Broj informacija o nelegalnim upisima ljudi u registar prebivališta i u biračke spiskove na upravo proteklim izborima, koje je prezentovala prvo CRTA, potom i drugi subjekti civilnog društva i političke partije, pa i veliki broj građana – svakodnevno dramatično raste i potvrđuje postojanje razloga za veliku zabrinutost.

Utoliko pre što, iako je to neprihvatljivo, stoji činjenica da uprkos mnoštvu informacija o obimu izigravanja i kršenja više zakona (Zakona o prebivalištu i boravištu građana, Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, Zakona o lokalnim izborima i, naravno, Krivičnog zakonika) izostaje ne samo adekvatna, već praktično bilo kakva reakcija nadležnih.

Masovno upisivanje u registar prebivališta mimo zakonom predviđenih uslova i procedure, nije bilo moguće bez učešća nadležnih ministarstava, dakle upravo organa i ljudi čiji je zadatak da obezbeđuju doslednu primenu zakona, što znači da su oni dužnost da štite javni interes i prava građana podredili dnevnopolitičkim interesima vladajuće partije.

Obim nelegalnih upisa prebivališta je, prema dostupnim informacijama, toliko veliki da neizbežno ukazuje na osnovanu sumnju u postojanje organizovane grupe koja je počinila veliki broj krivičnih dela iz članova 155 i 156 Krivičnog zakonika u produženom trajanju, što je stvar na kojoj je javno tužilaštvo odavno moralo da se angažuje po službenoj dužnosti. Propuštanjem da to čini, tužilaštvo se ozbiljno ogrešilo o svoju dužnost, zakone i prava građana.

U aktuelnoj situaciji, nelegalni upisi imali su pre svega za cilj i posledicu izigravanje i kršenje izbornih prava. Ali ne sme se zaboravljati da su ti fiktivni upisi istovremeno pretpostavka mogućeg kršenja niza drugih ljudskih prava. Već su relativno brojni primeri građana koji se u vezi sa fiktivnim prijavama prebivališta nepoznatih lica na njihove adrese, suočavaju sa ozbiljnim neprijatnostima kao što je dolazak izvršitelja u njihove stanove da po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju popišu pokretne stvari radi prodaje u svrhu namirenja dugova ljudi za koje, kao i za njihovo navodno prebivalište na svojoj adresi, nisu znali.

Ne sme se potcenjivati mogućnost da se u dogledno vreme građani suoče sa nekim još neprijatnijim stvarima. Nezakonita intervencija vlasti u neki, bilo koji, javni registar je naravno potpuno neprihvatljiva, ali ako se vlast jednom u to upusti, ne samo da se ne mogu isključiti, već se čak verovatno mogu očekivati nove, slične intervencije. A teško je i zamisliti sve moguće negativne, čak katastrofalne posledice organizovanih lažnih upisa statusa ili atributa fizičkih lica u npr. i inače ozbiljno kompromitovane zemljišne knjige ili zbirke podataka o ličnosti u posedu vlasti.

A kad se već pominje kompromitacija, nema sumnje da je kriminalni „izborni inženjering“ veoma značajno doprineo daljoj kompromitaciji naše zemlje na međunarodnoj sceni. Nema praktično ni jednog izveštaja stranih posmatrača izbora bilo iz pojedinih zemalja, bilo posmatračke misije Parlamenta EU ili posmatračke misije OEBS, koji se u kontekstu neprijatnih, ružnih impresija uz ostale anomalije, ne osvrće na nelegalne i nelegitimne manipulacije sa registrom prebivališta i biračkim spiskom. Evidentne grube izborne nepravilnosti bile su povod da čak i Parlament Evropske unije na dnevni red stavi izbore u Srbiji. Samo naša vlast „ne primećuje“ nikakve nepravilnosti, uporno ponavlja patriotske parole, priče o belosvetskim zaverama protiv naše zemlje i zbilja tragikomičnu floskulu o „najčistijim izborima do sada“. I, valjda da bi pojačala svoju sugestivnost, nakon što je pre izbora rasula stotine miliona evra za raznorazne pomoći, sada posle izbora deli stotine hiljada nekakvih turističkih vaučera i obećava druge pogodnosti.

Takvu „bezbrižnost“ sebi ne dopušta svako, to može samo određen tip ljudi. Ima ih svuda, ali retko gde kao nažalost kod nas bivaju u poziciji da gotovo kontinuirano dominiraju političkom scenom. Kao da ih danas gleda, još pre 170 godina u predgovoru za svoje „Rodoljupce“ sjajni Sterija ih je opisao rečima – „svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini, ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine.“

Ali ako se oni ništa ne brinu, građani Srbije u velikoj većini itekako imaju zbog čega da se brinu. Krivotvorenje registra prebivališta i biračkog spiska je bez sumnje napad na integritet izbora, ali i nešto mnogo više i gore od toga. Pouzdanje u javne knjige, registre i zbirke ličnih podataka je elementarna stvar u normalnom društvu. Oni koji sebi bahato, sebično i neodgovorno dopuštaju da ih kompromituju i devastiraju, upuštaju se u podrivanje samih osnova funkcionisanja svake, bilo koje, iole normalne države i vode zemlju i građane jako opasnim putem, pravo u potpunu pravnu nesigurnost. I u tome moraju biti zaustavljeni i za to moraju snositi odgovornost.

(Pečšanik, Foto: MC)