Ko mirnu revoluciju čini nemogućom, nasilnu čini gotovo izvesnom, izjavio je u advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ukazujući na ogromnu težinu nedavne Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji, koju „nije usvojilo pevačko društvo, već politička organizacija“.
On je u Fonetovom serijalu Kvaka 23 rekao da Rezolucija nije „pala sa neba“, već govori o stvarima kojih smo svi savršeno svesni.
„Njena sadržina uobličavana je pojačanim napadima na novinare, nevladine organizacije i opoziciju“, objasnio je Šabić i poručio da se ne može reći da je „preoštra ili politička“.
Uprkos tome što rezolucija nije obavezujuća, kako je napomenuo, reč je o „ozbiljnim političkim upozorenjima“, što pokazuje i činjenica da nisu uspeli „napori da se glasanjem po delovima određeni amandmani eliminišu“ i ublaži diplomatski rečnik koji manje „tetoši“ ovdašnje vlasti.
„Imati iluzije u pogledu toga da možete napredovati u procesu evropskih integracija ili postati član, a igrnorisati ocene koje daje Evropski parlament je velika zabluda“, predočio je Šabić i konstatovao da je „ogromna politička težina tog dokumenta, iako on nije pravni, već politički akt“.
Prema njegovom uverenju, ovdašnje vlasti će pokušati da Rezoluciju „gurnu pod tepih“, jer su u njoj apostrofirane i afere i napadi na medije, na opoziciju i civilni sektor, koji potiču i iz Skupštine Srbije, na čiji rad evroparlamentarci takođe imaju primedbe.
„Vlast sve to teško može da objasni javnosti“, uveren je Šabić, koji misli da o tome kako ona tretira dokument Evropskog parlamenta govori i činjenica da su poslanici u Skupštini Srbije nastavili sa govorom mržnje i napadima na neistomišljenike.
Istovremeno, kako je primetio, gradonačelnica drugog najvećeg grada u Srbiji poručuje da ubuduće njene odgovore neće dobijati novinari koji ih budu komentarisali.
Šabić smatra da je Evropska unija „daleko svetlosnim godinama“ i podseća da skoro dve godine nismo otvorili ni jedno poglavlje.
„Sada još najavljujemo da ćemo na Rezoluciju odgovoriti rezolucijom“, dodao je on i ocenio da sve to otvara pitanje „da li je naša vlast zaista strateški opredeljena za EU“.
Tumači da se to pitanje može postaviti i u kontekstu saradnje sa Rusijom i Kinom, ali i na osnovu „potcenjivanja pomoći koja nam sve ove godine, uključujući i pandemiju, stiže iz EU“.
Uprkos tome, Šabić procenjuje da Srpska napredna stranka još nije iscrpela sve kredite, što ilustruje „naporima Evropske narodne partije da ublaži amandmane“.
„Niko ne voli poraze“, obrazložio je Šabić i konstatovao da Rezolucija Evropskog parlamenta predstavlja „nepotreban poraz Evropske narodne partije u pokušaju da zaštiti SNS, kao slabijeg partnera, koja nije ni punopravna članica, niti je iz zemlje EU“.
Govoreći o posledicama koje se mogu dogoditi u odnosima EU prema Srbiji, on je predvideo da „sa apstraktnog nivoa“ može da se pređe i na konkretniji nivo pristupa fondovima EU, neophodnim našoj zemlji zbog duboke ekonomske krize.
„Šta god vlast pričala, nije naš jedini problem, iako je najveći, devastacija pravne države, potpuno odstupanje od principa zakonitosti i principa prava, jer imamo i ozbiljne ekonomske probleme, uz sve svakodnevne priče o basnoslovnom rastu“, naglasio je Šabić.
Analizirajući efekte stavova evroparlamentaraca na unutrašnje prilike, naročito u kontekstu narodnih poslanika, čijim je ponašanjem Evropski parlament „zgrožen“, Šabić je rekao da „ne veruje da će se stvari bitno promeniti“.
On smatra da o tome govori i činjenica da su napadi i govor mržnje u Skupštini nastavljeni i posle izjave predsednika Aleksandra Vučića „da to ne podržava“.
„Da je predsednik poslao ozbiljan impuls, sve bi istog momenta prestalo“, rekao je Šabić, koji smatra da poslanici SNS praktično komuniciraju sa „četvrtinom biračkog tela“ koje ih podržava i koje pokušavaju dodatno da homogenizuju.
S druge strane, kako je ocenio, hiperprodukcija laži, senzacija, blata, manipulacija i poluistina treba da deluje tako da ostali ne veruju ni u šta.
„A, ako ne veruju ni u šta, šta će na izborima na kojima su svi isti? A, ako ne izađu na izbore, onda će ona četvrtina koja podržava SNS biti dve trećine“, napomenuo je Šabić.
On je zabrinut zbog porasta antagonizma u društvu i to objašnjava prirodom „autoritarnog ili totalitarnog režima koji vlada strahom“.
Istovremeno, kako je uočio, „primorava ljude da se zbijaju u gomile, jer su okruženi neprijateljima, koji svaki čas pripremaju državne udare i kradu stotine miliona evra, dok su novinari i civilno društvo strani plaćenici“.
„U toj atmosferi je logično da se ljudi okupljaju pod okrilje snažnog, hrabrog i besprekornog“, precizirao je Šabić i dodao da vlast u Srbiji, „koja ne poštuje ni Ustav, a kamoli Kodeks ponašanja poslanika“, nije jedina primenila taj recept.
Prema njegovim rečima, EU ne može da „menja vlast u Srbiji“, ali se „ne može biti prosperitetna i demokratska zemlja ako afere nemaju sudski epilog, ako se institucije okupiraju i ruše, ako se civilni sektor i nezavisno novinarstvo doživljavaju kao antagonistički elementi“.
„Nije nam potrebna EU da bi se to shvatilo, ali smo u ozbiljnom problemu ako to ne shvatamo“, ukazao je Šabić.
On je kao „glavni problem ove zemlje i društva“ označio to što antagonizam raste, pa „čak i ljudi koji su inače kulturni, obrazovani i visoko profesionalni, u pojedinim situacijma počinju da primenjuju agresivnu komunikaciju“.
„U društvu sa jednopartijskim parlamentom, afere se ne rešavaju, niti se želi dijalog, što se na duge staze ne može održati“, rekao je Šabić i zaključio da onaj ko „mirnu revoluciju čini nemogućom, nasilnu čini gotovo izvesnom“.
(FoNet, foto: Medija centar Beograd)