Skip to main content

REAGUJ!: Psihoterapija kao bunt generacije Z

Marginalci 15. okt 2021.
6 min čitanja

Mladi u Srbiji sve su spremniji da govore o mentalnom zdravlju i razbijaju tabue koji postoje o njemu, saglasni su sagovornici 72. epizode podkasta “Reaguj!”.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, navodi BBC na srpskom, u Srbiji pet odsto populacije pati od depresije, inače drugog uzroka smrtnosti među mladima od 15 do 25 godina. Međutim, iako su mentalni problemi žarište, neretko se javljaju mitovi koji su u vezi sa mentalnim zdravljem.

Neki od tabua o mentalnom zdravlju vezani su upravo za odlazak na psihoterapiju, a jedan od mitova je i taj da ljudima koji imaju prijatelje ne treba psihoterapeut. Kako objašnjava Jovan Grubić iz Centra za razvoj i rast ljudskog potencijala Ubuntu, psihoterapija je namenjena svima – tinejdžerima, mladima, studentima, starima, ali je važno i pitanje kome je ona zaista potrebna.

“Terapija je potrebna ljudima koji imaju poteškoća sa adaptacijom i sa sigurnošću. To su ljudi koji imaju depresiju, anksioznost, panične napade ili imaju problema na poslu, u porodici ili na fakultetu. Psihoterapija je takođe namenjena osobama koje žele da radi na svojoj asertivnosti, na odnosima sa bliskim osobama ili imaju problema sa stresom. Sve su to problematike koje se obrađuju na psihoterapiji”, objašnjava Grubić.

Grubić kaže da je i pandemija koronavirusa uticala na mentalno zdravlje ljudi, pre svega kada govorimo o anksioznosti i stresu.

“Na anksioznost i stres utiču ta neodgovorena pitanja – koliko će pandemija zaista trajati, koje su posledice, koje će biti posledice za pet godina… Ono što dodatno utiče na stres jeste i pitanje koje je sada aktuelno – da li se vakcinisati. Sve to utiče na stres, a stres utiče na nervni sistem. A sve što utiče na nervni sistem, može dovesti i do problema sa mentalnim zdravljem. Srećom, postoje psihoterapeuti koji su tu da pomognu u takvim situacijama”, kaže sagovornik podkasta “Reaguj”.

Međutim, ni pandemija koronavirusa nije jednako uticala na sve. Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milica Lazić objašnjava da je tokom vanrednog stanja 2020. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu sprovedeno istraživanje o tome kako su se anketirani osećali u različitom periodu vanrednog stanja. Kako Lazić kaže, rezultati su bili drugačiji od očekivanog – četiri petine ljudi se dobro adaptiralo na novonastalu situaciju.

“Imali smo uzorak od oko 6.000 ljudi, koji su u različitim nedeljama tokom karantina popunjavali različite mere anksioznosti, depresivnosti i subjektivnog blagostanja, kako bismo, u stvari, pratili njihove reakcije kroz vreme, a time i njihovo mentalno zdravlje. Ukupno je bilo četiri merenja tokom aprila meseca i jedno merenje nakon ukidanja karantina. Ono što smo dobili jeste da se, suprotno očekivanjima, veliki procenat, odnosno 80% ispitanika, u stvari dobro adaptiralo na situaciju. Čak iako su bili zatvoreni, nastavili su dobro da funkcionišu”, objašnjava Lazić.

Ilustracija: Pixabay

Jovan Grubić iz Centra za razvoj i rast ljudskog potencijala Ubuntu kaže da, da bismo zaista videli pravu sliku tabuizacije mentalnog zdravlja, najbolje je da poredimo psihičko zdravlje i fizičko zdravlje.

Da bismo videli pravu sliku, najbolje je da poredimo psihičko zdravlje i fizičko zdravlje, gde osoba koja je u tom nekom fizičkom bolu ima tu potvrdu i podršku okoline da se javi doktoru, dok osoba koja ima problema sa pshičkim zdravljem nije uvek sigurna u to. I ne samo što nije sigurna u to da će dobiti tu podršku, nego se često i boji da će biti osuđena, da će je smatrati ludom, da će je možda ismevati ili da će biti osuđena od strane porodice. Dobra stvar u svemu ovome jeste to što primećujemo kod studenata da ova tabu tema i nije toliko izražena. Pretpostavljam da je to zbog dobrih iskustava koja imamo u poslednje vreme sa studentima i nadamo se da i oni dele da iskustva”, kaže Grubić.

Da su mladi sve spremniji da govore o mentalnom zdravlju, potvrđuje i naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Milica Lazić. Ona ističe da je tema mentalnog zdravlja više tabuizirana među starijom populacijom, ali i da je briga o mentalnom zdravlju normalizovana usled pandemije koronavirusa.

“Što se tiče uzrasnih razlika u odnosu prema svom i tuđem mentalnom zdravlju, istraživanja pokazuju da su mladi, naročito oni mladi koji su procesu sticanja nekog obrazovanja, odnosno obrazovaniji mladi, spremniji da govore o mentalnom zdravlju i da ono više nije toliko škakljiva tema za tu populaciju. Što se tiče same pandemije, takvih podataka nisam sigurna da ima trenutno, pošto, i ako postoje, takva istraživanja i dalje traju, kao što traje i sama pandemija. Ali mi se čini da ono što je pandemija donela sa sobom jeste i neka normalizacija brige o mentalnom zdravlju”, smatra Lazić.

