Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope, koja notira napade na medijske radnike, uvrstila je na listu još četvoro novinara iz Srbije. Dinko Gruhonjić i Ana Lalić – Hegediš, čelnici Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), pridodati su listi zbog pretnji smrću kojima su izloženi od početka marta, navedeno je u saopštenju Saveta Evrope.

Osim njih, kako se navodi u saopštenju, na meti onlajn zastrašivanja i maltretiranja našli su se Vanja Đurić i Željko Veljković – novinari televizija N1 i Nova S.

Pre Saveta Evrope, nekoliko međunarodnih organizacija usredređenih na slobodu medija zatražio je od vlasti Srbije sprovođenje hitne i temeljne istrage o napadima na novinare u Srbiji i krivično gonjenje osumnjičenih počinoca.

Precizirano je da je Dinku Gruhonjiću i Ani Lalić-Hegediš upućeno hiljade pretnji putem društvenih mreža i elektronske pošte – zbog učešća i izlaganja na festivalu “Rebedu” u Dubrovniku u Hrvatskoj.

“Neke od pretnji koje je dobijala Lalić Hegediš bile su uvredljive i seksualne konotacije, dok su ostale upućene NDNV-u, zbog njenih komentara na festivalu 2023. Lalić Hegediš učestvovala je na panelu o nacionalizm gde je izjavila da za vlasti Srbije građani Vojvodine nisu Srbi u dovoljnoj meri – jer nisu nacionalisti i insistiraju na svojoj multikonfesionalnosti i multietničnosti”, navodi se u saopštenju.

Ukazano je i da Dinko Gruhonjić, novinar i predavač na Novosadskom univerzitetu i programski direktor NDNV-a, slične pretnje dobija nakon objave fabrikovanih snimaka kojima se nastoji ostaviti utisak da izražava zadovoljstvo jer mu se ime podudara sa ustaškim zvaničnikom Dinkom Šakićem. Novinar strahuje za svoj i živote članova svoje porodice”, navodi Savet Evrope.

Gruhonjić je nedavno za Glas Amerike rekao da će se, imajući u vidu aktuelne okolnosti, stvari za nezavisne novinare u Srbiji samo pogoršavati.

“Novinari su, prema empirijskim istraživanjima, od svih profesija, najviše izloženi napadima, pretnjama i proganjanjima u Srbiji. Mislim da je razlog u tome što su država i institucije zarobljena od strane režima, građani su izgubili poverenje u institucije i nezavisni mediji su im gotovo jedina adresa kojoj mogu da se obrate”, podvukao je tada Gruhonjić.

Savet Evrope je u saopštenju podsetio da je jedan građanin Novog Sada protiv Gruhonjića i Lalić-Hegediš podneo krivičnu prijavu tvrdeći da su izazivali rasnu, versku i nacionalnu mržnju i netrpeljivost.

Kada je reč o novinarima Vanji Đurić i Željku Veljkoviću, Platforma za bezbednost novinara Saveta Evrope pozvala se na objavu mreže SafeJournalists.

U njoj je upozoreno na brojne poruke mržnje koje je dvoje novinara dobilo zbog komentara na nastup devojčice, koja je na poluvremenu košarkaške utakmice Crvene zvezde, izvodila numere čiji su lajtmotivi tradicionalizam, srpstvo i Kosovo.

“Uvredljive komentare davali su činioci vlasti i predstavnici desničarskih opozicionih partija. Činile su ih uvrede, pretnje i zahtevi za proterivanje iz Srbije. Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica Srpske stranke Zavetnici, objavila je na društvenoj mreži ‘Eks’ da Đurić mrzi sve srpsko – dodajući niz uvreda. Vladimir Đukanović, političar, pravnik i voditelj napisao je da pravoverni ljudi treba da im oproste i pomole se da ih suluda mržnja napusti”, navodi u saopštenju Savet Evrope.

Navedeno je da je Vanja Đurić zatvorila naloge na društvenim mrežama, ali je bila izložena pretnja putem telefona – jer je njen broj bio objavljen na društvenim mrežama. U sve to, kako je ukazano, bili su uključeni tabloidi – koji su raspirivali slučaj.

Glas Amerike je, početkom aprila, povodom upozorenja i navoda o ugroženosti novinara u Srbiji konkaktirao Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije i Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Međutim, ni nekoliko podsećanja na pitanja i rokove nije doprinelo da od njih – do zaključenja teksta, stignu odgovori.

Srbija spada među države u kojima je počinjen najveći broj napada na bezbednost i integritet novinara, jedan je od zaključaka izveštaja Saveta Evrope objavljenog početkom marta. U toj kategoriji Srbija je rame uz rame sa Rusijom koja, prema tumačenjima međunarodnih posmatrača, prednjači u represiji nad medijima i slobodom izražavanja.

“Pretnje i napadi na novinare ne samo da uzrokuju njihovu patnju, urušavanje i u najgorem slučaju gubitak života, već dovode do autocenzure i podrivanja kredibiliteta javne uprave i poverenja javnosti u medije”, rekla je nedavno za Glas Amerike Tereza Ribero – predstavnica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) za slobodu medija.

Ona je podvukla da se medijske slobode mogu ostvariti isključivo u ambijentu u kom novinari obavljaju svoj posao bez strahovanja od bilo kakvog vida odmazde.

“Bez toga ne može biti kvalitetnog i nezavisnog novinarstva, niti trajne i funkcionalne demokratije i informisanih građana”, istakla je Ribero.

U prva četiri meseca 2024. godine Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) notiralo je ukupno 36 napada na novinare. Tu su ubrojana četiri fizička napada, jedan napad na imovinu, 17 pritisaka i 14 verbalnih pretnji.

U istraživanjima i izveštajima brojnih eminentnih nevladinih međunarodnih posmatrača, poput Reportera bez granica (RSF), Fridom hausa (FH) i drugih, Srbija konstantno nazaduje ili stagnira u oblasti medijskih, kao i ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju RSF-a za 2023. godinu pozicija Srbije se pogoršala i trenutno se nalazi na 91. mestu od ukupno 180. zemalja obuhvaćenih publikacijom.

Radi se o jedinoj državi Zapadnog Balkana koja je u 2023. nazadovala prema kriterijumima te organizacije.

(Glas Amerike/foto: Autonomija)