdrava planeta za prosperitet svih – naša odgovornost, naša prilika”, na kojoj će učestvovati i Srbija, jeste da podstakne ubrzanje aktivnosti za ostvarenje ciljeva održivog razvoja i ohrabri usvajanje zelenih planova za oporavak od pandemije kovida-19.

Na konferenciji koju Švedska organizuje uz podršku Vlade Kenije i Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) učestvovaće mladi iz celog sveta, među kojima klimatske aktivistkinje Greta Tunberg iz Švedske i Vanesa Nakate iz Ugande.

Tokom dvodnevnog skupa i brojnih pratećih manifestacija mladi će ukazati na politički neuspeh da se spreči ekološka kriza s kojom se svet danas suočava i neophodnost napuštanja fosilnih goriva koja su, kako je saopšteno, glavni uzrok klimatskih promena i zagađenja.

Na konferenciji 1972. doneta je Stokholmska deklaracija koja sadrži principe za očuvanje i unapređenje životne sredine i sprečavanje njenog pogoršanja kroz međunarodnu saradnju, kao i odluku o formiranju UNEP i uspostavljanje Svetskog dana zaštite životne sredine.

Uprkos važnim koracima učinjenim posle toga, svet je i dalje daleko od toga da postane zdrava planeta.

Tokom proteklih pola veka temperatura površine planete je rasla brže nego u bilo kojem ranijem 50-godišnjem periodu u poslednjih najmanje 2.000 godina.

Više od 90 odsto zagrevanja koje je izazvao čovek od predindustrijkog perioda desio se posle 1972. godine. Prosečan rast temperature je 2020. bio 1,1 stepen, dok je 1972. prosečan rast bio 0,01 stepen.

Rast temperature je uticao na sve češće i sve duže toplotne talase, ekstremne padavine, suše i poplave.

Od 1972. do 2021. koncentracija ugljen-dioksida je povećana za 32 odsto.

Globalno zagrevanje ima za posledicu i ubrzano topljenje leda, a procenjuje se da se od 1971. do 2009. godine na Arktiku topilo 226 milijardi tona leda godišnje.

Broj stanovnika na planeti se više nego udvostručio, sa 3,8 na 7,9 milijardi, a time se povećao i uticaj ljudi na izvore hrane.

Upotreba električne energije kao krajnjeg izvora energije je 4,8 puta veća nego 1972, što se najvećim delom podmiruje sagorevanjem fosilnih goriva. Broj termoelektrana na ugalj se povećao više nego 10 puta, sa 659 pre 50 godina na 6.612 koliko ih ima danas.

Proizvodnja plastike se povećala za 660 odsto, sa 50 miliona na 380 miliona tona, a količina plastičnog otpada koji svake godine završi u okeanima je 180 puta veća.

Ljudi su od 1970. istrebili 60 odsto divljih životinja, a za samo 30 godina je uništena polovina koralnih grebena na čitavom svetu.

Izgubljeno je oko 20 odsto prašuma Amazonije gde je ugroženo više od 10.000 biljnih i životinjskih vrsta, a svake godine na planeti nestane gotovo 10 miliona hektara šuma.

Na osnovu sadašnjih politika i aktivnosti, temperatura će do 2100. godine porasti za 2,7 stepeni. Ako se uzmu u obzir sva obećanja i postavljeni ciljevi, temperatura će biti za 2,1 stepeni viša, što je i dalje daleko iznad cilja iz Pariskog sporazuma od 1,5 stepeni.

Ako se temepratura poveća za dva stepena, očekuje se da će se procenat stanovništva izloženog smrtonosnim toplotnim talasima povećati sa sadašnjih 30 odsto na 48-76 odsto, što znači da bi do kraja veka gotovo milijardu ljudi moglo da se suoči sa ekstremnim vrućinama.

Sa sadašnjim tempom gubitka šuma, do 2050. moglo bi da nestane još 289 miliona hektara. Veliki ekosistemi kao što je Amazonija, mogli bi da propadnu do 2070, a nivo mora bi mogao da se poveća za oko 120 centimetara ako se ne smanje emisije gasova s efektom staklene bašte.

Očekuje se da će se proizvodnja plastike udvostručiti do 2040, što bi za posledicu imalo četiri puta veću koncetraciju mikroplastike u okeanima do sredine veka.

Trećina biljnih i životinjskih vrsta bi moglo da bude istrebljeno do 2070. zbog klimatskih promena.

Da bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5 stepeni, u narednih pola veka se moraju smanjiti emisije štetnih gasova u svim sektorima, svi izvori energije moraju biti obnovljivi i ne sme biti izgrađena nijedna nova infrastruktura za fosilna goriva, saopšteno je na sajtu konferencije.

Dodaje se da se mora smanjiti proizvodnja plastike i usvojiti globalni sporazum o zaštiti morskih ekosistema od zagađenja plastičnim opadom.

“Međunarodna saradnja je ključni faktor za ostvarenje globalnih ekoloških ciljeva. Zemlje moraju zajedno da rade na dekarbonizaciji deljenjem investicija, tehnologija i institucionalnih kapaciteta”, poručili su organizatori konferencije.

(Beta, ilustracija Pixabay)