Serijom tekstova pod zajedničkim nazivom Evropa u Vojvodini, Nezavisno društvo novinara Vojvodine predstavlja vam rezultate istraživanja iskustava i kapaciteta vojvođanskih lokalnih samouprava u privlačenju sredstava iz evropskih fondova. Cilj NDNV-a je da se ukaže na značaj evropskih projekata za građane Vojvodine, ali i da se naznače problemi koje naše lokalne samouprave imaju u izuzetno bitnom, ali i kompleksnom procesu kreiranja, pripreme, apliciranja i realizacije evropskih projekata.

Bilans uspeha Opštine Šid kad su u pitanju projekti finansirani iz evropskih fondova jesu tri odbijenice i dva projekta u kojima su učestvovali kao partneri. Za razliku od nekih drugih sremskih opština, čiji su budžeti bili veći i za više od milion evra zahvaljujući evropskim projektima, u Šid se iz EU fondova slilo mnogo manje sredstava.

Za pripremu i realizaciju projekata zadužena je Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, u kojoj je zaposleno četvoro ljudi. Međutim, oni kažu da ne poseduju kapacitete za taj posao, jer nemaju iskustvo u pripremi konkursne dokumentacije. – Projekti koje smo pripremali bili su odbijeni, a one koje smo realizovali, radili smo su u svojstvu partnera na projektu, tako da je odgovornost za pripremu i realizaciju projekta bila podeljena – objašnjava Branimirka Riđošić iz opštinske Kancelarije za lokalni i ekonomski razvoj.

Šid je na adrese evropskih fondova slao konkursnu dokumentaciju u tri navrata. U slučaju prekograničnog projekta, koji je predviđao uređenje životne sredine u predelima reke Bosut i Studve, kažu, problem je bio u saradnji s hrvatskim partnerima, jer su pisanje projekta oni u potpunosti preuzeli na sebe, što je rezultiralo lošim i nekoordiniranim budžetom i planom aktivnosti. To je jedan od predloga projekata koji su odbijeni.

Međutim, isti problemi javili su se i u naredna dva slučaja, kada su u saradnji s drugim vojvođanskim opštinama konkurisali za projekat „Turistički putevi fruškogorskog regiona” i projekat iz oblasti društvene inkluzije dece i mladih sa invaliditetom. – I pre i posle toga smo bili na nekim edukacijama, ali to je sve kratkog daha, jer mi na jednodnevnom seminaru pređemo ceo aplikativni formular i sve segmente i pisanja i realizacije projekta, što nije dovoljno – priča Riđošić i dodaje da su im neophodni konkretni primeri, kako bi znali gde greše. – Najbolje bi bilo da, dok neko piše, možemo da učestvujemo i da vidimo šta se i kako se radi. Da se više pažnje posveti primerima dobre prakse, uz prikazivanje uspešno realizovanih projekata s aneksima i budžetima, ali i primerima neuspešnih projekata s konkretnim osvrtom na njihov neuspeh, sa svim aneksima – priča ona.

S druge strane, Opština na takve obuke ne šalje ni iste ljude, te ne postoje zaposleni koji se obučavaju u kontinuitetu i specijalizuju za taj posao. – Čak ni u kancelariji ne postoji kontinuitet. Dvoje ljudi rade konstantno, dok su se ostali izmenjali ko zna koliko puta do sada – žali se Riđošić.

Zahvalni partneri

Ipak, kao partneri, Šiđani su ispunjavali svoje zadatke. Na njihovom prvom projektu „Dunavski biciklizam – osnivanje regionalne biciklikstičke rute Srem“ sarađivali su s drugim sremskim opštinama, a sve u cilju jačanja turističke ponude i povezivanja biciklističke rute s regionalnim putevima. – Radilo se najviše na promociji biciklizma – objašnjava Riđošić. – Nisu izgrađene nove staze, ali je na već postojećim rutama urađeno obeležavanje. Znači postavljena je turistička signalizacija na tim stazama i urađena je studija uspostavljanja regionalne biciklističke rute Srem. Sada bi taj projekat trebalo da se nastavi, a sledeći korak jeste da se uradi i infrastruktura – priča ona.

Glavna ruta dugačka je 91,5 km, kreće od graničnog prelaza Neštin-Ilok i završava se na Banstolu gde se spaja sa rutom Euro Velo 6, sa kojom ima definisana još tri spoja. U okviru projekta je obeleženo i definisano 300,9 km „detur“ ruta, 9 biciklističkih stanica i 8 odmarališta za bicikliste. Utvrđene su 42 lokacije sa obaveznom signalizacijom, i to 23 na glavnoj ruti, a ostale na lokalnim rutama. Svi ti podaci sadržani su i u biciklističkoj karti.

S obzirom na to da ruta većim delom prolazi kroz Nacionalni park Fruška gora, ima konekciju na Dunavsku Euro Velo 6 rutu, Rutu Srijem u Hrvatskoj i potencijalno se širi na ostale regione, jer ima mogućnost spajanja sa međunardnom Savskom rutom, Sremci na taj način žele da povežu svoju regiju s drugim dunavskim regijama u Evropskoj uniji, a Šiđani posebno ističu benefite koje bi razvoj u tom pravcu doneo razvoju turizma, a samim tim i doveo do otvaranja novih radnih mesta u toj oblasti.

