Šta bi trebalo biti drugačije u Evropskoj uniji i njenoj politici? Svi građani se sada mogu pridružiti raspravi o ovom pitanju – po principima deliberativne demokratije.

„Neka Dan Evrope bude državni praznik širom EU“ – „Neka solarni krovovi budu obavezni za sva komercijalna područja“ – „Bezuslovni osnovni prihod“ – ove i razne druge ideje o budućnosti Evrope već nekoliko dana (od 4.maja) stižu na posebnu platformu. Ona je deo velike Konferencije za budućnost Evrope – projekta koji je EU započela u vreme rastućeg evroskepticizma kako bi povratila poverenje svojih građana.

Dijalozi građana planirani za jesen

Pored internet platforme građani će po prvi put biti u fokusu kreiranja politike i putem posebnih konferencija. Cilj ovog projkta je da dopre do „tihe većine“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u Evropskom parlamentu.

Od septembra će se sazivati i Dijalozi građana uživo – nasumično odabrani ljudi biće pozvani u Brisel, Strazbur, Varšavu i Firencu kako bi sastavili deklaraciju o budućnosti Evrope.

Ko ima poslednju reč

Ključno pitanje ostaje – koliki će uticaj imati ova Konferencija građana. Samo ako se ideje konferencije zaista budu čule, postoje šanse za stvarne promene – poput uspostavljanja transnacionalnih lista ili sistema glavnih kandidata za evropske izbore.

Oko toga ko će na kraju imati poslednju reč u konačnoj deklaraciji o budućnosti EU, došlo je do žestokog spora između Evropskog parlamenta, Evropske komisije i država članica.

Iako su brojne države članice želele da odluku prepuste takozvanom Izvršnom komitetu – telu sa po tri predstavnika iz Komisije, Parlamenta i zemalja članica EU – Parlament EU je insistirao na tome da to bude Plenum konferencije – dakle skupština koju čine nacionalni poslanici i poslanici EU koja imaju većinu u odnosu na države članice.

Rasprava je trajala skoro do same ceremonije otvaranja Konferencije u Strazburu. Na kraju je parlament EU uspeo da se izbori za svoj stav.

„Konferencija koja želi da pokrene centralne reformske projekte u Evropskoj uniji ne sme o svojim rezultatima da pregovara zakulisno u nekakvom uskom krugu. O njima mora odlučivati u javnosti širokom demokratskom većinom,“ rekao je evropski poslanik Zelenih Danijel Frojnd.

Građani se moraju shvatiti ozbiljno

Pored toga što dobro funkcionišu kada se održavaju javno, građanske konferencije posebno dobro funkcionišu „kada su morale da odgovore na sasvim određena pitanja“, kaže politikolog If Dejahre, koji je i sam kreirao brojne građanske konferencije.

Iako su teme do sada bile veoma difuzne, on vidi Evropsku konferenciju za budućnost kao dobru polaznu osnovu. Međutim, on ističe da se „demokratski deficiti ne mogu rešiti jednostavnim trikom. Samo ako građani osećaju da se njihov doprinos zaista uzima ozbiljno, biće spremni da ulože puno vremena i rade na tome“.

Tako su u Irskoj i Belgiji dobro osmišljene konferencije građana mogle da povećaju poverenje u politički sistem.

Konefrencijama o budućnosti Evopska unija se usuđuje da napravi korak ka deliberativnoj demokratiji.

Deliberatavina demokratija opisuje oblik odlučivanja među jednakima na osnovu razmene argumenata. Bolji argumenti, a ne glasanje većine, trebalo bi da oblikuju odluke, jer – u idealnom slučaju – svi argumenti se odmeravaju jedni protiv drugih i moguć je dogovor o „najboljem“ rešenju. Prema teoriji, donošenje odluka bi pored razmene argumenata trebalo da karakterišu uključivanje svih grupa u društvu i javnost procesa.

Ako ne bude u stanju da ispuni postavljena očekivanja, umesto generacije prosvećenih građana kreiraće novu političku krizu.

(Deutsche Welle)