Predstavnici sindikata UGS „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) rekli su danas da su nezadovoljni predlogom Vlade Srbije o visini povećanja minimalne zarade za 2022. za 9,4 odsto, sa 32.000 na 35.000 dinara jer smatraju da je to nedovoljno za troškove minimalne potrošačke korpe, a poslodavci su ocenili da je to previsoko povećanje jer njima nije toliko skočio promet.

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković rekao je, posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta (SES) na kome nije usaglašen predlog oko povećanja minimalca između predstavnika Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca, da Vlada nije ubedila taj sindikat da povećanje nije moglo da bude sa 32.000 na 39.000 dinara da bi se bar pokrili troškovi minimalne potrošačke korpe.

Na današnjoj sednici SES-a socijalni parneri, Vlada Srbije, sindikati i poslodavci nisu usaglasili predloge o povećanju minimalca, već je svako ostao pri svom stavu, sindikati da minimalna zarada treba da se poveća na najmanje 39.000 dinara, Vlada Srbije da minimalac treba da iznosi 35.012 dinara, a poslodavci predlog Vlade prihvataju, ali uz poresko oslobađanje koje je veće nego što je Vlada odobrila.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić mesec dana pre početka pregovora saopštio je da će minimalac za 2022. godinu biti povećan za 9,4 odsto, a da će neoporeziva osnovica biti povećana za 1.000 dinara sa 18.300 na 19.300 dinara. To je kasnije bio i predlog pregovaračkog tima Vlade Srbije s tim što je predlog dopunjen i odlukom Vlade Srbije da smanji doprinose za Penzijski fond za 0,5 odsto.

Poslodavci su za prihvatanje predloga o povećanju minimalca na 35.000 dinara tražili da se neoporeziva osnovica podigne sa 18.300 na 26.000 dinara, a da se porezi i doprinosi na zarade smanje za oko jedan odsto.

Stojiljković je rekao da sindikate pre svega „unižava“ način pregovora za koje se unapred zna ishod.

„Šta znači socijalni dijalog kada predsednik Srbije mesec dana pre pregovora saopšti koliko će se povećati minimalna zarada„, rekao je Stojiljković.

Dodao je da je jedino ohrabrujuće to što je premijerka Ana Brnabić obećala da će 2023. godine minimalna zarada biti izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom.

„Minimalac“ koji, prema njegovim rečima, u Srbiji prima najmanje 350.000 radnika je ustvari „incidentna“ kategorija jer je predviđena da važi samo za šest meseci, a najduže godinu dana za vreme finansijske krize u firmi.

Na pitanje zašto sindikati ne pokrenu pitanje dužine isplate minimalne zarade Stojiljković je odgovorio da nema ko da ih podrži.

„Pokretali smo to pitanje, ali nemamo podršku apatičnog naroda koji se bori da preživi. Toliko smo pali da nam ovakva vlast i pripada, a nisu bile bolje ni prethodne vlasti“, rekao je Stojiljković i dodao da „treba da naučimo vlast da sluša narod„.

Podpredsednik SSSS Duško Vuković rekao je da je taj sindikat nezadovoljan ishodom pregovora koji su postali „besmisleni“.

„Sindikati su se zalagali za zahteve radnika koji su nezadovoljni. Besmisleni su pregovori i zakonsko rešenje koje dozvoljava da u slučaju nepostizanja saglasnosti konačnu odluku donosi Vlada Srbije„, rekao je Vuković.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković rekao je da su poslodavci nezadovoljni predlogom Vlade Srbije jer smatraju da je to povećanje neosnovano.

„Situacija u privredi je teška, skoro da niko nije uspeo da tokom pandemije poveća prihod i profit za devet-deset odsto da bi za toliko povećao zarade“, rekao je Drobnjaković.

Odluku o povećanju „minimalca“ doneće Vlada Srbije do 15. septembra i sudeći prema ranijim izjavama Vučića i Malog uvažiće njen predlog o povećanju.

(Beta)