Srbija je među osam zemalja centralne Evrope i Zapadnog Balkana najpodložnija ruskom uticaju, ali i uticaju Kine, pokazuje studija međunarodnog tink-tenka sa sedištem u Bratislavi GLOBSEC.

GLOBSEC je u novom „Indeksu ranjivosti“ na osnovu analize pet ključnih faktora na skali od nula do 100 rangirao koliko su na uticaj Rusije i Kine ranjive Bugarska, Crna Gora, Češka, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovačka i Srbija.

Analiza tih pet dimenzija, a to su javno mnjenje, politička scena, javna uprava, informativni prostor i civilna i akademska zajednica, pokazala je da je Srbija sa 55 poena najranjivija, da su za nju izazov četiri od pet kriterijuma, ali da presudan uticaj imaju stav javnosti i politička atmosfera.

Najmanje su osetljive na strani uticaj, sa 29 poena, pokazale Češka i Rumunija, a slede Slovačka sa 32 poena, Severna Makedonija sa 40, Bugarska sa 42 i Mađarska i Crna Gora sa po 44 poena, pokazala je studija, koja je plod dvogodišnjeg istraživanja sprovedenog uz podršku američkog Stejt departmenta.

Kao jedan od ključnih među pet faktora u većini zemalja regiona pokazalo se, kako navode autori studije, javno mnjenje, pa tako panslovenstvo, jezička bliskost, preplitanje istorije i kulturne veze u velikoj meri utiču na ranjivost Srbije, Bugarske, Crne Gore i Slovačke.

Na ranjivost u četiri od osam zemalja utiče i pravoslavna crkva, koja, kako se navodi, često nastupa kao promoter proruskih stavova.

U Mađarskoj, Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji važan faktor ranjivosti su i anti-liberalni stavovi i klevetničke kampanje aktera koji sebe predstavljaju kao zaštitnike „tradicionalnih vrednosti“, piše u studiji.

„Takvi stavovi su često posledica široko rasprostranjenog gubitka iluzija u način funkcionisanja demokratije u svim analiziranim državama. U kombinaciji sa rastućim uticajem vlada nekih zemalja na medije, to okreće ljude dezinformacijama i čini ih sklonim autoritarnim oblicima vlasti“, piše u studiji.

U analizi piše da političku scenu u Srbiji karakterišu dugogodišnja vladavina desničarske i populističke Srpske napredne stranke i odsustvo parlamentarne opozicije, „što ugrožava samu srž demokratije u zemlji“.

„Članstvo u EU i dalje ostaje zvanični cilj vlade, ali retorici vladajuće SNS u izvesnoj meri nedostaje entuzijazam – ne koristi proevropske narative niti promoviše vrednosti EU“, ocenjuju autori.

Navodi se i da su „vladajuće stranke u Srbiji, uz podršku javnosti, usvojile pro-ruske stavove“, što „uz retke izuzetke, važi i za celu srpsku politiku“.

„Teme poput kampanja dezinformacija Kremlja ili njegove agresivne spoljne politike se u načelu izbegavaju“, piše u studiji.

U studiji se ocenjuje da se „anti-demokratske tendencije vlade ogledaju i u javnom mnjenju“.

„Zbog geopolitičkih i istorijskih okolnosti srpska javnost je veoma prijemčiva za pro-ruske narative. To se ogleda i u izuzetno pozitivnom stavu prema Rusiji i Kini, velikim rezervama prema evro-atlantskoj zajednici i širokoj sklonosti teorijama zavere“, piše u analizi, uz ocenu da „iz srpske perspektive, Rusija uvek igra ulogu velikog slovenskog brata koji je uvek štitio Srbe“.

Tako, kako se navodi, 59% građana Srbije smatra Rusiju najvažnijim strateškim partnerom, a svega 52% se zauzima za ulazak u EU. Istovremeno, u Srbiji još snažno odjekuje i sećanje na NATO bombardovanje, pa se 84% stanovnika protivi ulasku u zapadnu alijansu.

Za javnu upravu Srbije u analizi se navodi da je plod „zarobljene države, sa gotovo nepostojećim mehanizmima kontrole, i javnim preduzećima koja su stvorena da služe vlastodršcima“.

U studiji se ocenjuje da je javni sektor prožet klijentelizmom, nepotizmom i endemskom korupcijom, da je izborni sistem ranjiv i na spoljne i na unutrašnje uticaje i da je u takvim okolnostima „otpornost na hibridne pretnje malignih stranih uticaja minimalna“.

Informativnu sferu, kako se navodi, takođe karakterišu ozbiljni nedostaci, među kojima su i državna kontrola medijskog prostora i koncentracija medijskog vlasništva u rukama provladinih aktera.

Pored dve ruske medijske kuće koje deluju u Srbiji, proruske stavove šire i tabloidi i televizije bliske vlasti, čije je „izveštavanje o Rusiji senzacionalističko i nekritički promoviše interese Kremlja“, a takvi su stavovi široko prisutni i na društvenim mrežama, piše i analizi.

Dodaje se i da se pro-demokratski i ekološki nevladin sektor u Srbiji suočava sa izazovima koji nisu ograničeni samo na prilepljivanje etikete da ugrožavaju državnu bezbednost ili da su strani agenti, već prerastaju i u uznemiravanje i progon, uključujući i državne fnansijske istrage.

Istovremeno, nad relativnu slobodu delovanja akademske zajednice nadvila se senka korupcionaških skandala, vezanih za slučajeve lažnih diploma ili sumnjivih diploma nekih privatnih univerziteta.

U studiji se ocenjuje da je istraživanje pokazalo da članstvo u međunarodnim strukturama poput EU i NATO doprinosi većoj otpornosti iz perspektive zajedničke politike i odbrane, ali da pojedinačnoj ranjivpsti zemalja doprinose razlike u kvalitetu javne uprave, zakonodavstva i zaštite integriteta izbornog procesa.

Pokazalo se i da je svetonazor često važniji od opipljivih struktura poput institucija ili administrativnih kapaciteta, a u oblikovanju tog svetonazora učestvuje informativni prostor „koji je delikatna konstrukcija u svim demokratijama, a posebno u još nezrelim političkim sistemima srednje Evrope i Zapadnog Balkana“, ocenjuje se u studiji.

Uz to, zemlje koje su bile predmet analize „i nakon 30 godina od pada komunizma pate od problema nasleđa, sa kojima su povezane i nestabilne političke institucije, krhko javno mnjenje, kao i duboko ukorenjeni problemi korupcije, nepotizma, klijentelizma i drugi“, zaključuje se u studiji GLOBSECA.

(Euractiv)