Srbija je zabeležila najlošji rezultat otkako se meri Svetski indeks slobode štampe – u najnovijem rangiranju nalazi se na 104. mestu, što je pad za osam mesta u odnosu na prethodni izveštaj, i spada u zemlje u kojima je “teška situacija”.

U odnosu na države u regionu, naša zemlja se nalazi na začelju tabele.

Posmatrajući zemlje regiona, ispred Srbije se na listi nalaze Slovenija koja je na 36. mestu, Crna Gora na 41, Severna Makedonija na 45, Hrvatska 53, Albanija 83, Kosovo 84, a Bosna i Hercegovina je na 90. poziciji.

U izveštaju Reportera bez granica navodi se da izuzev Kosova koje je napredovalo za 15. mesta, sloboda medija na Zapadnom Balkanu je generalno u padu.

Iako pretenduju da budu članice EU, dodaje se, sve tri države su neprijateljski raspoložene prema novinarstvu i sklone propagandi.

U izveštaju Reportera bez granica piše da se, iako Srbija ima i kvalitetno novinarstvo, koje je nagrađivano za istraživanja kriminala i korupcije, nalazi između rasprostranjenih lažnih vesti i propagande. Uprkos solidnom pravnom okviru, novinari su izloženi političkom pritisku, a zločini počinjeni nad njima ostaju nekažnjeni.

“Sa više od 2.000 registrovanih medija u zemlji, tržište je veoma fragmentisano. Najuticajniji mediji uključuju javni servis RTS, druge nacionalne TV kanale, nezavisni kablovski kanal N1 i nekoliko tabloida. Istraživačko novinarstvo dobija na vidljivosti i uticaju. Ruski propagandni TV kanal RT (ranije Russia Today), zabranjen u Evropskoj uniji u okviru sankcija zbog ruske invazije na Ukrajinu, sada ima ogranak u Beogradu pod nazivom RT Balkan. Propaganda Kremlja se emituje i putem nacionalnih medija, navodi se u izveštaju Reportera bez granica.

Dodaje se da su, u političkoj klimi koja je dodatno polarizovana antivladinim protestima u periodu od 2023. do 2025, novinari bili često meta napada članova vladajuće elite predvođene predsednikom Aleksandrom Vučićem, koji se smatra “predatorom medijskih sloboda”, a ti napadi se dodatno pojačavaju na pojedinim nacionalnim TV kanalima.

Pored toga, novinari kritični prema vlasti imaju ograničen pristup intervjuima sa njenim predstavnicima i javnim informacijama.

“Iako Ustav garantuje slobodu izražavanja, novinari često rade u restriktivnom okruženju i skloni su autocenzuri. Medijski zakoni usvojeni 2023. i izmenjeni 2024. nisu unapredili pravni okvir, a regulatorno telo za medije je disfunkcionalno. Propisi koji se odnose na postupanje tužilaštva i policije u slučajevima napada na novinare, koji su ranije davali pozitivne rezultate, nisu adekvatno primenjivani tokom protesta 2025. godine. Pravosudni sistem, koji se bavi ubistvima, napadima i SLAPP tužbama protiv novinara, tek treba da pokaže nezavisnost i efikasnost u zaštiti slobode medija”, piše, između ostalog, u izveštaju.

Kako navodi RSF, ove godine prvi put preko polovine zemalja sveta sada spada u kategorije „ozbiljne“ ili „veoma ozbiljne situacije“ kada je u pitanju sloboda štampe.

Za 25 godina, prosečan rezultat svih 180 zemalja i teritorija obuhvaćenih indeksom nikada nije bio tako nizak.

Pravni indikator indeksa je najviše opao u poslednjoj godini, što je jasan znak da je novinarstvo sve više kriminalizovano širom sveta.

U Americi se situacija značajno promenila, pri čemu su Sjedinjene Američke Države pale za sedam mesta, a nekoliko latinoameričkih zemalja je skliznulo dublje u spiralu nasilja i represije.

Norveška drži prvo mesto desetu godinu zaredom, dok je Eritreja poslednja treću godinu zaredom.

Sirija je zabeležila najveće poboljšanje kada je reč o slobodi medija od svih zemalja i teritorija, tako da je u Indeksu za 2026. na 141. mestu, u odnosu na prethodno 177. 

(Danas, foto: Autonomija)