Jedan od najznačajnijih pozorišnih festivala u Srbiji, Sterijino pozorje, ove godine prvi put u istoriji neće dobiti ni dinar od Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, piše Nova.rs.

U šturom obrazloženju rezultata konkursa Pokrajinskog sekretarijata navodi se da je projekat Sterijinog pozorja „festivalskog karaktera“ i da „doprinosi afirmaciji scenske umetnosti jer predstavlja najkvalitetnije produkcije pozorišta“. Dodaje se da je projekat „usklađen sa opštim interesom u kulturi, ciljevima i prioritetima konukursa“, ali da „zahtevana sredstva za realizaciju za ovakvu vrstu projekta prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom konkursu“.

Finansiranje Sterijinog pozorja prepušteno je „transferima ostalim nivoima vlasti“.

Nula dinara dobili su i Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, Festival ekološkog pozorišta za decu iz Bačke Palanke, kao i Nedelja promene, koju organizuju studenti Akademije umetnosti.

Pojedinačno najveća sredstva na konkursu dodeljena su Beogradskom festivalu igre, i to pet miliona dinara.

Na prethodnom konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Sterijinom pozorju je dodeljeno 2.500.000 dinara.

„Projekat spada u najznačajnije dramske festivale u Republici Srbiji.U potpunosti je usklađen sa opštim interesom u kulturi, ciljevima i prioritetima konkursa. Finansijski plan je dobro razrađen. Stepen uticaja na kvalitet kulturnog života zajednice je velik“, pisalo je tada u obrazloženju.

Inače, vest o uskraćivanju sredstava Sterijinom pozorju stigla je u istom danu kada je zatvoreno aktuelno izdanje festivala.

Osveta vlasti za podršku studentima: Bez novca izdavači, Exit, Akademija

Portal 021.rs piše da je na konkursu za projekte scenskog stvaralaštva – pozorište i umetnička igra pokrajina izdvojila 46.000.000 dinara. U okviru ovog konkursa izdvojena su sredstva za finansiranje različitih predstava, festivala, nagrada i ostalih kulturnih manifestacija.

Ipak, zahtevana sredstva za realizaciju 70. Sterijinog pozorja „prevazilaze mogućnost finansiranja na ovom konkursu“, navodi se u rešenju. Prethodnih godina Sterijino pozorje uredno je dobijalo sredstva za finansiranje festivala, s obzirom na to da je reč o jednom od najvećih festivala kako u Srbiji, tako i u regionu.

Kada je u pitanju (ne)finansiranje festivala „Nedelja promene“ studenata Akademije umetnosti u Novom Sadu, u izveštaju je navedeno da „sam projekat nema veći stepen uticaja na kvalitet samog kulturnog života zajednice„. Akademija umetnosti u Novom Sadu nije dobila novca ni za ostale projekte u okviru drugih konkursa.

Međutim, Savet za igru Srbije dobio je najviše sredstava – pet miliona dinara za projekat „Beogradski festival igre„. Zastupnica udruženja je Aja Jung, direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta. Na prošlogodišnjem konkursu za isti projekat udruženje je dobilo 3.000.000 dinara.

Novac za ćerku narodne poslanice, EXIT bez novca

Za projekte muzičkog stvaralaštva pokrajina je odlučila da izdvoji 49 miliona dinara.

Čak 1.180.000 dinara dodeljeno je beogradskom udruženju Belleza Serbia za projekat „Arije u srcu Vojvodine„. Međutim nije poznato na koji način će ovaj projekat biti izveden. Prema dostupnim podacima, vlasnica ovog udruženja je dvadesetdvogodišnja Maša Vraneš, ćerka operske pevačice i narodne poslanice Srpske napredne stranke Ljubice Vraneš.

Novčana sredstva nisu dodeljena festivalu EXIT 2025, kako se navodi u obrazloženju komisija uvažava izuzetan značaj ovog festivala, međutim, zbog nedovoljnih finansijskih sredstava nije u mogućnosti da pruži podršku u realizaciji projekta. Prema pisanju pojedinih medija organizatori EXIT-a istakli su da postoji mogućnost da festival bude prisiljen da napusti zemlju zbog stava i podrške aktuelnim studentskim protestima.

Ipak, najviše novca – po dva miliona dodeljeno je Muzičkoj omladini Novog Sada za „NOMUS 2025“ i udruženju Copia 88 za projekat „Opera i film“.

Bez sredstava za novosadske izdavače

Na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata književnog stvaralaštva i izdavaštva AP Vojvodina izdvojila je 51 milion.

Čak 7.520.000 dodeljeno je izdavačkoj kući Studio Bečkerek u okviru četiri različita projekta sa kojima su konkurisali. Jedan od njih je i „Fotomonografija Vojvodina“ autora Petra Đurđeva, savetnika gradonačelnika Novog Sada Žarka Mićina i saradnika Centra za društvenu stabilnost.

Izdavačka kuća Pravoslavna reč dobila je ukupno 7.170.000 dinara, za izdavanje dve knjige i finansijska sredstva za Međunarodni beogradski sajam knjiga.

