U novoj epizodi podkasta Reaguj! bilo je reči o rastu cena nekretina, kako kad je u pitanju kupoprodaja, tako i kada je u pitanju izdavanje stanova. Mladi iz Novog Sada i Beograda kažu da je cena rente velika, a da o kupovini ne mogu ni da razmišljaju.

Samo tokom jula ove godine zaključeno je oko 13 hiljada ugovora o kupoprodaji nekretnina u Srbiji. Ovo predstavlja rast od šest odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i rast od 22 odsto u odnosu na jul pretprošle godine, navodi se u Republičkom geodetskom zavodu. Najviše nepokretnosti kupljeno je u Vojvodini, oko četiri hiljade i trista, dok je skoro duplo manje kupljeno na jugu i istoku zemlje.

Ljudi nesigurni u vrednost novca

Vojislav Ristić iz agencije za nekretnine Cityexpert kaže da su u njegovoj kompaniji radili analizu promene cena nekretnina, te da su zaključili da je cena po kvadratu u Novom Sadu porasla čak do 300 evra.

„To je stvar tržišta – ukoliko imate potražnju, logično je da će cene rasti, jer ponuda ne može da zadovolji tržište. Tako da je ovo logičan sled“, objašnjava on i dodaje da će ovakva situacija biti sve dok tržište tako diktira, a ljudi kupuju.

On smatra da pandemija jeste uticala na promenu cene nekretnina, posebno kada se poredi 2021. sa godinom pre pandemije. Objašnjava da postoji nekoliko faktora koji su uticali na rast cene nekretnina u toku pandemije i dodaje da iako postoje značajne promene u cenama nekretnina, što se tiče najma stanova ne postoje prevelike promene.

„U suštini, čini se da ljudi nemaju više sigurnost u vrednost novca, tako da je dosta ljudi neku ušteđevinu rešilo da uloži u ’zidove’, s obzirom da kod nas u Srbiji berza nema onakve oblike kakve ima u drugim zemljama“, kaže Ristić.

Skok cena ne utiče na potražnju

Kakva je situacija kada su u pitanju izmene cena na lokalu, pokazuje i tekst portala Magločistač iz Subotice objavljen 13. septembra ove godine.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji u Subotici je 2018. iznosila gotovo 750 evra, a u prvom polugodištu tekuće, 2021. godine više od 850 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda. Istovremeno, za kvadrat novogradnje je trebalo izdvojiti minimalno oko 500 evra, a oko 1.100 maksimalno 2018. godine, dok se 2021. taj raspon cena kreće od oko 600 evra minimalno do oko 1.200 evra maksimalno po metru kvadratnom novogradnje.

Takav skok cena ne utiče, međutim, na potražnju za novim stanovima. Samo tokom prvih šest meseci ove godine zaključeno je preko 250 ugovora o kupovini stana od investitora, dok je, na primer, čitave 2018. takvih transakcija bilo gotovo duplo manje, oko 150, navodi subotički Magločistač.

Najviše vikendica kupljeno je u Vojvodini

U izveštaju koji se bavi prvim polugodištem tržišta nepokretnosti, navodi se da je četvrtina od ukupne kupoprodaje nekretnina bila u prestonici, i da se najviše trguje u razvijenim opštinama. Ono što je interesantno jeste i to što je ove godine u odnosu na prvu polovinu prošle godine trgovina nekretnina porasla za 60 posto.

Što se tiče zemljišta, više od polovine predmeta trgovine bilo je građevinsko zemljište. Najviše zemlje za koju je planirana gradnja kupovano je u Novom Sadu. Devedeset i četiri posto obejkata sa kojima se trgovalo bilo je stambenog tipa, od kojih je 93 posto kuća. Najviše kuća kupljeno je u Subotici, Novom Sadu i Zrenjaninu.

Porastao je broj kupljenih vikendica, naročito u drugoj polovini prošle godine, a najviše vikendica kupljeno je u Vojvodini. Iako je trgovina nekretnina u prvoj polovini prošle godine maltene stagnirala, broj kupljenih vikendica u Vojvodini je čak i tada rastao.

