Ako se izuzme kontroverzna uvertira sa vraćanjem putnika čarter leta iz Beograda, Samit EU i Zapadnog Balkana je prošao u skladu sa planom. Na samitu je lansirana francusko-nemačka ideja postepene integracije budućih članica, ali i naglašeno da ta prečica ne podrazumeva gledanje kroz prste kada su u pitanju reforme koje kandidati moraju da sprovedu. Za Srbiju, čije evropske integracije stagniraju od kraja 2021. godine, to podrazumeva četiri iste prepreke koje mora da preskoči da bi uspela da otvori Klaster 3 i otkoči proces pristupanja EU.

Iako je proces evrointegracija kompleksan i obiman, pojednostavljeno rečeno, postoje četiri oblasti u kojima Srbija mora da pokaže osetan pomak da bi 27 članica Evropskog saveta glasalo za otvaranje Klastera 3.

Kako su u više navrata ponovili zvaničnici Unije te četiri oblasti su – pravosuđe, sloboda medija, popravljanje izbornih uslova i usklađivanje spoljne politike.

Isto je naglasila i predsednica EK Ursula fon der Lajen na Samitu u Tivtu ponavljajući da se proces pristupanja zasniva na zaslugama.

„Dakle, reforme koje treba sprovesti, vladavina prava je kamen temeljac, isto važi i za slobodu medija. A vi znate tačno koje reforme treba sprovesti – pravosuđe, Savet REM-a, izborni zakoni, to je usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Neću ulaziti u detalje. Ako Srbija sprovede te reforme, onda treći klaster može biti otvoren. Ako Srbija uradi svoj posao, i mi ćemo. Jasno je da mi želimo da Srbija uđe u EU, tako da podržavamo srpsko društvo na putu ka EU, ali Srbija mora da ispuni kriterijume“, rekla je Ursula fon der Lajen.

Da će kriterijumi biti ispunjeni veruje Danijel Apostolović, rukovodilac Operativnog tima za proces pristupanja EU. On je izjavio da vidi maksimalnu posvećenost vlasti da sprovede preporuke EU, dodajući da je uveren da će uslovi za ispunjenje Klastera 3 biti „manje više“ ispunjeni do sredine juna.

„Naši ciljevi su vrlo jasni. Prioritet je ispunjavanje svega onoga što nam je uslov za otvaranje Klastera 3, dakle usklađivanje seta pravosudnih zakona s kraja januara u potpunosti sa preporukama Venecijanske komisije i verujem da ćemo to sve uraditi do manje-više sredine juna“, kazao je Apostolović.

Dva zakona čekaju mišljenje ODIHR-a, REM „najizazovniji zadatak“

Dodao je da je druga stvar ispunjavanje preporuka ODIHR-a u vezi sa izbornim procesom, navodeći da su usvojena četiri zakona i da još dva zakona čekaju na konačno mišljenje ODIHR-a, a to su Zakon o finansiranju političkih aktivnosti i Zakon o sprečavanju korupcije, koji je, kako je rekao, već usklađen sa GREKO preporukama.

Treći uslov, po rečima Apostolovića, jeste formiranje saveta REM-a i smatra da će to biti „najizazovniji zadatak“, ali veruje da u narednim nedeljama i to može biti rešeno.

Upitan koji su razlozi zbog kojih te preporuke nisu ranije sprovedene, Apostolović je kazao da je komplikovana unutrašnja situacija u Srbiji, jer je sam proces evropskih integracija inkluzivan, što, kako je dodao, znači da u njemu moraju da učestvuju i nevladine organizacije.

Ipak, činjenica je da je od četiri glavna uslova vlast imala mogućnost odavno da ispuni, ali to nije učinila. Što se tiče četvrtog, iz oblasti pravosuđa, on je i nastao zahvaljujući Mrdićevim zakonima koje je vlast usvojila samoinicijativno bez prethodne konsultacije sa evropskim institucijama.

Đurica: Problem što vlast neće da sprovede ono što bi joj ograničilo moć

Dragana Đurica, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji navodi za Insajder da problem sa ispunjavanjem uslova nije bio u institucionalnim kapacitetima administracije, već u volji režima.

„Srbija je u prethodnim fazama pregovora pokazala da administracija ume da pripremi zakone, pregovaračke pozicije i tehnička rešenja kada za to postoji politički prioritet. Problem je što vlast neće da sprovede ono što bi joj ograničilo moć. Vladavina prava, slobodni mediji, nezavisan REM, fer izbori i nezavisno pravosuđe nisu tehnička pitanja. To su pitanja koja stavljaju vlast pod kontrolu. Stoga, pregovori ne stoje zato što Srbija ne zna šta treba da uradi, već zato što režim ne želi državu u kojoj institucije rade svoj posao, mediji postavljaju pitanja, a izbori se održavaju u fer utakmici i nisu unapred zarobljeni. Zato je važno razdvojiti Srbiju od vlasti. Građani žele normalan život, pravnu sigurnost, slobodne medije, poštene izbore i normalnu državu. Evropski put ne koče građani Srbije, već politički sistem koji je zarobio institucije“, ističe Đurica.

I pored sve kompleksnosti procesa evrointegracija, put do otvaranja Klastera 3 je poprilično jednostavan. Da bi Srbija ponovo krenula ka članstvu potrebno je ispuniti četiri koraka – izmena Mrdićevih zakona, primena ODIHR preporuka, formiranje Saveta REM-a i usklađivanje spoljne politike sa EU.