Ipak, komisija je sa „žaljenjem konstatovala da u okviru datog konkursnog budžeta ovde godine nije moguće podržati“ neke od novosadskih izdavača. Reč je o Akademskoj knjizi, Jež izdavaštvu i Zenit books-u.

Akademska knjiga ponela je titulu najboljeg izdavača prošlogodišnjeg beogradskog sajma knjiga prema glasovima novinara 16 redakcija. Potrebno je istaći i da su ove tri redakcije podržale akcije generalnog štrajka na koje su pozivali studenti.

Udruženju pomoćnika pokrajinskog sekretara pozamašnih 800.000 za izložbu

Za projekte vizuelnih umetnosti i multimedije Pokrajinski sekretarijat izdvojio je 38.990.000 dinara.

Najviše novca – po 1.200.000 dinara dodeljeno je za Srpsku nedelju mode i 30. Međunarodnu likovnu koloniju „Tiska akademija akvarela“ u organizaciji Doma kulture Bečej.

Čak 800.000 dinara dodeljeno je i udruženju Dimitor za izložbu „Medna Krajina u srcu„. Prema dostupnim informacijama na sajtu Agencije za privredne registre vlasnik ovog udruženja je Dejan Lasica, inače pomoćnik pokrajinskog sekretara za boračku i invalidsku zaštitu, zaštitu civilnih invalida rata i saradnju sa invalidskim i socijalno-humanitarnim udruženjima. Na istom konkursu, ali 2024. godine ovo udruženje je za istu izložbu dobilo 350.000 dinara.

Udruženje za Bukovac dobilo je od pokrajine 850.000 dinara za realizaciju dva projekta „Neka svetle želje“ i „Sve boje Bukovca“. Zastupnik udruženja Zoran Sladojević je i predsednik mesne zajednice Bukovac.

Od pripremanja hrane do proizvodnje kinematografskih dela

Pokrajina je na konkursu za projekte zaštite, restauracije, reparacije, digitalizacije, i arhiviranja arhivskog filmskog i audio vizuelnog materijala od značaja za AP Vojvodinu odlučila da izdvoji 48 miliona dinara.

Tim novcem biće finansiran projekat restauracije i dugoročnog arhiviranja filmske građe AP Vojvodine, a podnosilac je firma Ecosession. Ovo preduzeće do početka 2025. godine bavilo se uslugama pripremanja i posluživanja pića, ali je 15. januara promenilo svoju delatnost u proizvodnju kinematografskih dela, audio-vizuelnih proizvoda i televizijskog programa, da bi mesec dana kasnije konkurisalo za finansiranje projekta.

Projekat Senćansko jevrejsko nasleđe sa kojim je konkurisalo udruženje Patrimonium Culturae, neće biti finansiran. Traženi iznos za ovaj projekat bio je 3.020.000, a komisija je procenila da prijava nije u skladu da tematskih zadatkom i prioritetnim ciljevima konkursa.

Skoro dva miliona za projekte predsednika MZ Futog

U okviru oblasti zaštite i očuvanja tradicionalnog narodnog stvaralaštva izdvojeno je ukupno 47.500.000 dinara. U planu su različiti koncerti, nabavka nošnji, organizacija folklornih festivala i drugo.

Akademskom društvu za negovanje muzike „Gusle“ iz Kikinde za realizaciju dva projekta: Etno kamp Kikinda 2025 i festivala „Fenok 2025“ dodeljeno je ukupno 2.800.000 dinara.

Za dva projekta Zavičajnog udruženja „Janjana“ izdvojeno je 1.900.000 dinara. Zastupnik udruženja je Zoran Crepulja, predsednik Mesne zajednice Futog. Već pomenuto udruženje Dimitor iz Futoga će takođe dobiti 700.000 dinara za projekat „Dan Medljanaca 2025“.

Srpsko kulturno umetničko društvo „Železničar“ i Savez kulturno umetničkih društava Srbije čiji je zastupnik Milorad Lonić za tri projekta dobiće 3.600.000 dinara.

Za rekonstrukcije, restauracije i sanacije 250 miliona

U oblasti unapređenja kulturne infrastrukture i opremanja objekata kulture u javnoj svojini Pokrajinski sekretarijat izdvojio je 250 miliona dinara.

Planirane su različite sanacije i rekonstrukcije kulturnih objekata, uvođenje grejanja, zamena fasade i stolarije na nekim od objekata. Osim toga, pojedini objekti dobiće led scensko osvetljenje, ali i profesionalnu bioskopsku opremu.

Najviše novca – 30 miliona izdvojeno je za finansiranje sanacije Kulturnog centra „Đura Jakšić“ iz Srpske Crnje, dok je 20 miliona planirano za sanaciju Kulturnog centra Kikinda. U rešenju se navodi i da je gradu Somboru dodeljeno 14 miliona dinara za izgradnju Doma kulture u naselju Lenije.

Opština Beočin dobila je 11.600.000 dinara za obnovu i tehničko unapređenje uslova na realizaciji kulturnih programa Kulturnog centra. Za nabavku profesionalne bioskopske opreme za Dom kulture opštine Novi Bečej izdvojeno je osam miliona dinara, a šest miliona namenjeno je za opremanje Vile Helena u Opovu.

(Nova.rs/021, foto: Autonomija)