Skip to main content

REAGUJ!: Mentalni tabui

Građani 14. maj 2021.
6 min čitanja

Iako se čini da su mladi otvoreniji kada je u pitanju mentalno zdravlje, pandemija koronavirusa donela im je osećaj beskorisnosti. Sagovornici podkasta “Reaguj!” slažu se da je psihoterapija i dalje tabu tema, a njena stigmatizacija sveprisutna u društvu.

Osobe koje imaju mentalnih poteškoća često se susreću sa rečenicama: “Ma sve je to u glavi”, “Razmišljaj o nečem pozitivnom”, “Izbaci to iz glave”, i slično. Iako se ovi “saveti” često daju iz najbolje namere, ipak oni ne pomažu ljudima koji se bore sa anksioznošću, depresijom ili nečim drugim. Podrška okoline je vrlo važna, objašnjava Luka Todorović iz Udruženja građana “Patria”, ali mora biti izvedena pravilno.

“Podrška od stranje roditelja, od strane partnera, od strane prijatelja, nekada može biti dragocenija od podrške psihologa, ako je sprovedena na pravi način. Rešenje je da pokušamo da priđemo ovom problemu iz neke drugačije perspektive, iz perspektive razumevanja, a ne osuđivanja”, ističe Todorović.

Luka Todorović

Anita Čolak je devojka koja boluje od depresije. Ona ističe da je stigma prati, baš zato što o svojim problemima govori otvoreno.

“Dešavaju mi se situacije kada mi mama kaže naprosto ‘izbaci to iz glave’, kao da ja sad mogu da prosto pucnem prstima i da kažem: E, sad sam super, sad više ne patim ni od anksioznosti ni od depresije. A neki ljudi osuđuju me zato što pijem lekove”, objašnjava Čolak i dodaje da najveću podršku dobija od verenika i svojih prijatelja. Ona dodaje i da ako se više bude pričalo o mentalnom zdravlju i njegovoj važnosti, lakše će se rešiti problem.

Ipak, Luka Todorović ističe da baš zbog straha od stigmatizacije ljudi ne žele i izbegavaju da pitaju za pomoć.

“Niko ne želi da bude tamo sa strane. Ako se ispostavi da jesam to, da ja imam nešto, da kod mene nešto ne valja, ja ću postati ta margina, postaću deo toga. Niko ne želi da bude deo toga. Zbog tog straha ljudi ne žele dolaziti na pomoć”, objašnjava Todorović.

Mladi su među najugroženijim grupama

Za skoro trećinu mladih vanredno stanje izazvano pandemijom Kovid19 sa sobom je donelo apsolutno osećanje beskorisnosti, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije “Život mladih u Srbiji: uticaj kovid-19 pandemije”.

Ova situacija uticala je i na mentalno zdravlje mladih. Nešto više od polovine ispitanika reklo je da je osetilo da gubi razum. Važno je napomenuti da su mladi iz velikih gradova ocenili da im je mentalno zdravlje više pogoršano u odnosu na mlade iz manjih naselja. Ipak, ovo istraživanje pokazuje da uopšte nije pogoršano mentalno zdravlje kod četvrtine ispitanih mladih.

KOMS ističe da podaci koji ukazuju na osećanje pogoršanja mentalnog zdravlja kod mladih tokom vanrednog stanja moraju da budu alarm za sve donosioce odluka, te da im prioritet mora biti smanjenje negativnih efekata pandemije, između ostalog, i po mentalno zdravlje dela populacije mladih.

Gotovo 40% mladih priča o svojim osećanjima sa bliskim ljudima, dok 45% svoje emocije deli samo ponekad, navodi se u izveštaju U-Reporta, platforme koja omogućava svima da putem poruka iz bilo kojeg dela sveta odgovore na upitnike, izveštavaju o problemima, podrže prava deteta i aktivno učestvuju u promenama za dobrobit zajednice, a u okviru UNICEF-a. Istraživanje je sprovedeno u oktobru prošle godine, u njemu je učestvovalo najviše mladih od 15 do 19 godina, uglavnom ženskog pola.

Svega 4% smatra da je obraćanje za stručnu psihološku pomoć pomodarstvo i da osobe koje je traže preuveličavaju probleme. Jedna petina smatra da je ovo sasvim u redu, ali da je i dalje u pitanju tabu tema. Kao probleme sa kojima se mladi najčešće susreću ispitanici navode anksioznost, stres, dugotrajnu potištenost i bezvoljnost, kao i nepovoljnu sliku o sebi.

Iako se mladi najčešće obraćaju prijateljima, porodica je ključna za podršku kada su u pitanju psihološke poteškoće. Potom slede individualne sesije sa psihologom, kao i radionice, vršnjački edukatori i razgovori sa vršnjacima, dok je po mišljenju ispitanika podrška nastavnika najmanje bitna.

Kako bi se obezbedilo bolje mentalno zdravlje kod mladih neophodno je normalizovati posetu psihologu, smatra skoro polovina ispitanika. Dostupnost informacija o mogućnostima kome mladi mogu da se obrate i više dostupnih stručnih radnika, takođe su činilac koji bi olakšao poziv mladih za pomoć.

Digitalne tehnologije otvaraju prostor za nove, olakšane načine da se pristupi problemu mentalnog zdravlja. Tako onlajn savetovanje, forumi, platforme ili aplikacije predstavljaju potencijal za efikasnije rešavanje psiholoških problema.