Presuda za Mrdićeve zakone

Poglavlje 23 koje obuhvata reformske korake u oblasti pravosuđa jedno je od najznačajnijih na putu ka punopravnom članstvu u EU. I dok samo poglavlje podrazumeva širok spektar mera i koraka, poslednjih šest meseci se svelo na jednu meru – poništiti negativne efekte takozvanih Mrdićevih zakona.

Mrdićevi zakoni su efektno poništili neke od odredbi prethodnih pravosudnih zakona, učinivši pravosuđe manje nezavisnim od uticaja izvršne i zakonodavne vlasti. Ipak, posle više verzija, poslednji nacrt izmena koji je poslat Venecijanskoj komisiji u dobroj meri ispravlja negativne efekte zakona. Kako će stručnjaci Venecijanske komisije oceniti napore Srbije da poništi loše efekte Mrdićevih zakona videće se već krajem ove nedelje za kada je zakana plenarna sednica ovog tela Saveta Evrope.

Šta to beše REM?

Još jedna važna oblast u kojoj se od vlasti u Srbiji očekuju opipljivi pomaci je pitanje medijskih sloboda. Izveštaji međunarodnih organizacija beleže postojani pad Srbija na listama slobode medija, pokazujući da u medijskoj sferi postoji pregršt problema. Međutim, iz perspektive EU jedan problem je iznad drugih – činjenica da Srbija od novembra 2024. godine nema Savet REM-a, što znači da je oblast elektronskih medija bez ikakvog regulatornog nadzora duže od godinu i po dana.

Vlast je u dva navrata pokušala da izabere novi Savet REM-a ali su oba procesa patili od brojnih manjkavosti. Prvi proces, iniciran nedugo pošto je starom Savetu po sili zakona istekao mandat, zaustavljen je kada se sedmoro kandidata, mahom iz civilnog sektora, povuklo iz procedure zbog toga što je, kako su naveli, narušen integritet postupka.

Proces je mirovao do aprila 2025. godine kada su studenti u blokadi otpočeli blokadu RTS-a sa zahtevom se izabere Savet REM-a. Ovoga puta, postupak je uz posredovanje EU dospeo do izbora članova. Skupština je izabrala osam od devet članova, ali vladajuća većina nije želela da glasa za devetog člana, navodeći da je u procesu nominacije kandidata bilo nepravinosti. Predstavnici opozicije i civilnog sektora su, sa druge strane, tvrdili da su kandidati nominovani u skladu sa zakonom, ali da vlast nije želela da izabere većinu članova koji nisu pod njihovom kontrolom. Postupak je okončan time što je četvoro izabranih članova – Rodoljub Šabić, Dubravka Valić Nedeljković, Mileva Malešić i Ira Prodanov Krajišnik, podnelo ostavke. To je REM svelo na četvoro izabranih članova, nedovoljno da se donese ikakva odluka.

Delimičan remont izbornih uslova

Popravljanje izbornih uslova se poslednjih godina popelo na listi prioriteta u kontekstu evrointregracija. U tom smislu, preporuke ODIHR-a objavljene nakon parlamentarnih izbora iz decembra 2023. godine, važe za standard koji treba dostići. Dosta dugo, na ispunjavanju ODIHR preporuka nije ostvaren nikakav pomak. Ipak, nedavno su ostvareni disrektni pomaci. Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku omogućilo je formiranje komisije koja ima mandat da proveri autentičnost spiska. Za sada, nije objavljeno da je ostvaren ikakav napredak u pročišćenju biračkog spiska.

Nakon toga, usvojene su i izmene četiri izborna zakona koji su kolokvijano nazvani Petrašinovićevi zakoni. Zakoni su ispunili deo preporuka, ali one ključne koje se tiču finansiranja kampanje, pritiska na birače ili funkcionerske kampanje i dalje čekaju da budu ispunjene.

Visoka cena bratske ljubavi

Najzad, od 2022. godine, bliskost Srbije i Rusije je prerasla u veliki geopolitički problem i razlog zbog kojeg deo zemalja EU ne želi da odobri otvaranje Klastera 3. Od početka rata EU je uvela više od 20 paketa sankcija Rusiji, a Srbija je ostala sa strane kao jedina evropska zemlja uz Belorusiju koja Moskvi nije uvodila ekonomske restrikcije. Odbijanje Srbije da se u ovom smislu svrsta uz EU je povećao jaz u usklađenosti spoljne politike.

Prema poslednjem Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu, usklađenost Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je iznosila 63 odsto. To jeste napredak u odnosu na 59 odsto iz 2024. godine, ali i dalje daleko od onoga što je potrebno. Upravo se ova prepreka može pokazati i kao najteža za ispunjenje, imajući u vidu brojne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da Srbija neće uvoditi sankcije Rusiji.

Đurica ističe da je ovaj korak za režim opasniji od bilo kog tehničkog usklađivanja.

„Usklađivanje sa spoljnom politikom EU je za vlast takođe problem. Režim je do sada pokušavao da sedi na više stolica, odnosno da od Brisela traži novac i legitimitet, a da istovremeno održava jake političke veze sa Moskvom, ekonomsko-političke sa Pekingom i da pored deklaracija o evropskom putu potpiruje anti-EU narative. To nije nikakva državna mudrost, nego politika preživljavanja režima, koja je dovela do ozbiljnih političkih i ekonomskih posledica. Srbija je sa najnižim nivoom usklađenosti sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, što dodatno utiče na već narušeno poverenje država članica i njihove odluke o daljem toku pregovora sa Srbijom“, navodi Đurica.

(Insajder, foto: Pixabay)