Skip to main content

Stara Pazova: Raste novo brdo đubreta kraj autoputa (VIDEO)

Građani 01. avg 2022.
3 min čitanja

Kao da Staroj Pazovi nije bila dovoljna jedna nesanitarna deponija, pored nje je počelo da niče novo brdo đubreta, koje se dimi kao i staro, u šta se uverila novinarka VOICE-a.

Naime, jasno se uočavaju granice pravougaonog polja na kojem je započeto prosipanje neselektovanog đubreta, koje je prikupljeno odnošenjem smeća koje građani Stare Pazove određenim danima iznose ispred svojih kuća.

To se dešava istovremeno sa donošenjem Rešenja o nepristupanju izradi strateške procene uticaja na životnu sredinu za budući Lokalni plan upravljanja otpadom, koji će u periodu od početka 2023. do kraja 2031. godine važiti za teritoriju opštine Stara Pazova.

I dok se i ovo novo, tek poniklo, polje đubreta već ozbiljno dimi, što neretko vide a i osete vozači na autoputu, lokalni ekološki aktivisti se pitaju na osnovu čega je Odeljenje za privredu lokalne uprave zaključilo da su “ciljevi i aktivnosti definisani planom u funkciji razvoja održivog sistema upravljanja otpadom”. Pitaju se i kako će “realizacija lokalnog plana imati pozitivan uticaj na sve segmente životne sredine”. I kako je moguće da procena uticaja na životnu sredinu nije potrebna, kada plan za period 2022 – 2031. još nije donesen.

“Prethodni plan upravljanja otpadom je važio od 2009. do 2019. Njime je bilo predviđeno zatvaranje postojeće nesanitarne deponije u roku od pet godina, odnosno do 2014. Takođe je bilo predviđeno preusmeravanje otpada na regionalnu deponiju u Inđiji ili nalaženje alternativnog rešenja, zatim izgradnja kompostera za obradu biorazgradivog otpada koji čini najveći deo komunalnog otpada, kao i izgradnja reciklažnog dvorišta u kome bi se odvajali materijali koji mogu da se recikliraju”, kaže za VOICE biolog Živan Ulemek, iz udruženja “Za zdravu opštinu Stara Pazova”.

Igor Jezdimirović: Utvrditi ko je odgovoran za nesprovođenje plana (foto: Medija centar Beograd)

Da nema smisla praviti novi plan, a da se građanima opštine Stara Pazova ne predstavi izveštaj koji bi sadržao analizu razloga za neostvarivanje prethodnog plana, smatra inženjer zaštite životne sredine Igor Jezdimirović.

“Ako se ne utvrdi ko je odgovoran što plan 2009-2019 nije realizovan, može da se desi da 2031. budemo tu gde smo i sad, a da za to niko ne odgovara”, kaže Jezdimirović za VOICE.

Da je izrada strateške procene uticaja na životnu sredinu nepotrebna kada je još uvek nepostojeći Lokalni plan upravljanja otpadom u pitanju, opštinsko Odeljenje za privredu obrazložilo je “definisanim strateškim okvirom” plana. On, između ostalog, podrazumeva: sprečavanje nastajanja otpada (šta god to značilo); smanjenje količina ili opasnih karakteristika nastalog otpada (takođe bez bližeg objašnjenja); odvojeno sakupljanje otpada, sanaciju neuređenih deponija (jedna od njih je i brdo đubreta s početka ovog teksta); nadzor i praćenje upravljanja otpadom (kako će se vršiti nadzor i praćenje takođe ne znamo); i posebnu zanimljivost, jer gazimo već treću deceniju 21. veka, “razvijanje javne svesti o upravljanju otpadom”.

Na dva pitanja postavljena PR službi Opštine: prvo – kako i kada će se pristupiti razvijanju javne svesti o upravljanju otpadom, i drugo – zašto se pet meseci pre početka važenja još uvek nepostojećeg plana za upravljanje otpadom (a kojim je predviđena sanacija nesanitarne deponije) otvara još jedno polje za nasipanje đubretom, do zaključenja teksta nismo dobili odgovore. 

Živan Ulemek

“Iz dosadašnje prakse znamo da se u JKP Čistoća čak i ne meri količina otpada koji se prikuplja a kamoli da je neko nekada na propisan način utvrdio sastav tog otpada”, kaže Živan Ulemek.

On predlaže da se pre donošenja plana pristupi merenju količine otpada, kao i utvrđivanju sastava otpada, u smislu merenja udela biorazgradivog, građevinskog i drugih vrsta reciklabilnog otpada (PET, metala, stakla…). Zatim, da se odluka o nepristupanju izrade Strateške procene uticaja na životnu sredinu donese tek po donošenju Lokalnog plana upravljanja otpadom i da budući plan obavezno sadrži jasno definisano ko i u koje vreme kontroliše izvršenje plana.

“Takođe, prioritet u budućem planu treba da bude izdvajanje dve najkabastije kategorije otpada – građevinskog i biorazgradivog, te da se obezbedi prostor za odlaganje i ponovno korišćenje građevinskog otpada, kao i izgradnja kompostera za obradu biorazgradivog otpada. Ove dve kategorije otpada čine dve trećine onog koji se deponuje na našem glavnom đubrištu, a uklanjanjem biorazgradivog, sprečila bi se proizvodnja metana i deponijski požari”, izričit je Ulemek.

Gordana Momčilović Ilić (VOICE)