Pandemija je, osim opasnosti po zdravlje i straha za bezbednost, donela i potpuno izmenjen kontekst obrazovanja, rada, kretanja, okupljanja, ponašanja, provođenja slobodnog vremena, života sa porodicom i partnerima. Upravo zbog toga, prošle godine Krovna organizacija mladih, uz podršku misije OEBS-a u Srbiji, objavila je istraživanje pod nazivom “Život mladih u Srbiji: Uticaj kovid 19 pandemije”. Njihovo istraživanje je realizovano kroz onlajn upitnik za mlade od 15 do 30 godina. Taj uzorak je stratifikovan na osnovu godina, pola, prebivališta, tipa naselja, nivoa obrazovanja i radnog statusa.

Programska koordinatorka KOMS-a, Anja Jokić, za podkast Reaguj! kaže da je ideja bila da se mapira uticaj pandemije na mlade, kako tokom samog vanrednog stanja, tako i nakon istog.

“Mapirali smo nekoliko oblasti, kao što su: zapošljivost mladih, njihov rad, obrazovanje, ali i njihovo zdravlje generalno, uključujući mentalno zdravlje i uticaj pandemije na ove oblasti”, objašnjava Jokić.

Ona kaže i da je ovo istraživanje pokazalo da se mentalno zdravlje mladih u Srbiji pogoršalo tokom pandemije.

Postojalo je više razloga zašto je to tako, prvenstveno jer su mladi bili zabrinuti, ne samo za sebe, već su bili zabrinuti i zbog mogućnosti da će zaraziti druge. Čak im je to bila veća bojazan nego da se sami zaraze. Takođe je veliki deo mladih brinuo za svoje zaposlenje, posebno u toku vanrednog stanja ili nakon njega. Takođe, mladi nisu bili zadovoljni ni obrazovanjem, isto tako nisu mogli da provode vreme sa svojim vršnjacima i ta izolovanost i nezadovoljstvo celokupnim programom i načinom na koji su imali pristup obrazovanju su doprineli da se njihovo mentalno zdravlje pogorša.

Anja Jokić dodaje i da je pandemija doprinela detabuizaciji razgovora o mentalnom zdravlju, jer su mladi uzeli ulogu na sebe da promovišu značaj mentalnog zdravlja. Što se tiče odlazaka kod psihoterapeuta, Jokić kaže da KOMS takav podatak nema u svom istraživanju. Međutim, iz iskustva KOMS-a, ona kaže da je definitivno uočljiva promena po tom pitanju.

“Veliki broj mladih podržava traženje stručne pomoći, bilo kod školskih psihologa ili u okviru studenskih poliklinika, bilo privatno ili državno. Sa tim da je bitno naznačiti to da se takva vrsta usluge najčešće naplaćuje, pa se postavlja pitanje da li mladi mogu sebi da obezbede da potraže adekvatnu stručnu pomoć”, kaže Jokić.

Kada je reč o detabuizaciji mentalnog zdravlja, Milica Lazić naglašava da bi tome pomogle promene na institucionalnom nivou.

“Mislim da bi nam olakšalo podizanje svesti o značaju mentalnog zdravlja kada bismo na nekom institucionalnom nivou mentalnom zdravlju pristupili na drugačiji način. Ukoliko mi imamo društvo u kojem osobe sa dijagnozama bivaju izmeštene iz zajednice su im uskraćena neka prava, onda se u stvari tema mentalnog zdravlja tabuizira zato što se stvara polaritet između mentalno zdravih i mentalno bolesnih, ako ćemo koristiti tu terminologiju. Svi bismo bili mnogo spremniji da govorimo o temi mentalnog zdravlja, i svog i tuđeg, ukoliko se ne bi na takav način označavale osobe koje imaju problema sa mentalnim zdravljem i ukoliko bi postojao proces deinstitucionalizacije”, smatra Lazić.

Jovan Grubić rešenje problema tabuizacije mentalnog zdravlja i odlaska psihoterapije vidi u otvorenom razgovoru o ovoj temi na svim nivoima društva.

“Sama priča o tome i samo saznanje da je psihoterapija nešto što je pozitivno i nešto što može da pomogne ljudima, dovoljno je da taj tabu polako počne da nestaje. Ono što primećujemo, od onog trenutka kada korona stupa na scenu, zbog raznih zabrana i izolacije, ljudi ostaju sami sa sobom. I kada ostaju sami sa sobom, oni se, hteli to ili ne, suočavaju sa nekim problemima za koje nisu ni bili svesni da se nalaze tu. Baš zbog toga počinju da izučavaju više o tome i na kraju možda čak i da potraže pomoć”, kaže sagovornik podkasta “Reaguj!”.

Jovan Grubić dodaje i da je pozitivan pomak to što poznate ličnosti, koje mogu predstavljati uzore, počinju da javno govore o značaju mentalnog zdravlja.

“Od pevača i sportista pa do jutjubera ima dosta ljudi koji su pričali o tome. To je veoma značajno jer, ukoliko neka osoba na koju se mi ugledamo ostvari neke ciljeve, a pritom ta osoba i dalje ima nekih problema, to i za nas same znači da je u redu imati problem i da to ne treba kriti već nešto treba uraditi povodom toga”, zaključuje Grubić.

Irena Čučković (redakcija podkasta Reaguj!)

Naslovna ilustracija: Pixabay