U kulisama grada, čijim ulicama već više od pola godine hodaju studenti i građani, tražeći pravdu za nevino postradale sugrađane, njih 16, koji su 1. novembra prošle godine ubijeni u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, održano je ovogodišnje, 70. Sterijino pozorje, najznačajniji domaći pozorišni festival. Utisci o viđenom (kao i o podeljenim nagradama) su raznoliki, a jedan opšti utisak je da naša aktuelna stvarnost pobeđuje pozorište.

Ono što je selektorka Ana Tasić precizirala pod sloganom „Stvaranje istorije / menjanje budućnosti“ zapravo je priča o svim našim nekadašnjih, sadašnjim, a moguće i predstojećim „lipanjskim gibanjima“, koja traju i traju. U centru njih su deca – mladost ove zemlje, a upravo o njima je govorilo ovogodišnje Pozorje. O deci koje više nema: deci ubijenoj, silovanoj, zavedenoj, prevarenoj, izgubljenoj, ukradenoj, zaboravljenoj, upotrebljenoj, zloupotrebljenoj…

Bila je to priča o potencijalnoj mladosti, koja neće stvarati istoriju, niti menjati budućnost, mladosti koju smo izdali, koja je bila, koja više nije, i koja je mogla da bude, a neće biti… O krivcima – dakle nama, na razne načine su govorile predstave koje smo videli od 26. juna do 3. juna. Najbolje su to učinile: „Izuzeti“, „Jezik kopačke“ i „Beogradski trio“, koje su bile vrhunac takmičarske selekcije, a sve tri su govorile o važnim temama – bilo iz prošlosti ili sadašnjosti.

„Sveti Georgije ubija aždahu“ JDP-a propitivala je našu istoriju, u kojoj su ugasle mnoge mladosti, u kojoj su sudbine mladih ljudi bivale samlevene pod točkovima velike istorije. Slovenački „Beogradski trio“ govorio je o jednoj – uzalud – izgubljenoj mladosti, koju je politika proždrla i ispljunula. Somborski “Izuzeti” govorili su o mladosti koja je – i bukvalno – ukradena, a taman što je počela da diše. Zagrebački „Jezik kopačke“ govorio je o (na svetskom planu) upotrebljenoj mladosti, varaždinske „Drvene ptice“ o ćutanju, koje je došlo nakon što je mladost bila ubijena, što je dvostruko ubistvo s predumišljajem. O istom je govorila i zagrebačka predstava „Otac, kći i duh sveti“, bar onaj njen bolji deo, naslovljen „Sijamski blizanci plešu sambu“. Bila je i jedna predstava koja je upotrebila stvarna imena nevino izrešetane mladosti da bi se obratila srpskoj omladini i to rečnikom koji ponajmanje treba da se uputi njoj, koja je ovu zemlju probudila iz sramnog decenijskog ćutanja.

Govoreći o svojim utiscima o ovogodišnjem Sterijinom pozorju, dan nakon završetka festivala, kada je u medijima objavljena vest da je na pokrajinskom konkursu za dodelu novčanih sredstava, najznačajniji pozorišni festival u zemlji (a i u regionu, sudeći po tome kako ga doživljavaju regionalni umetnici, paradoksalno, možda čak i više nego ovdašnji), dobio fantastičnih 0 (nula) dinara, vidno zapanjena dramaturškinja, teatrološkinja i pozorišna kritičarka Divna Stojanov kaže:

– Imajući u vidu da na konkursu pokrajinskog Sekretarijata za kulturu nisu finansijski podržani 70. Sterijino pozorje, Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine (osnovan 1947. godine), svi projekti Pozorišta „Promena“ i Akademije umetnosti, Novi tvrđava teatar, Šekspir festival, Art Trema Fest Ruma, bačkopalanački FEP, u okolnostima kada su nove produkcije i održavanje ovogodišnjih i narednih izdanja nabrojanih i drugih pozorišnih festivala, dovedeni u pitanje, ne znam kako se ovogodišnja selekcija može analizirati, sem iz konteksta nesigurne budućnosti i aktuelne, represivne društvene situacije. Diskutovanjem o tekstu, režiji, glumi, vizuelnosti, koncepu, o preseku pozorišne sezone na osnovu predstava prema domaćem tekstu stvarao bi se privid. Ne mogu da učestvujem u reprodukovanju privida, niti u ovom momentu smatram da bi bilo koja sistematizacija odgledanih predstava na Pozorju nekome ili nečemu koristila. – kaže Stojanov, koja ipak želi da istakne jedan momenat ovogodišnjeg festivala:

– Najsvetlija tačka ovogodišnjeg Sterijinog pozorja za mene su mladi ljudi. Mladi ljudi – studenti Akademije umetnosti i kritičar Borisav Matić, za pozorijanski Bilten pisali su  analitične i iskrene, s razlogom oštre, pametne kritike, bez kalkulisanja da li se svojim tekstovima zameraju (budućim) saradnicima/saradnicama i poslodavcima. Stavovi i pitanja studenata Akademije umetnosti na Okruglim stolovima odzvanjali su ljubavlju prema pozorištu i zapitanošću nad suštinom pozorišta. Bila sam saradnica ovogodišnjeg Biltena i iz te pozicije primećujem da Pozorje prepoznaje, poziva, neguje, čuva, baštini, formira, ohrabruje, sluša, pita i veruje mladima. Na tragu koncepta ovogodišnje selekcije Ane Tasić („Stvaranje istorije / menjanje budućnosti“) usudiću se da zaključim da Sterijino pozorje, već 70 godina u kontinuitetu, stvara istoriju pozorišta, što mu daje mudrost i umeće da menja sadašnjost i stvara pravedniju budućnost. – rekla je Divna Stojanov za Moj Novi Sad, osvrćući se na upravo završeno Pozorje.

