Skip to main content

Rok odavno istekao – ko je kriv za nedonošenje Zakona o finansiranju Vojvodine

Vojvodina 05. јан 2023.
5 min čitanja

Rok za donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine, prema još uvek aktuelnom Ustavu Srbije koji je usvojen 2006. godine, istekao je 31. decembra 2008. Na neophodnost donošenja ovog Zakona od 2013. ukazuje i Evropska komisija. Za to vreme Vojvodina je izgubila oko 300 milijardi dinara, sa kojim je moglo biti izgrađeno čak 20 regionalnih vodovoda, ali i popravljeni stari i izgrađeni novi magistralni putevi u Vojvodini. I dok u vojvođanskom Pokretu slobodnih građana (PSG) za nedonošenje Zakona o finansiranju pokrajine prozivaju aktuelnu vlast, Demokratska stranka (DS) i vojvođanske stranke u Ligi socijaldemokrata Vojvodine (LSV) postavljaju pitanje “šta je PSG za šest godina, koliko postoji uradio za Vojvodinu i njene građane”.

“Zakon o finansiranju je tačka na kojoj se pokazuje pravo lice političkih stranaka u Srbiji i političkih stranaka u Vojvodini. Zakon nije donesen jer nije postojala politička volja za to, ali ni jedinstvo u Vojvodini. Odgovorno je i tadašnje rukovodstvo DS i sadašnje Srpske napredne stranke (SNS). Beogradu ne odgovara da se odriče dela svojih prihoda, a ovdašnje stranke koje su se bavile položajem Vojvodine u okviru Srbije, mnogo je više interesovalo da osvoje svoj deo vlasti, nego da rizikuju svoje lukrativne pozicije”, kaže za portal N1 predsednica vojvođanskog odbora PSG Ana Oreg.

Ona dodaje da su “u toj neiskrenoj i kalkulantskoj borbi ideja autonomije Vojvodine i Zakon o finansiranju pokrajine iznevereni i skrajnuti”, a da su građani koji su podržavali ovu ideju prepušteni sami sebi.

Evropska komisija, kaže Oreg, Srbiji zamera što taj zakon nije donet, jer bi on “otvorio i mogućnost pristupa evropskim regionalnim fondovima, od kojih bi građani Vojvodine imali koristi” dodajući da je “danas situacija još gora”, jer su “ključni nosioci autonomaških ideja ušli u otvorenu saradnju sa preobučenim radikalima u Beogradu, koji su bili i ostali ljuti protivnici svega što se ne uklapa u njihovu centralističku i totalitarnu praksu”.

Poslednji put se o Zakonu o finansiranju Vojvodine, uz Rezoluciju o Vojvodini, raspravljalo u Skupštini Srbije marta 2019. na predlog LSV-a (iako je Vlada Srbije prethodno odbila ove predloge, naglašavajući da “nisu prioritet”). Svega osam poslanika u Skupštini Srbije je glasalo „za“, dok poslanici vladajuće koalicije nisu ni glasali smatrajući predloge protivustavnim.

Kostreš: Ustav pisan tako da zakon nikada ne bude donesen

“Danas je na političkoj sceni Srbije opšteprihvaćen konsenzus da Vojvodina ne treba da ima političku autonomiju. Osnovni problem vezan za Zakon o finansiranju AP Vojvodine leži u tome što je Ustav, koji bi trebalo da bude osnov za finansiranje autonomije Vojvodine, pisan tako da ovaj zakon nikada ne bude donesen”, kaže za portal N1 Bojan Kostreš, predsednik LSV.

On podseća da su Ustav Srbije pisali Demokratska stranka Srbije, DS i SNS i “da su one zaista želele da stvore kvalitetan finansijski okvir za Vojvodinu, oni bi Ustavom propisali nadležnosti i sistem finansiranja Vojvodine, a ne bi ovo pitanje prepustili zakonskom regulisanju”.

Prema aktuelnom Ustavu Srbije, stav 4. član 184. „budžet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7 odsto u odnosu na budžet Republike Srbije, s tim što se tri sedmine od budžeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda“.

Međutim, i za ovih Ustavom predviđenih 7 odsto, Vojvodina i njeni građani su, tvrde naši sagovornici, uskraćeni.

“Mi nikada nismo dobili odgovor na pitanje kako je uopšte određeno da vojvođanski budžet iznosi 7 odsto budžeta Srbije, kada je poznato da Vojvodina čini trećinu teritorije države, ima trećinu stanovništva zemlje, a učešće u bruto domaćem proizvodu Srbije je nekih godina išlo i do 50 odsto“, kaže za naš portal Kostreš, dodajući da je LSV još 2016. godine predala Ustavnom sudu ustavnu žalbu, ali da “adekvatnog odgovora nema”.

Za razliku od LSV, vojvođanskih 7 odsto tadašnji premijer pokrajinske vlade Bojan Pajtić (DS) predstavio je kao “veliki uspeh”.

