Na sutrašnjom sednici Skupštine grada na dnevnom redu će se naći i Odluka o izradi Plana generalne regulacije prostora između primarnog odbrambenog nasipa uz kasarnu Rečne flotile i Ribarskog ostrva u Novom Sadu, gde je smešteno i nekadašnje brodogradilište koje je danas u vlasništvu kompanije „Galens“.

„Skupština grada Novog Sada je za sutra u 10 časova zakazala sednicu na kojoj se planira usvajanje dokumenta kojim otpočinje realizacija projekta poznatog kao „Novi Sad na vodi“. Pozivamo Novosađanke i Novosađane, i sve druge solidarne ljude, na protest koji će početi sat vremena pre početka sednice, u 9 časova“, stoji u pozivu opozicije za sutrašnji protest.

Upravo je ovaj deo Novog Sada bio i najveća tačka razdora između vlasti i građana kada se usvajao novi Generalni urbanistički plan do 2030. godine. „Novi Sad na vodi“, jedan je od glavnih razloga što su građani skupili 13.000 primedbi na novi GUP.

Njegovom usvajanju prethodili su razni protesti, te na kraju sukob privatnog obezbeđenja koje je angažovao grad i ekoloških aktivista i građana na dan izglasavanja GUP- a.

Sutrašnja sednica tako je nova kockica u mozaiku koji bi na kraju od ovog dela obale trebao da napravi elitni stambeni kvart.

Građani i aktivisti smatraju da sem što će uništiti poslednju prirodnu oazu, ovaj plan je sumanut i zbog činjenice što se najavljuje pomeranje nasipa za 500 metara u korito reke, samo da bi privatna kompanija došla do vrednog zemljišta.

Prostor nekadašnjeg brodogradilišta sada je naravno građevinsko zemljište, okarakterisano kao opštegradski centar, što u prevodu znači da za spratnost više nema prepreka sem same mašte investitora.

„Plan će svakako biti usvojen. Srpska napredna stranka tu ima većinu i to je rešena stvar. Glume neki legalizam, ali sve je unapred odavno dogovoreno. „Urbanizam“ je 2020. godine tražio mišljenje za ovaj projekat od „Vode Vojvodine“ ali nisu dobili zeleno svetlo pa je smenjen direktor i na to mesto je došao drugi koji više sa „Novim Sadom na vodi“ i izmeštanjem nasipa nije imao problema. Ali ostalo je zapisano da su „Vode Vojvodine“ tada rekle da bi ovaj projekat ugrozio vodni režim, prohodnost vode i leda, te bi ugrozio stabilnosti vodnih i zaštitnih objekata. Ipak, posle tri godine došli smo do toga je to vodoplavno zemljište pretvoreno u građevinsko“, rekao je Petar Holik iz Šodroš surviver kampa i pokreta „Bravo“.

Kako dodaje, Institut „Jaroslav Černi“, čije je mišljenje takođe moglo biti problem tokom realizacije ovog projekta, ekspresno je privatizovan, a kupila ga je firma „Milenijum tim“ koja je posle bila angažovana na razminiravanju, zapravo rušenju stabala na Kameničkoj adi prilikom pripreme terena za izgradnju novog mosta, koji će biti u neposrednoj blizini ovog budućeg elitnog dela grada.

Holik kaže i da se ne zna koliko će novca građana otići da bi se gradili privatni objekti investitora na jednom tako škakljivom mestu, gde živi samo 200 vrsta zaštićenih ptica.

„Istitut „Jaroslav Černi“, dok nije privatizovan, je za na hidrološku studiju vodotoka Dunava koju je radila „Vojvodina projekt“ rekao da nije korišćen dovoljan fond podataka i da se rezultati ne mogu smatrati pouzdani“, nastavlja Holik.

Plan tek treba da bude gotov, ali za sada je jasno da njegovu izradu finasira upravo pomenuti privatni investitor.

Kako kaže naš sagovornik, investitor sada nema prepreka da tu izgradi solitere od nekoliko desetina spratova, a ono što će biti ostavljeno narodu koji nema 5000 evra za kvadrat, verovatno je jedna staza kroz koju niko neće moći da se šeta jer će okolo biti pakao od betona.

Ističe i da gradska vlast umesto da pomaže običnim ljudima koji su ostali bez krovova nad glavom, pogotovo u prigradskim mestima, usvaja izradu plana za brodogradilište.

To je, nastavlja, pokazatelj o kojoj količini se tu nesvesti i nesavesnog ponašanja radi, ostaviti ljude da sami krpe krovove, dok se ti baviš nekim soliterima za milionere i luksuznoj marini za jahte.

„Na naših prikupljenih 13.000 primedbi, između ostalog i za ovaj projekat, još nam niko ništa iz grada nije odgovorio. Pri tome, sužavaju tok Dunava, a mi ne znamo šta će nam klimatske promene doneti u budućnosti, o tome niko ne razmišlja. Ove oluje su počupale hiljade stabala, ko je to mogao da očekuje? Uvek se ponašamo, „eto, zateklo nas, to se nikad nije desilo“. Pa baš zato što se nikad nije desilo i sad se dešava ti moraš tome da se prilagodiš“, dodaje naš sagovornik.

Nebojša Novi Milenković kom nije bilo dopušteno da se obrati u ime građana na sednici Skupštine kada se usvajao novi GUP, kaže da „Novi Sad na vodi“ nije samo koruptivan već i destruktivan projekat – čijom bi eventualnom realizacijom Novi Sad kao urbana celina, kakvu smo do sada poznavali, doslovno prestao da postoji.