U gradu velike tragedije i velike revolucije

„U ovom gradu desila se velika tragedija, koja ga je strašno ranila i koja je pokrenula velike promene. Ovo Sterijino pozorje je veoma, veoma posebno, ovaj grad je najvažniji grad u ovoj revoluciji!“, rekao je Goran Marković u večeri dodele sterijanskih nagrada, vidno potresen i uzbuđen, jer je žiri Okruglog stola kritike Sterijinom nagradom apostrofirao i „Beogradski trio“, slovenačku predstavu, koja je inspirisana njegovim romanom istog imena.

Kada su u pitanju neizvesnost naše kulture i nesavesnost onih koji ne shvataju da su jezik, kultura i umetnost jednog naroda ono u čemu on istinski postoji u večnosti, slično mišljenje o njima ima i pozorišni kritičar i dramaturg Borisav Matić, koji kaže:

– Ovogodišnje Sterijino pozorje će u mom pamćenju ostati uokvireno dvema slikama. Prva, uoči samog početka festivala, predstavlja studente Akademije umetnosti koji su se pojavili ispred SNP-a sa podignutim indeksima i transparentom „NEKA PROMENA BUDE TVOJE POZORIŠTE, NEKA POZORIŠTE BUDE TVOJA PROMENA“. Druga je sačinjena od nas posetilaca na zatvaranju festivala, kada smo saznali da je Pozorje dobilo nula dinara na pokrajinskom konkursu za kulturu. U pitanju je, naravno, odmazda koju vlast sprovodi nad gotovo celim kulturnim poljem, odnosno nad akterima koji se, makar periferno, mogu dovesti u vezu sa studentskom i građanskom pobunom. Čini se da se otvaraju dve opcije: ili ćemo sledeće Pozorje dočekati u društvu u kom smo se izborili protiv vlasti i za svoja prava, ili će vlast ugušiti svaki kritički orijentisan segment društva, a onda je pitanje da li će se 71. Sterijino pozorje uopšte održati. – kaže Matić za Moj Novi Sad i dodaje da za njega nije bilo moguće da predstave iz ovogodišnje selekcije gleda, a da ne uzme u obzir stav koji one zauzimaju prema društvu, ne nužno prema trenutnoj političkoj situaciji, budući da su mnoge predstave nastale pre novembra prošle godine, ali prema politici kao takvoj. U nastavku izdvaja one koje su na njega ostavile najbolji utisak:

– Dve najuspešnije predstave su „Jezik kopačke“ Zagrebačkog kazališta mladih i „Izuzeti“ NP Sombor, obe duboko angažovane, ali fokusirane na različite probleme. Dok „Jezik kopačke“ predstavlja međunarodnu industriju fudbala kao eksploatatorsku kapitalističku mašinu, „Izuzeti“ tematizuju potencijalne slučajeve otmice novorođenih beba u porodilištima, koja su se dešavala u Srbiji poslednjih decenija 20. veka, a koji ni do danas nisu rasvetljeni. Društveni angažman i snažna socijalno-kritička intoniranost se mogla osetiti i u većini drugih predstava, ali u znatno manje uspešnoj meri od dve pomenute predstave. – smatra naš sagovornik, koji u nastavku govori i o ostalim predstavama:

– „Naličje“ Crnogorskog narodnog pozorišta iz Podgorice tematizuje splet mafije i vlasti u Crnoj Goori, ali upada u zamku defetizma. „Narodni poslanik“ iz Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja je staromodna postavka Nušića, koja uspeva veoma blago da satirizuje probleme kvazi-demokratskog društva, „Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović“ Teatra „Puls“ iz Lazarevca je jedina predstava koja direktno tematizuje trenutnu političku realnost Srbije, ali je oblikovana kao nevešt i naivan pamflet. „Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ iz Ateljea 212 je specifična predstava, jer kroz formu detektivskog žanra obrađuje posledice ratova devedesetih. U takmičarskoj selekciji su i predstave sa istorijskim temama – „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta, „Iskupljenje“ Srpskog narodnog pozorišta i „Beogradski trio“ u koprodukciji Teatra Anton Podbevšek i Cankarjevog doma iz Slovenije. Iako su ove predstave umetnički značajno slabije od „Jezika kopačke“ i „Izuzetih“, njihovo zajedničko učešće na Sterijinom pozorju ukazuje da je festival platforma za – ne samo dijalog o pozorištu, već i o društvu, i smeru u kojem ono treba da ide. Za takav dijalog i takvu platformu – nešto što bi trebalo da se podrazumeva – izgleda da ćemo se morati žestoko boriti. – zaključuje Matić.

A nama građanima ostaje upravo to: da se borimo i da se ne umorimo, da – i ne samo zbog svega što smo preživeli u poslednjih 13 godina, bildujemo volju i snagu da se i pre narednog Sterijinog pozorja izborimo za pravedniju i plemenitiju zajednicu ljudi, u kojoj će i kultura imati svoje pravo mesto

Snežana Miletić (mojnovisad.com)