Šta je to što mi zapravo imamo?

Kao posebno značajan, Šiđani ističu projekat „Imovina lokalne samouprave – važna karika lokalnog ekonomskog razvoja“, koji je sprovela Stalna konferencija gradova i opština u saradnji s kancelarijama u Šidu, Beočinu i Sremskim Karlovcima, dok je ulogu mentora imala opština Čajetina, koja je pre nekoliko godina uspostavila efikasan mehanizam upravljanja opštinskom imovinom. – Cilj je bio da se popiše sva imovina koja može da se prebaci na lokalnu samoupravu – sumirala je Riđošić početnu ideju, a kako je na završnoj konferenciji istakao načelnik Opštinske uprave Šid Romko Papuga, ideja je bila i da se sve strukture zaposlenih edukuju da promene odnos prema imovini, te da se prema njoj ponašaju „pažnjom dobrih domaćina“.

U pitanju je javna imovina kojom su lokalne samouprave do sada samo raspolagale, dok je vlasnik bila Republika Srbija. Nakon realizacije projekta, vlasništvo lokalne samouprave nad popisanom imovinom upisano je registar Republičke direkcije za imovinu, što je za opštinu vrlo značajno iz više razloga, a pre svega zato što su nerešeni imovinsko-pravni odnosi često predstavljali glavnu prepreku novim investicijama i otvaranju novih radnih mesta. – Taj projekat je postigao bolje rezultate od onih koji su bili planirani. Sve opštine su popisale veći broj objekata u odnosu na prvobitno planirane indikatore – priča Branimirka Riđošić. Tako je u Beočinu popisano 1.581 objekat umesto 1.115 objekata, u Šidu 2.915 umesto 2.650, dok je u Sremskim Karlovcima popisano 603 umesto 580 planiranih jedinica nepokretnosti, što je ukupno 17,35% više od onoga što je previđao projektni zadatak.

–Pored toga, bila je planirana procena tržišne vrednosti za 250 objekata visokogradnje, ali je procena izvršena za 41 objekat više, bez ikakvih dodatnih troškova. Od tog broja, 125 objekata visokogradnje ima komercijalnu namenu, odnosno opštine ih mogu koristiti za sticanje prihoda ili za privlačenje novih radnih mesta – dodaje ona.

Projekat je završen u februaru ove godine, a kao jedan od rezultata osnovano je prošireno odeljenje koje se bavi imovinom lokalnom samoupravom. U tom odeljenju otvorena su nova radna mesta na koja su preusmereni ljudi s drugih pozicija unutar opštinske uprave, a njihov zadatak je da započeti posao u pravno-formalnom smislu dovedu do kraja.

Šiđani: Sve stoji na mrtvoj tački

Iako u Opštini tvrde da je javnost upoznata sa realizovanim projektima i njihovim rezultatima, ubeđena da su i mediji i oni sami o tome redovno izveštavali, kako u elektronskim, tako i u pisanim i onlajn medijima, Šiđani se s tom ocenom ne slažu. Oni uglavnom nisu upućeni u projekte koje je Opština realizovala, niti u poslove koje ona obavlja.

– Nemate ovde šta da istražujete, ovde se baš nista ne dešava. Sve stoji na mrtvoj tački – priča jedna 25-godišnja Šiđanka, žaleći se pre svega na deficit radnih mesta, ali bez reči hvale i za komunalna pitanja.

Iz Opštine odgovaraju: – Mišljenja smo da je nedovoljna transparentnost efekata i korišćenja sredstava na nivou svih opština u Srbiji , kako i njihova vidljivost. Ali ukoliko je nešto konkretno u pitanju, građani su i zainteresovani i informisani. Ukoliko su u pitanju obuke, edukacije, promotivni materijali, to ih apsolutno ne zanima – odgovara Riđošić.

Ali dodaje da zbog toga ne odustaju. Osim projekata o čijem se nastavku razmatra, oni su kod evropskih fondova već aplicirali s novim predlogom. – U pitanju je prekogranična saradnja s Hrvatskom, a u fokusu su sela Drenovci i Jamena. Radiće se na saniranju posledica u poplavljenim objektima, npr. domovima kulture – priča Riđošić. Osim toga novi projektni predlog Srbije i Hrvatske bavi se i formiranjem hitne službe koja bi bila zadužena da adekvatno i pravovremeno reagovanje u slučaju da ponovo dođe do sličnih nepogoda, a sve kako se iskustvo iz majskih poplava 2014. ne bi nikad više ponovilo.

Sanja Kljajić

(Tekst je nastao kao deo projekta „Pregled, analiza i predstavljanje realizovanih projekata lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine finansiranih od strane EU u periodu 2007-2013“, koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a finansira Pokrajinski sekretarijat za međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Sadržaj priloga je isključivo odgovornost realizatora projekta i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Sekretarijata.)