Skip to main content

Romske izbeglice iz Ukrajine nepoželjne u zemljama Višegradske grupe

Planeta 19. maj 2022.
3 min čitanja

"Niko ne želi da im obezbedi pristojan smeštaj"

Brojni izbegli ukrajinski Romi, koji poseduju i mađarsko državljanstvo, putuju između glavnih gradova Višegradske grupe, pošto vlade tih zemalja odbijaju da im pruže istu pomoć koju daju i izbeglim Ukrajincima koji imaju samo jedan pasoš.

Češka se suočava sa prilivom romskih izbeglica sa dvojnim ukrajinsko-mađarskim državljanstvom. Međutim, češko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da oni nemaju pravo na finansijsku pomoć pošto ne beže od rata.

Brojne romske porodice koje su doputovale u Češku našle su se zarobljene na glavnoj železničkoj stanici u Pragu jer niko ne želi da im obezbedi pristojan smeštaj.

“Gledati malu decu kako spavaju na podu potpuno je neprihvatljivo”, rekao je za češki list Pravo osnivač nevladine organizacije Česi pomažu Jaroslav Miko.

“Zato brojne Rome o svom trošku prebacujemo u druge evropske zemlje. Tamo niko ne postavlja pitanje da li imaju dvojno državljanstvo”, rekao je Miko. Ta NVO romske izbeglice najčešće transportuje u Nemačku, Norvešku ili Irsku.

Bela Rac, romski aktivista inicijative 1 Mađarska, rekao je da su mnogi Romi prethodno dobili mađarsko državljanstvo da bi mogli da glasaju na izborima u Mađarskoj. Zato, prema njegovim rečima, sad ne mogu da dobiju pomoć, iako su pobegli od rata.

Češki ministar unutrašnjih poslova Vit Rakušan je svoje mađarske i ukrajinske kolege upozorio na problem i zatražio pomoć. Rakušan je, međutim, bez ikakvih argumenata ili dokaza ocenio da bi iza masovnog priliva Roma sa istoka mogao da stoji organizovani kriminal.

“Pitao sam ukrajinskog ministra da li bi ukrajinska policija mogla da se pozabavi sumnjama u organizovani kriminalu u regionu Transkarpatja (region na zapadu Ukrajine koji graniči sa Poljskom, Slovačkom, Mađarskom i Rumunijom), gde postoji mogućnost da se ljudi organizovano šalju preko ogranice sa EU, kako bi dobili beneficije na koje u Češkoj nemaju pravo”, rekao je ministar. Prema rečima Rakuša, ukrajinski ministar je upozorenje shvatio ozbiljno i obećao da će se policija pozabaviti tim problemom.

Sa druge strane, prema navodima medija, u Bratislavi svaka osoba izbegla iz Ukrajine ima pravo na hranu za jedan dan i smeštaj na železničkoj stanici čak i bez pasoša. Posle tog jednog dana, međutim, počinje postupak registracije, a izbeglice se zatim smeštaju na drugim mestima ili u izbegličkim centrima.

Volonteri su za Radio slobodna Evropa (RFE) rekli da izbegli Romi često iskoriste to pravo da jedan dan dobiju besplatnu hranu i krov nad glavom na stanici, ali da zatim obično ne idu u druge centre za smeštaj, gde često nisu ni dobrodošli.

Prema rečima tih volontera, sličan trend, iako ne i u tom obimu, može se videti i u Varšavi.

Oni koji brane takvo postupanje prema ukrajinskim Romima, tvrde da građani EU, a u ovom slučaju nosioci ukrajinskog i mađarskog pasoša, nemaju pravo na privremenu zaštitu.

Nasuprot tome, u Mađarskoj se u medijima čuje argument da Budimpešta mora da im pruži istu zaštitu koju imaju i svi njeni građani, što, prema navodima RFE, nije slučaj. To su i za EURACTIV potvrdili romski aktivisti.

Mađarsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je “zaštita interesa obezeđena kroz diplomatsko-konzularnu mrežu”, ali i naglasilo da to nije ista vrsta zaštite kao ona “zaštita koja proizlazi iz statusa izbeglice ili azilanta”.

Na pitanje da li će Mađarska prihvatiti svoje državljane koji su izbegli iz Ukrajine i pružiti im pomoć, mađarsko ministarstvo unutrašnjih poslova je odgovorilo da “kao mađarski državljani imaju pravo kretanja i boravka u Evropskoj uniji, kao i svi građani EU”.

Mađarsko društvo je već vrlo nepoverljivo i negativno raspoloženo prema raznim manjinskih grupama i prema siromašnima. Kao posledica toga, Romima koji su pobegli iz Ukrajine, a kojima je često mađarski maternji jezik i koji imaju i mađarsko državljanstvo, često je teže da dobiju pomoć nego Ukrajincima, Rekao je za EURACTIV predstavnik Mađarskog helsinškog odbora Zadori Žolt.

RFE je objavio da mađarske vlasti nastoje da nagovore Rome da odu u druge zemlje, ali je ministarstvo unutrašnjih poslova tu informaciju negiralo.

Direktiva EU o privremenoj zaštiti iz 2001. kaže da zemlje Unije imaju obavezu da prime osobe kojima su prethodno dale zaštićeni status, a koje su pokušale da odu u neku drugu članicu EU.

Međutim, taj je tekst izostavljen iz odluke Evropske komisije iz marta 2022. godine o uslovima privremene zaštite ukrajinskih izbeglica. Profesor Boldisar Nađ sa budimpeštanskog Centralnoevropskog univerziteta izjavio je da ne bi bio iznenađen da je to učinjeno pod pritiskom Mađarske i Poljske.

(EURACTIV.com, foto: Ede Judt/European Roma Institute for Arts and Culture – ERIAC)