„Iza teze o izlasku grada na reku, koju je promovisao aktuelni lažni predsednik SNS-a, zapravo se krije rentiranje, odnosno poklanjanje reke koja, umesto javnog dobra, postaje poslovni resurs kompanije Galens. Problem je, naravno, u tome što su ulaganja javna – a profit isključivo privatan. Taj prostor, i doslovno i metaforički, mogla bi biti pluća Novog Sada – e sad, naravno, na građanima je da dokuče odgovor na pitanje: zašto je nenarodnim vlastima preči profit jedne privatne kompanije od strateškog ulaganja u poboljšanje kvaliteta života i zdravlja njegovih građana“ izjavio je Milenković.

Od dve milijarde evra Novosađanima ni cent

Kopredsednik novosadskog odbora „Zajedno!“ Radivoje Jovović podseća da je reč o projektu od dve milijarde evra, od čega će prihodovati jedino kompanija Galens, dok Novosađanima neće pripasti ništa.

„U ovom projektu apsolutno ništa nije u javnom interesu. Ovim projektom će biti uništena cela poslednja prirodna oaza grada, sa fantastično lepim i, nažalost, velikim delom ugroženim živim svetom. Biće uništen javni prostor u kom su Novosađani imali prostor za druženje i rekreaciju. Tamo gde su se deca sakjala a ljudi veslali i pecali – e na tom mestu će nići nove zgrade koje nikome nisu potrebne“, rekao je Jovović.

Ono što je pak izrazito važno je kako ističe činjenica da se ovim projektom nasip pomera u Dunav za nekoliko stotina metara, čime će naš grad biti drastično izloženiji opasnostima od poplava.

„Pozdravite se sa elementarnom fizičkom bezbednošću Telepa, Limana… celog grada“, nastavio je Jovović.

Stavljanje na dnevni red ove odluke osudile su opozicione partije Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana, Pokret za preokret i Akcija progresivne Vojvodine.

„Sada se jasno vidi interes Srpske napredne stranke i čemu će poslužiti prošlonedeljno ukidanje takse za konverziju prava korišćenja građevinskog zemljišta u pravo svojine kroz izmene Zakona o planiranju i izgradnji. Ukidanje ove takse predstavlja potencijalni gubitak od više stotina miliona evra za budžetu Grada Novog Sada“, navodi se u zajedničkom saopštenju.

Dodaju i da sadašnji saziv Skupštine grada, koji je izabran na lokalnim izborima 2020. godine, na kojima je učestvovalo manje od 50 odsto građana, nema legitimitet da devet meseci pre lokalnih izbora u gradu donosi tako važne odluke.

„Dok mnogi građani još uvek trpe posledice teškog nevremena, koje je pre deset dana pogodilo Novi Sad, lokalna vlast razmišlja samo o tome kako da, izmenom regulacionih planova, napuni džepove svojih investitora, bez obzira na ogromnu štetu koju će ova odluka imati po životnu sredinu i budžet Novog Sada“, dodaje se.

Ove političke organizacije poručuju da će odmah nakon lokalnih izbora „nova demokratska vlast pristupiti izradi novog Generalnog urbanističkog plana, koji će doneti stručnjaci, bez političkih pritisaka, uz aktivno učešće građana i okončati vladavinu urbanističke mafije u Novom Sadu“.

Nasip se gradi zbog veslačke staze, a ne solitera Galensa

Direktor „Urbanizma“ Dušan Miladinović ranije je izjavio da Novi Sad ne može biti poplavljen. On je istakao i da je nemoguća gradnja na ovom zemljištu bez pomeranja nasipa koje se, zvanično, radi zbog veslačke staze.

Na prvoj prezentaciji budućeg izgleda ovog dela priobalja Miladinović je rekao da će se ovaj deo grada drastično promeniti i da će imati „sadržaje koji će unaprediti priobalje, sferu poslovanja i turizma i koji će doprineti oživljavanju Dunavca koji je sada bara“.

Pojasnio je da to znači da je prostor brodogradilišta predviđen za stambeno-poslovnu zonu sa hotelom i „ostalim sadržajima“.

„Planiramo gradnju obaloutvrde koja upravo treba da štiti od poplava. Komentar da će voda koja naleti na tu obaloutvrdu da se vrati do Begeča i tamo poplavi teren ne može biti ni u domenu naučne fantastike jer voda nije bilijarska kugla koja će se odbiti od martinele, pogotovo što je obaloutvrda paralelna s tokom Dunava“, navodi Miladinović.

Ističe i da je hidrološka studija ledostaja, vodostaja i pronosa nanosa u koritu Dunava, u čiju izradu su bili uključeni i profesori hidrologije s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, pokazala da vodozaštitni pojas nema negativnog uticaja na korito Dunava, ni na vodostaj, ni na ledostaj, ni na nanose.

Nakon toga oglasio se i Galens, koji je naveo da „u budućnosti, kada se za to steknu zakonski uslovi i ako struka da „zeleno svetlo“, planiraju izgradnju najmodernijeg, humanog stambeno-poslovnog kompleksa, po ugledu na evropska uređena brodogradilišta pretvorena u nove omiljene gradske četvrti“. Prostor bi bio otvoren za sve građane.

(Danas, foto: Autonomija)