Skip to main content

Savet Evrope usvojio rezoluciju o podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana

Planeta 11. okt 2022.
2 min čitanja

Parlamentarna skupština Saveta Evrope (SE) usvojila je danas rezoluciju o podršci evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana kojom se poziva da se procesu proširenja EU da novi podsticaj a od Zapadnog Balkana traži da se odmah pozabavi ključnim izazovima sa kojima se suočava.

Na plenarnom zasedanju u Strazburu za usvjanje rezolucije glasalo je 134 poslanika, tri glasa su bila protiv i tri uzdržana.

U danas usvojenoj rezoluciji navodi se da jačanje demokratske otpornosti i poštovanje vladavine prava i ljudskih prava, promovisanje pomirenja i dobrosusedskih odnosa, kao i stvaranje uslova za snažniji ekonomski i društveni napredak regiona predstavljaju geostrateško ulaganje u mir, stabilnost i demokratsku bezbednost za celu Evropu.

Parlamentarna skupština SE, kako se navodi, čvrsto veruje da je pomoć Albaniji, BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i Kosovu da ispune težnje za bližim evropskim integracijama značajna ne samo za te zemlje, nego i za Evropu, i da će biti od koristi evropskim gradjanima.

Podseća se da je od samita u Solunu 2003. posvećenost proširenju više puta potvrđena od strane lidera EU i Zapadnog Balkana ali da je protok vremena umanjio politički zamah i entuzijazam javnosti. Istovremeno je sve više ljudi u regionu, posebno mladih, pesimistično oko izgleda za pristupanje EU.

“Evropska vizija gubi sjaj. Umesto toga, ponovo se pojavio etnonacionalizam, što je veoma zabrinjavajući razvoj u regionu u kome je spektar nasilja još veliki”, navodi se u rezoluciji.

Dalje se navodi da je “imperativ da Zapadni Balkan ostane u fokusu”, iako se u međuvremenu, nakon ruske agresije na Ukrajinu, pojavila potreba za podrškom drugim zemljama sa evropskim aspiracijama, poput Ukrajine, Gruzije i Moldavije.

Parlamentarna skupština SE poziva da se procesu proširenja EU da novi podsticaj a od Zapadnog Balkana se traži da se odmah pozabavi izazovima, poput polarizovane političke klime, ozbiljnih problema u vladavini prava i dobroj upravi koji nepovoljno deluju na nezavisnost i nepristrasnost pravosudja i funkcionisanje javne uprave, pitanja povezanih sa pravima nacionalnih manjina i manjinskih zajednica, problemima sa slobodom medija i medijskim vlasništvom.

Ukazuje se i da su neophodni veći napori sa ciljem jačanja pomirenja, kao i angažmana civilnog društva.

Navodi se i da je Skupština uverena da Savet Evrope treba da udvostruči napore da pomogne Zapadnom Balkanu da načini opipljiv i merljiv napredak u ispunjavanju kriterijuma za proširenje EU.

Parlamentarna skupština smatra da Savet Evrope kao politička organizacija treba da ima veću ulogu u promociji efikasne i inkluzivne regionalne saradnje, normalizaciji odnosa i rešavanju bilateralnih razlika i sporova. To treba da se radi zajedno sa EU i drugim akterima koji isto misle.

Istovremeno se članice Saveta Evrope pozivaju da podrže Zapadni Balkan na putu evropskih integracija i promovišu napore usmerene na pomirenje i dobrosusedske odnose u regionu.

(Beta, foto: Savet Evrope)