Skip to main content

Rekapitulacija: Za tri decenije u umetnosti i društvu ništa se nije pomerilo

Autonomija 20. jun 2022.
5 min čitanja

Šta su umetnici okupljeni oko umetničkih grupa Led Art , Art klinika, Šok ZaDruga sa Grafičkom mrežom radili u proteklih trideset godina dok su neki (više silom, nego milom), menjali svet oko nas? Koja je bila umetnička reakcija na mirnodopske, ratničke i ratne tzv promene u eks YU i sadašnjoj Srbiji,  kako su i čime su bili okruženi građani, a kako “patriote”, jesu li tako stegnuti uopšte disali, jesu li reagovali ili “spavali”, pravili se ludi ili vrištali, kako je Slovenija napravila državu, a mi konc logor,kako su Vukovar “oslobađali”, a Varadnski most srušli, ko je sedeo na stolici/tronu, a šta je bilo ispod stolice, ko nas je šišao…?

Na ova i sijaset drugih egzistencijalnih, etičkih i estetskih pitanja i umetničkih promišljanja sinoć su u prostoru Katoličke porte, odgovarali dežurni umetnici i aktivisti na slikovit, spektakularan način – pred očima Novosađana topile su se table leda, na kojima je kamera emitovala, te tako odražavala, rekapitulirala tridesetogodišnji rad i reakciju umetničkih grupa na razna dešavanja u društvu.

Tako je, ujedno i obeležen sad već čuveni Dan leda, kao uvod u niz reperformansa kojima Multimedijalni centar „Led Art“ realizuje projekat ReKAPITULACIJA koji obuhvata tridesetogodišnje delovanje umetničkih grupa Led Art, Art klinika, Šok ZaDruga sa Grafičkom mrežom. ReKAPITULACIJA je izložba i niz umetničkih akcija koje sumiraju bitne trenutke iz istorije ovih grupa, kao i posledice na savremene tokove umetnosti.

Umetnost se u Novom Sadu sinoć odledila, a/ali i otopila, možda iscurila, a možda  počela da se pretvara u nove, čini se, nikad potrebnije umetničke i društvene akcije.

-Prvi u nizu je sećanje na Dan leda, originalni performans izveden ispred Doma omladine u Beogradu kada su umetnici zaleđivanjem svojih umetničkih dela načinili simboličan gest zaledili svoje stvaraštvo, ne bi li ga sačuvali za neka bolja vremena… Kamera je beležila – neverovatno je šta se sve  od 1987. do danas desilo, kroz šta se sve  prolazilo, koji je i kakav bio niz strašnih i traumatičnih događaja  – seća se član „Dežurne ekipe“ Šok zadruge Filip Markovinović iz čije kamere se preliva tridesetogodišnji rad centra Led art. 

Praćeni su svi preformansi Led arta, reakcije na društvena dešavanja: Džafova izložba u lavirintu je bila reakcija na Vukovar, pa 1983. je bila zamrznuta umetnost, Art kuvar je bio reakcija na tačkice i bonove koji su se delili tokom hiper inflacije, u 1994. godini su se crtali bosanski bogumili na javnim površinama u ledu na hokejaskim utakmicama, bila je to jeres naslikana na ledu… Onda je došao CZKD zajedno sa Borkom Pavićević, predstava Zli dusi, opasuljivanje, pa stolica i javno šišanje..

Svi tii artefakti su ostali zabeleženi u dokumentrnom materijalu. Zanimljiva je sudbina stolice:

-Stolica imala čudan put, bila je u Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu… Učestvovala je u studentskim protestima, pa je policija oduzela i uklonila. Pronašli su je radnici Gradske čistoće koji su javili da imaju stolicu, bila je polomljena, popravili smo je, nakon čega ju je policija „temeljno“ sklonila i više joj niko ne zna trag  – priča Markovinović.

U međuvremenu se pod stolicom i oko stolice dosta toga desilo. Krenuo je sindikalni rad, koji je rezultirao ikonomanijom, uništavanjem umetničkih dela, kao upozorenje na loš položaj umetnika… Onda su nas bombardovali, strahota je napravila od delova Varadinskog mosta autentični “novosadski suvenir”!

I na kraju kruna tog prvog dela rada došao je film „Kunstlager“ – baš tu u Katoličkoj porti 2000. gde su se svi performansi sklopili na jedno mesto – to je bio odgovor na Neue slovenische Kunst,  novu državu, koju je Slovenija stvorila, a mi, seća se Markovinović, nismo stvorili novu državu nego novi koncentracioni logor, gde se, potom, sve ponovo počelo dešavati. Došlo je do promene, ili smo bar mislili da je došlo do promene, ali je krenulo sasvim nekim drugim putem….