Vojvodina je 2009. dobila Statut koji je bliže precizirao nadležnosti i pokrajinske organe, kao i Zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine. O spornom Zakonu o finansiranju Vojvodine po prvi put se ozbiljnije govorilo tek 2011, kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, a premijer Mirko Cvetković. Iste godine Cvetković i Pajtić, premijeri Vlada Srbije i Vojvodine “dogovorili” su se oko amandmana na Predlog zakona o javnoj svojini. Tada je došlo i do raskola na relaciji DS-LSV.

Ipak, nesuglasice su koliko-toliko prevaziđene. Pajtić je 2013. vojvođansko pitanje internacionalizovao u Briselu, da bi ubrzo DS – LSV – SVM postigli dogovor o Platformi o polaznim osnovama za izradu zakona o finasiranju u kojoj je pisalo da će u procesu izrade zakona insistirati na tome da im bude poverena nadležnost ubiranja poreza i drugih javnih dažbina, a te poslove bi na teritoriji AP Vojvodine obavljala njena poreska administracija. Isto tako, insistirali su na tome da budući zakon, koji bi trebalo da ima karakter posebnog, predvidi odgovarajuće učešće i u posrednim porezima (porez na dodatu vrednost i akcize).

Radne grupe, na nivou pokrajine i republike koje su trebale da pripreme Zakon o finansiranju su se retko sastajale, a od 2016, od kada je i pokrajinsku Vladu preuzela koalicija sa SNS-om na čelu o ovom Zakonu se više nije ni raspravljalo do 2019. dok se predlog zakona nije našao u Skupštini Srbije koja ga je odbila.

Oreg: Vojvodina izgubila 330 milijardi dinara

Proteklog meseca u Skupštini Srbije naša sagovornica, predsednica vojvođanskog ogranka PSG, ukazala je na štetu koju građani Vojvodine trpe zbog nedonošenja Zakona o finansiranju Vojvodine i neizdvajanju 7 odsto iz budžeta za Vojvodinu.

“U Republičkom parlamentu sam pričala o tome, 33 milijarde samo prošle godine. Ako to pomnožimo sa deset godina biće 330 milijardi, ogroman novac koji je Vojvodina izgubila, a pripada joj. Oduzete su joj i nadležnosti, a to u praktičnom smislu znači puno”, kaže Ana Oreg za N1.

Ona navodi primer upravljanja, zaštite i održavanja državnih puteva II reda na teritoriji AP Vojvodine.

“Ti magistralni putevi su u užasnom stanju, a mi smo to mogli do sada srediti. Mogli smo i izraditi nove puteve, da povežemo Sombor sa Novim Sadom recimo. U međuvremenu su Vojvodini ukinute i nadležnosti koje je pre imala, npr, centralizovana nadležnost nad primarnom zdravstvenom zaštitom”, kaže Oreg, naglašavajući da je građanima Vojvodine “uskraćeno da sami odlučuju o sopstvenom životu”.

Za donošenje Zakona o finansiranju Vojvodine je, kako je često naglašavao, i predsednik vojvođanske Vlade Igor Mirović, kojem je iz Vlade Srbije, kako kaže, poručeno da “ta tema nije prioritet”. Kao jedno od rešenja Mirović je naveo finansiranje projekata na nivou pokrajina – republika, čime su “zadovoljni građani Vojvodine”.

“Skupština i Vlada Vojvodine moraju same da rešavaju probleme građana Vojvodine i sprovode razvojne projekte, jer je to suština autonomije. Vlast u Beogradu želi da se jedino ona pita za sve u Srbiji i tu dolazimo do osnovnog problema Srbije – stroge centralizacije koja ne priznaje da išta izvan državnog centra sme da artikuliše svoje političke interese. To guši Srbiju i Vojvodinu”, kaže za naš portal Kostreš.

On dodaje da građani Vojvodine gube svakog dana zbog strogo centralizovanog sistema.

“Zarade u Vojvodini su sada 20.000 dinara niže od prosečnih zarada u Beogradu, a 5 odsto niže od proseka u Republici Srbiji. Iz godine u godinu nas vlast zakida, čak i za onih onih obaveznih 7 odsto. Trenutno je to godišnje 15 milijardi dinara manje nego što bi trebalo. Za 15 milijardi bi mogao da se uradi ceo jedan regionalni vodovod”, kaže Kostreš, dok Oreg kao “posledicu upravljanja iz jednog centra” navodi primer Zrenjanina gde je Vučić na “najplodnijoj zemlji, odlučio da gradi fabriku guma kao potencijalnu ekološku bombu”, a da ne reši problem “što ceo jedan grad nema pijaću vodu punih18 godina”.

Oreg dodaje da će PSG u Skupštini Republike Srbije ponovo podneti predlog Zakona o finansiranju Vojvodine i izmene Zakona o nadležnostima AP Vojvodine.

“Sa građanima ćemo praviti planove kako te novce treba iskoristiti na najbolji mogući način. Jednom rečju krenućemo iz početka na drugačiji način”, kaže Oreg.

U Vladi Srbije pokušali smo da proverimo da li će ove 2023, za razliku od 2019. Zakon o finansiranju Vojvodine biti jedan od njenih prioriteta. Odgovor nismo dobili.

(N1)