Najviše stanova kupljeno je u Beogradu, i oko 40 posto ukupne trgovine stanova obavilo se upravo u ovom gradu. Novi Sad nalazi se odmah iza. Niš i Kragujevac, iako takođe veliki gradovi, slabo se pominju u ovom izveštaju.

Najviše se trguje u evrima. Skoro sva trgovina poslovnim objektima, gotovo 90 posto ostalih objekata plaćano je u evrima. Oko 70 posto trgovine zemljištem takođe je plaćano ovom devizom. Ostale devize korišćene su ispod nivoa statističke greške, navodi se u polugodišnjem izveštaju o stanju na tržištu nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda.

Moguće da je po sredi pranje novca

Jovana Timotijević, arhitektica i članica tima Ministarstva prostora, objašnjava da se promena cena nekretnina nije desila samo tokom pandemije. Pre bismo mogli reći da pandemija nije uspela da zaustavi višegodišnji rast cena stanovanja, koji je globalni trend i nije specifičan samo za Beograd ili za Srbiju.

„Ono što se dešava jeste da bez obzira na to koliko se gradi, a u drugim gradovima se gradi mnogo intenzivnije nego u Beogradu ili u Srbiji, cene stanova i dalje rastu. I čini mi se da zbog toga problem rasta cena na tržištu nekretnina zapravo moramo da pokušamo da razumemo na drugačiji način, kako bismo prepoznali šta su zapravo ti strukturni faktori iza toga“, navodi ona.

Sagovornica podkasta Reaguj! objašnjava da cene stanova nisu porasle kao direktna posledica porasta potražnje za stambenim prostorom, već je porasla količina novca koji se ulaže u stanovanje, bez obzira na potražnju za stambenim prostorom.

Arhitektica i novinarka portala Mašina Iskra Krstić za podkast Reaguj! navodi da je to pokazatelj da se stanovi grade zbog čuvanja kapitala, a ne zbog realne potrebe da se usele mladi koji još uvek žive u višegeneracijskim domaćinstvima.

Ona smatra da je moguće da je po sredi pranje novca i ističe da nije broj stanova koji se izdaje pokazatelj da su građani u većoj finansijske moći.

„Rast cena nekretnina nije pokazatelj toga da je samo stanovništvo iz potrebe za rešavanjem stambenog pitanja počelo više da ulaže u stanove, nego da se prosto u nekretnine sliva neki drugi novac“, ističe Krstić.

Prema istraživanju organizacije Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, očigledno je da pandemija nije uticala na sektor građevine u Srbiji, a da je skok u cenama posledica kombinacije skoka cena građevinskog materijala na svetskom nivou, budući da je Srbija orijentisana na uvoz materijala, i prisustva pranja novca, navodi se na portalu Magločistač.

Kako kaže Jovana Timotijević, zbog ovoga govorimo o tržištu nekretnina kao o spekulativnom tržištu. Tu postoji više faktora koji utiču na to da se baš na ovakav način razvija spekulativno tržište nekretnina i da rapidno rastu cene stanova. Ti faktori se razlikuju od države do države, ali neki od njih su zajednički za sve nas.

Sa druge strane, Timotijević kaže i da država stalno podstiče vlasništvo nad stanom kao nešto što je ultimativni uspeh ili jedini način da se osigura sopstvena egzistencija, tako što čini sve ostale stambene statuse potpuno nesigurnim.

Podsticati javnu stanogradnju

Jovana Timotijević objašnjava da ono što Ministarstvo prostora kao organizacija vidi kao dugoročno rešenje jeste odustajanje od privatnog vlasništva nad stanovima.

„Potrebno je podsticati javnu stanogradnju, sigurni najam, takođe podsticati zadružnu neprofitnu stanogradnju i druge kolektivne nespekulativne modele izgradnje i upravljanja stambenim fondom. Dakle, na taj način ćemo vratiti zapravo stanovanje u prostor prava i potreba koje moraju biti svima zagarantovane“, navela je ona.

Nemanja Stevanović (Redakcija „Reaguj!“, naslovna fotografija: Pixabay)