– Počeli smo danas Danom leda, uklapajući se u manifestaciju u okviru Tvrđave mira, jer su procenili da se i mi uklapamo u taj programski luk, jer je život i rad aktivističke grupe Led art,  koji je počeo devedeseth, pre svega bio mirovni i antiratni –  iznosi koordinator projekta Željko Grulović. – Performans otapanja leda pokazao je i naš politički odnos prema stvarnosti – Led  art, nesumnjivo pokušava da pokaže i prikaže, osim da ono što se dešavalo devedesetih ne sme više da se ponovi, i to da danas  živimo u svetu koji se očigledno nalazi pred velikim promenama, ili je već u procesu promena i da je veliko pitanje na koju ćemo stranu. To je, negde, i naša poruka – ovaj put ne bismo trebali da skrenemo s puta promena! Aktivizam dededesetih i danas je sasvim nešto drugo.

On smatra da je poprilično velika razlika: „Između ostalog, živimo u promenjenom svetu koji je digitalizovan, u kome se prepliću političke i ekološke promene, očigledna je dominacija socijalnih medija, insant fotografisanja, a sve to pretvara protest u jednu vrstu spektala, koji tako gubi oštricu. I mi sada ispitujemo kako danas može aktivistički da se deluje. Mnogo je komlikovanije. Devedesetih je postojala mračnija i svetlija strana, uloge su bile jasno podeljene. Danas to više ne postoji, dakle nemoguće je koristiti iste strategije i iste metode. I umetničko i političko treba da postane drugačije. Svet, ne samo kod nas, dolazi pred liticu, gde taj povratak društvenosti donosi nešto drugačije, organsko, ekološki, duštveno, politički NOVO. Šta je to, videćemo, umetnost ne daje gotova rešenja“.

Ipak se (ne) okreće!

Projekat ReKAPITULACIJA , performansi, susreti, razgovori, preipsitivanja, ukazivanja, opominjanja, vrištanja i umetničke poruke trajaće na različitim prostorima u Novom Sadu čak do septembra, a promena sveta, sva je prilika mnogo, mnogo duže.

Nikola Džafo osnivač umetničke grupe Led Art, čovek iz drugog sveta u koga gledaju „deca“  iz novog sveta:

-Od 1957. kada je izašao, čitao sam Borbin „Kekec“, nisu mi dozvljavalli da čitam Politikin zabavnik – naučil su me da se borim, bijem i da možemo da se popravljamo. Kad sam imao 18 godina i došao kući na veliko slavlje i tortu, svi su gledali TV, na ekranu studentske demonstrcije… Nešto se dobro valjalo… A, onda je Tito rekao „studenti su u pravu“… Ja počinjem da bivam ljut, besan… A, te 1969 su ljudi sleteli na Mesec i društvo je, naspram ovog danas, bilo uređeno (ne hvalim, samo konstatujem). Mi sada pričamo priču trideset godina unazad, jer se u umetnosti i društvu nije ništa pomerilo. Ipak se (ne) okreće!

A, kako rešenja vide oni koji nastavljaju rad umetničke grupe Led art.

Da sad živimo „perfidnije devedsesete“ smatra Lidija Krnjajić, master studentkinja grafike, devojka baš iz tog NOVOG vremena.        

-Mi danas živimo prikrivenu krizu i naizgled mirno pijemo kaficu, a valjalo bi biti na putu pronalaženja radikalnijeg načina promena, Led art nas upravo tera na takvo promišljanje. Odrasla sam uz Art kliniku. Moramo biti glasniji! Ne vokalno! Mora se dalje čuti i glas umetnosti,  koja, sigurna sam, može nešto da promeni. Ako je nemo, onda je neuspešno, ističe ona.

Nemanja Milenković, likovni umetnik, stručni saradnik na Katedri za slikarstvo Akademije umetnosti smatra da „umetnost radi umetnosti nije smisao umetničkog rada. On kaže: „Ispitujem svoj talenat, ili netalenat, ali to ne odvajam od okretanja ka društvenom. Političko nasleđe devedesetih je veliki problem. Upravo je ova Rekapitulacija pokazala da se nismo mnogo pomerili od tog vremena. Konstantno se stvara slika da se nešto pomera, a to je privid i zabluda.“-

Darija Dragojlović, master studentkinja slikarstva poručuje: „Moja generacija sada peispituje šta želimo kao pojedinci, a šta kao kolektiv. Šta će raditi narednih godina i zbog čega, ko je šta od naših prethodnika i gde pogrešio… Šta mi od toga treba da usvojimo, a šta ne…“

Aktivnosti mogu da se prate na sledećim web adresama:
sajt: sokzadruga.com
instagram: https://www.instagram.com/sokzadruga/
facebook: https://www.facebook.com/art.klinika
twitter: https://twitter.com/sokzadruga?lang=en

Branislava Opranović(Autonomija, foto: Branislav Lučić)