Crvena linija u odnosu Srbije i Evropske unije će biti kad svi problemi koji se percipiraju kao unutrašnji problemi Srbije postanu bezbednosni problemi za EU, odnosno kad tok kriminalnih aktivnosti u regionu i u Srbiji počne da proizvodi posledice u zemljama EU, kaže koordinarorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji Bojana Selaković.

Crna Gora, Albanija i Severna Makedonija dobile su novac iz EU u okviru „Plana rasta“, ali ne i Srbija i Bosna i Hercegovina, jer nisu ispunile reformske korake koje su same predložile u okviru Reformskih agendi.

Selaković kaže da usvajanje Petrašinovićevih zakona ne popravlja situaciju, te da su trenutno najveći problem Mrdićevi zakoni i činjenica da Srbija nije dokazala da je uklonila štetne posledice tih zakona.

Selaković kaže da kad se priča o odnosu Srbije i Aleksandra Vučića sa EU, zaboravljamo da njega moramo da posmatramo kroz najmanje dve dimenzije.

„Jedna dimenzija se tiče Srbije kao kandidata za članstvo u EU i to je nivo na kom pričamo o Mrdićevim i Petrašinovićevim zakonima i dimenzija na kojoj Evropska komisija, Marta Kos i drugi delovi EK procenjuju gde Srbija stoji na putu ka članstvu. Druga dimenzija je geopolitička i ona jeste donekle povezana sa statusom države kandidata, ali i pozicijom Srbije i njene uloge u jednoj široj slici i prostoru unutar koga EU govori i ponaša se tako i određuje da li je neka zemlja ili ne u njenoj interesnoj sferi i da li je smatra saveznikom“, naovodi ona.

Na pitanje da li Vučić sastankom sa ukrajinskim zvaničnicima u Beogradu dokazuje da je saveznik EU, Selaković kaže da predsednik Srbije to radi od početka rata u Ukrajini.

„On ne radi ono što se očekuje od kandidata za članstvo u EU – da uvede sankcije Rusiji, da se uskladi sa onim što je spoljna politika, a istovremeno ima čitav jedan arsenal drugih aktivnosti kojima obezbeđuje da ta geopolitička konekcija i dalje funkcioniše. Tu mislim na izvoz oružja Ukrajini, na dogovore transakcione koji su se pravili u celokupnoj novoj arhitekturi i lancu vojne i bezbednosne saradnje. Apsolutno za sada pokazuje da mu taj nivo funkcioniše“, smatra Selaković.

Ona navodi da slučaj ubistva na Senjaku neće uticati kratkoročno na odnos Srbije i EU i reputaciju naše zemlje na način na koji će to biti sa Mrdićevim zakonima, ali da bi dugoročno mogao.

„Dugoročno bi mogao ukoliko razrešenje ove situacije ne bude poslalo dovoljno jasnu poruku o tome da Vučić nema problem, odnosno da drži konce u svojim rukama, a to znači da može da kontroliše i taj nivo kriminalne aktivnosti koji se dešava u Srbiji. Da budemo vrlo iskreni, sve je to od ranije poznato svim relevantnim evropskim akterima, vrlo dobro oni znaju kakve su veze organizovanog kriminala, sa kojim akterima u ovom društvu, kakvi su tokovi novca. To je jedan nivo aktivnosti koji se toleriše kao cena koštanja tog jednog odnosa koji se pravi sa ovom vlašću, jer iz ugla EU ne možemo posmatrati samo to da oni Srbiju vide kao kandidata, već kao izuzetno važnog geopolitičkog aktera koji obezbeđuje regionalnu stabilnost“, ističe Selaković.

Crvena linija će biti, smatra Selaković, kad svi problemi koji se percipiraju kao unutrašnji problemi Srbije postanu bezbedonosni problemi za EU.

„Postaju onog trenutka kad više ne može da se kontroliše uticaj, tok kriminalnih aktivnosti u regionu i u Srbiji, i oni počnu da proizvode posledice u zemljama EU. Crvena linija se dešava i kad Srbija prestanje da bude garant regionalne stabilnost“, navodi ona.

Na pitanje kako evropski predstavnici sada tretiraju Vučića, Selaković navodi da se to obostrano može tretirati kao neka „vrsta braka iz interesa sa zajedničkom hipotekom“.

„Mi treba da budemo svesni da ono što je nama kao građanima Srbije problem i ono što nas nervira i frustrrira i gde mislimo da treba da reaguje neko drugi – to ne znači da je to prioritet. U međunarodnoj politici sve se na kraju dana svodi na interese, a sada je ključni interes svih aktera u EU da u ovom delu Evrope nemaju nikakve situacije koje će zahtevati njihov dodatni angažman, imajući u vidu generalnu geopolitičku situaciju“, zaključila je Selaković.

(N1)