U skupštinskoj raspravi više puta je rečeno da se „povratak države u medije“ planira radi još većeg kontrolisanja medija pred izbore
Poslanici Skupštine Srbije usvojili su Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima, za koje Vlada kaže da garantuju slobodu javnog informisanja, a opozicija tvrdi da se njima „uvodi mrak“ u Srbiju.
U obrazloženju predloga ta dva zakona, Vlada je navela da će biti uvedena zabrana diskriminacije, ugrožavanja slobodnog protoka informacija, kao i vršenja pritisaka, pretnji ili ucenjivanja medijskih radnika.
Ministar informisanja Mihajlo Jovanović predstavljajući zakone poslanicima rekao je da će nakon usvajanja zakona građani biti bolje informisani, zaposleni u medijima zaštićeniji prilikom obavljanja svog posla, a mediji biti u prilici da građane informišu o temama iz svih oblasti života, pazeći da se tom prilikom ne ugrožavaju prava drugih, ili postupa protiv odredaba zakona.
On je naveo da će od sada članove REM-a predlagati nezavisna udruženja i tela, ali da će ih i dalje birati skupštinska većina.
Proevropske opozicione stranke tražile su da se zakoni povuku iz procedure ili izmene u delu kojim se omogućava da državni Telekom sada i legalno može da bude vlasnik medija i da će ti mediji „biti centar državne propagande“.
U skupštinskoj raspravi više puta je rečeno da se „povratak države u medije“ planira radi još većeg kontrolisanja medija pred izbore.
Poslanici danas glasaju o još 57 zakonskih predloga sa dnevnog reda sednice, nakon što su pored dva medijska zakona usvojili i Budžet za 2024. godinu.
NUNS: Usvajanjem medijskih zakona Srbija pokazuje da nije privržena članstvu u EU
Usvajanjem Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, bez prihvatanja amandmana, Srbija i dalje selektivno prihvata evropske vrednosti i načela i time ne pokazuje privrženost kad je u pitanju članstvo u Evropskoj uniji, saopštilo je Nezavisno udruženje novinara Srbije.
Istaknuto je da novi zakoni dozvoljavaju državnom Telekomu da osniva i kupuje medije, čime se omogućava još jača kontrola države nad informisanjem građana i medijskim tržištem.
Novi zakoni nisu obavezali Regulatorno telo za elektronske medije (REM) da postupa po žalbama građana, pa tako to telo može da „nastavi da žmuri na kršenja svih pravila profesije i širenje nasilja u interesu velikih medija i da za to nikome ne polaže račune“, ocenjeno je.
Novi zakoni nisu rešili problem zloupotrebe državnih institucija i funkcija u izbornim kampanjama, niti su obavezali REM da prati da li se, koliko i kako predsednik države i Vlade, ministri i drugi javni funkcioneri pojavljuju u najgledanijim medijima tokom kampanje i da o tome obaveštavaju građane, saopšteno je.
(Beta, FoNet)