Ukoliko u razumnom roku izbora vlast i opozicija ne postignu dogovor o izbornim uslovima – izbori mogu da se odlože, kaže urednik portala European Western Balkans Nemanja Štiplija.
U razgovoru za Glas Amerike on ističe da to nije nemoguće i poziva se na iskustva susedne Severne Makedonije.
“Verujem da izbori mogu da se odlože, prvenstveno mislim na parlamentarne izbore, i da ako ne bude, ili ako to telo koje radi monitoring ne bude zadovoljno implementacijom procesa, ono može da zahteva odlaganje izbora. Ovo smo imali već u slučaju Severne Makedonije – izbori su odlagani skoro godinu i po dana od inicijalnog datuma koji je predviđen. Zašto? Zato što jednostavno niko nije bio zadvoljan implementacijom dogovorenog“, objašnjava Štiplija.
A tema izbornih uslova ponovo je vraćena u žižu javnosti nakon što je iz Evropskog parlamenta stigao nacrt dokumenta o izbornim uslovima, koji je sudeći po prvim reakcijama dosta loše primljen među opozicionim strankama i civilnim društvom u Srbiji.
Opozicija je očekivala malo konkretnija rešenja i razradu pojedinih tema kaže Štiplija.
Kako ukazuje objašnjenje i saopštenje Evropskog parlamenta možda je trebalo da stigne ranije, kako bi opozicija i nevladin sektor razumeli prirodu ovog dokumenta.
“Na opoziciji, znači na učesnicima u dijalogu, je da daju svoj pogled na ovaj papir. Sada je vreme da sve strane daju svoje, nazovimo to amandmanima, odnosno predloge kako bi izazovi koji su nabrojani u papiru EP bili rešeni. Prvenstveno tu mislim na izazov RTS-a, odnosno javnih servisa, naravno i RTV sa tim. Takođe na funkcionersku kampanju i pritiske na birače. Mislim da bi opozicija trebalo da se fokusira na te tri oblasti i da te tri oblasti budu rešene“, kaže Štiplija.
Trojni dijalog vlasti, opozicije i evroparlamentaraca nastavlja se iduće nedelje i do tada bi predlozi zainteresovanih trebalo da budu gotovi, a po mišljenju sagovornika Glasa Amerike su samom izbornom procesu najspornija je situacija u medijima.
“Evropski parlament još uvek ne priznaje realnost koja ovde postoji, a to je da je stanje u medijima izuzetno ozbiljno i da ne doprinosi legitimitetu izbornog procesa. Ono što Evropski parlament nije priznao u ovom dokumentu su njihove pogreške iz prve faze procesa koja je bila na zimu 2019, odnosno u 2020. godini, kada je došlo do promena u REM-u koje na kraju nisu donele nikakve rezultate. Ne samo da su te promene vraćene na staro i da na kraju ponovo imamo REM koji nije dovoljno dobro ili na pravi način pratio izborni proces 2020. godine“, kaže urednik portala European Western Balkans.
Takođe, kako kaže Štiplija evroparlamentarci bi trebalo da priznaju da su tokom dijaloga pred poslednje izbore praktično prevareni od strane srpskih vlasti koje su usred izbornog procesa menjali izborno zakonodavstvo, smanjivali cenzus i omogućili opštinama da mogu da verifikuju potpise.
Upoređujući ranije verzije i finalni nacrt dokumenta Evropskog parlamenta o izbornim uslovima, Štiplija primećuje da je promenjen deo o nevladinim organizacijama.
“Uloga civilnog društva je nešto što je veoma važno, naročito organizacije koje se bave monitoringom izbornog procesa, na prvom mestu mislim na CRTU, sa jedne strane, a sa druge strane na Birodi. Organizacije civilnog društva su izbečene iz finalne verzije dokumenta, ali verujem da bi pritisak sa strane opozicije trebalo da ide u tom pravcu da se organizacijama civilnog društva koje se bave ozbiljno ovim poslom omogući monitoring celog procesa“, kaže on.
“Ovaj put bi odlično rešenje bilo, a to je pomenuto u dokumentu, da postoji jedno zajedničko monitoring telo koje će posmatrati implementaciju ovog procesa. To je vrlo blizu onoga što je opozicija zvala ministarstvo za kontrolu izbora, ili kako već. Tako da verujem da predlozi koji bi se ticali ovog momenta dokumenta, koji bi bili konkretizovani, bi bili dobra polazna osnova za to da nemamo ovakve slučajeve u narednom periodu, odnosno pred sledeće izbore“, navodi Nemanja Štiplija.
Kako još ističe, zanimljivo je videti i šta se vlastima u Srbiji ne dopada u ponuđenom dokumentu, jer je i član radne grupe iz SNS-a Vladimir Orlić izašao sa stavom da naprednjaci imaju primedbe na predloge evroparlamentraca. Ipak, ceo dijalog koji se vodi predstavlja i svojevrsno priznanje vlasti da postoje problemi u vezi sa izborima.
“To što na ovom dokumentu imamo potpis Ivice Dačića, a i to što su neki mediji saznali da je u izradi ovog dokumenta učestvovao i prof Dejan Đurđević, član SNS, govori da je vlast ovim priznala da određeni problemi postoje. Svi ovi problemi koji su zapisani na ovom papiru – mi, stručna javnost zna da oni već postoje, ali ovo je prvu put da je vlast priznala njihovo postojanje“, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Nemanja Štiplija – urednik portala European Western Balkans.
STUPS: Eskalacija