Kultura transparentnosti i otvorenosti u javnoj upravi je od suštinskog značaja za utvrđivanje legitimiteta vlasti kao javne službe i razvija odnos poverenja između vlasti i građana i praćenje rizika od korupcije, i od suštinskog značaja je da Srbija ratifikuje Tromso konvenciju koja promoviše te principe.

To su istakli učesnici i učesnice konferencije „Tromso konvencija – stanje u Srbiji“ koja je danas održana u Beogradu.

Konvencija Saveta Evrope o pristupu zvaničnim dokumentima (Tromso konvencija) otvorena za potpisivanje u gradu Tromso u Norveškoj, u junu 2009. godine, prvi je obavezujući međunarodni pravni instrument kojim se priznaje opšte pravo pristupa zvaničnim dokumentima u posedu javnih vlasti. Srbija je potpisala Tromso konvenciju 2009. godine, ali je još nije ratifikovala.

„Transparentnost institucija države je ključna karakteristika dobrog upravljanja i pokazuje da li je društvo zaista demokratsko i pluralističko“, rekao je u uvodnom obraćanju šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Tobijas Flesenkemper.

Kako je saopštio Savet Evrope, Flesenkemper je istakao da je „pravo na pristup službenim dokumentima takođe neophodno za razvoj građanske svesti, jača legitimitet javnih vlasti u očima ljudi i jača poverenje javnosti u njih“.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Marija Obradović pozvala je javnost da učestvuje u javnoj raspravi o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, koja je počela danas.

„Važeći zakon, donet 2004. godine, važi za jedan od najnaprednijih u svetu kada je u pitanju pravo javnosti da zna. Međutim, nakon više od 10 godina njegove primene, postoji potreba za njegovim unapređenjem. Konstatovala sam da su odredbe Tromso konvencije već sadržane u odredbama našeg Zakona, a izmenama koje predstavljamo javnosti želimo da instituciji Poverenika damo dodatna ovlašćenja koja treba da dovedu do doslednije primene zakona od strane organa vlasti“, rekla je ministarka.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Srbije Milan Marinović je istakao da, iako Tromso konvencija suštinski omogućava uže ostvarivanje prava javnosti da zna nego što to čini Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji je još u primeni, a posebno nego što će to činiti izmenjeni zakon koji daje još više prava građanima u odnosu na dostupnost informacijama od javnog značaja, neophodno je da se učini još taj jedini korak i da Srbija ratifikuje Tromso konvenciju.

„Ovo iz razloga što je reč o prvom i najvažnijem međunarodnom dokumentu koji je doneo Savet Evrope, a odnosi se na pristup informacijama od javnog značaja u posedu organa vlasti“, rekao je poverenik.

„Ako bi se zemlja odlučila da ratifikuje sporazum, to bi bila prekretnica u promociji demokratskog upravljanja, otvorenosti, participativne demokratije i u ostvarivanju drugih ljudskih prava i osnovnih sloboda“, istakao je Atila Pinter, ambasador Mađarske u Srbiji, u ime predsedavanja Mađarske Komitetu ministara Saveta Evrope.

Jern Eugen Gjelstad, ambasador Norveške u Srbiji izjavio je da „zdravo društvo zahteva rasprave i diskusije“.

„U savremenoj demokratiji, javni i izabrani zvaničnici ili političari ne mogu očekivati da funkcionišu bez neophodnog nadzora građana, medija, interesnih grupa i organizacija civilnog društva. Ova javna kontrola može biti opterećujuća i ponekad se ide nauštrb administrativne efikasnosti – ali od vitalnog je značaja da se održi kultura demokratije“.

Konferenciju su organizovali Kancelarija Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu u okviru predsedavanja Mađarske Komitetu ministara Saveta Evrope i zajedničkog projekta Evropske unije i Saveta Evrope „Sloboda izražavanja i sloboda medija u Srbiji (JUFREX)“, koji se sprovodi u okviru programa „Horizontal Facility za Zapadni Balkan i Tursku 2019-2002“.

(Beta)