Američki Stejt department je objavio godišnji izveštaj o verskim slobodama u svetu, u kojem se ističe da je čak 80 procenata svetske populacije izloženo ograničenjima ili neprijateljstvu u ispoljavanju religije.

U izveštaju se ukazuje i na situaciju u zemljama Balkana, a što se tiče Srbije apostrofira se nastavak restitucije imovine verskih zajednica konfiskovane nakon 1945, kao i “posthumna rehabilitacija čelnika pronacističke vlade Milana Nedića, pod čijom je upravom ubijeno 90 odsto Jevreja u Srbiji”.

“Skupština Srbije usvojila je u februaru Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika”, navodi se u izveštaju i dodaje da pojedine manjinske verske grupe ukazuju na problem registracije prema postojećem zakonu, ističući da je pristrasan.

Stejt department navodi da u Srbiji pojedine male izdavačke kuće i ultranacionalističke grupe “nastavljaju da prodaju prevode antisemitskih knjiga”.

“Takođe, objavljuju se i kritički tekstovi prema netradicionalnim verskim zajednicama. Jehovini svedoci su prijavili nekoliko napada na njihovu imovinu, ali policija nije uhvatila nijednog počinioca”, ukazuje izveštaj Stejt departmenta.

Kada je generalno reč o državama Zapadnog Balkana, one ustavom garantuju slobodu veroispovesti i ravnopravnost “tradicionalnih” religija, ali se verske zajednice, pre svega manjinske, suočavaju sa raznim problemima: od vraćanja imovine Katoličke crkve u Banjaluci, preko sporova oko broja stradalih u Jasenovcu, nesuglasica oko položaja Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve do problema manjinskih verskih grupa u Srbiji da se registruju.

U BiH, pripadnici manjinskih verskih zajednica ističu da su i dalje lišeni mogućnosti da budu imenovani na pozicije u vladi i parlamentu. U izveštaju Stejt departmenta se ukazuje na problem lišavanja verskih zajednica mogućnosti da koriste svoju imovinu, kao što je to slučaj Katoličke crkve kojoj gradske vlasti u Banjaluci odbijaju da vrate nacionalizovane objekte. Od devet slučajeva napada na verska zdanja, policija je pronašla počinioca samo u jednom slučaju, tačnije podmetanje požara u pravoslavnoj crkvi u Sarajevu.

U izveštaju se kaže da je bosanskohercegovački međuverski savet, koji nastoji da olakša dijalog među četiri tradicionalne verske zajednice (muslimani, pravoslavci, katolici i Jevrejci), saopštio da je znatno smanjen broj napada na verske objekte u poslednje dve godine.

“Međutim, i dalje ima primera sukoba između članova Islamske zajednice i manjinskih religijskih grupa, među kojima ima i šiita, a koji obavljaju verske obrede izvan jurisdikcije Islamske zajednice”, tvrdi Stej department.

U odeljku o Hrvatskoj ukazuje se na 20 napada na imovinu Srpske pravoslavne crkve koja upozorava na rast netolerancije u društvu. Stejt department navodi i spor oko obeležavanja godišnjice stradanja u Jasenovcu.

“Predstavnici Jevreja i Srba (pre svega crkveni velikodostojnici) organizovali su odvojeno manifestaciju, bojkotujući skup koji su u aprilu organizovali hrvatski zvaničnici. Kao razlog su naveli nastojanje zvaničnog Zagreba da umanji zločine pronacističkog ustaškog režima tokom Drugog svetskog rata”, kaže se u izveštaju.

“Tamo gde nema zaštite verskih sloboda, znamo da su veće šanse za nestabilnost, zloupotrebu ljudskih prava i nasilni ekstremizam”, zaključak je Stejt departmenta.

(Slobodna Evropa/Autonomija)