Traume iz prošlosti

Još jedna od stvari koja sigurno stvara mentalno zagađenje kod mladih jesu traume koje su nasledili iz prošlosti zbog sukoba i ratova u regionu. Projekat “Digital Natives Combating Dangerous Narratives in Western Balkan” odnosno “Digitalna generacija u borbi protiv opasnih narativa na Zapadnom Balkanu”, koji uključuje 20 mladih iz Srbije i Bosne i Hercegovine bavi se upravo time. Ovaj projekat sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih i Evropske Unije.

Mladi ga vode, ali mladi i učestvuju u projektu kojem je cilj pomirenje u regionu. Kroz edukaciju i sticanje veština suočavaju se sa onim što su doživeli tokom detinjstva i odrastanja.

Aktivista Alem Bajramović iz Bosne i Hercegovine jedan je od učesnika ovog projekta. On ističe da mladi treba da “pokupe smeće” koje su im starije generacije ostavile.

Alem Bajramović

“Što se tiče ovog smeća koje je ostalo svuda oko nas, nažalost, politika je takva da ga ona neće počistiti. Tako da mi kao nevladin sektor, mi ga možemo i moramo čistiti”, ističe Bajramović.

Koordinatorka projekta Divna Prusac objašnjava kako ovakve traume zapravo utiču na mentalno zdravlje mladih koji u tim ratovima nisu učestvovali, već samo nastavljaju da proživljavaju zategnute odnose u regionu.

“Mislim da sve što nas ogrnaičava, a takve su i te traume – vrlo ograničavajuće – ne doprinosi našem kontaktu sa drugim ljudima iz regiona ako se ograničimo nekim narativima. To svakako može da utiče na mentalno zdravlje, jer nemamo priliku da proširimo svoje vidike, a to je ono što je zapravo najnužnije od svega”, smatra Prusac, a sa njom se slaže i Jelena Božić, novinarka iz Srbije i učesnica u projektu “Digitalna generacija u borbi protiv opasnih narativa na Zapadnom Balkanu”.

“Kada sam se prvi put susrela s tim da mi neko kaže ‘što bi ti išla na more u Hrvatsku, ili kako to da si se družila sa Albancem, ili je l’ se plašiš da odeš u Srebrenicu’ – meni je tad kliknulo: nešto ovde ne štima”, ističe Božić.

Jelena Božić

Cilj ovog projekta jeste da kroz edukaciju razbije stereotipe, nepoverenje i netrpeljivost koja je mlađim generacijama nametnuta zbog svih proživljenih konflikata.

“Želim da budemo normalni. Neke nametnute stvari nas pritišću i bukvalno nam stoje na leđima, a nismo ih niti videli niti se suočili sa njima. Jednostavno, ne želim to. Želim da priznamo naše greške, moje greške, svačije greške – to će nas na kraju dovesti do tog nekog konačnog mira, nekog blagostanja”, zaključuje Alem Bajramović.

Sasvim je u redu potražiti pomoć

Sajt krugzdravlja.com nudi nekoliko saveta kako sačuvati mentalno zdravlje, posebno u vreme vanrednih situacija na koje ne možemo mnogo uticati kao što je pandemija koronavirusa. Naime, ovakve situacije treba prihvatiti kao izazov, jer ako razmišljamo o tome kao da smo kažnjeni i za mnogo toga uskraćeni, biće nam teže i više energije će nam oduzimati sve što budemo radili – a naročito će nam teško pasti ako ne budemo radili ništa. Zbog toga su čitanje, učenje i sticanje novih veština veoma značajni. Ako smo usamljeni, sasvim je u redu potražiti pomoć i podršku porodice ili prijatelja, koja nam može pomoći da prebrodimo teške periode. Isto tako, svako od nas treba da se okrene i drugima kojima je pomoć potrebna – nekome treba samo razgovor, lepa reč utehe i ohrabrenje ili samo iskren osmeh sa druge strane “žice”.

Luka Todorović iz udruženja “Patrija” dodaje da stigmatizacija mentalnih bolesti jeste i dalje veliki problem u našem društvu, ali i da za to postoji rešenje.

“Kada vidimo nešto što nam nije jasno, što ne možemo baš najbolje da razumemo – da ne krećemo da etiketiramo te osobe i da ih osuđujemo, već da zaista pokušamo da ih razumemo na neki drugačiji način. Čak i ako ne razumemo, da ne pokušavamo da im stavljamo dodatnu težinu”, ističe Todorović.

Međutim, šta je ono što se može uraditi na sistemskom nivou? Anita Čolak rešenje vidi u edukaciji od najranijeg uzrasta. Koordinatorka SOS Ženskog centra Ivana Perić ističe da obrazovanje jeste od velikog značaja, ali da je za to potreban sistemski pristup – neophodno je obrazovati i roditelje i profesionalce.

“To je jedan dugoročan zadatak. Ono što možemo sada je da, na primer, osnujemo neke centre u školama ili tamo gde je mladima to dostupno”, dodaje Perić.

Snežana Vujanović iz Pokrajinskog zavoda za sport i medicinu sporta i psihološki savetnik REBT orijentacije smatra da je jedno od sistematskih rešenja i uvođenje predmeta poput Emocionalne pismenosti, kako bi deca od prvog razreda osnovne škole naučila da prepoznaju i da imenuju svoja stanja.

“Vi kada ih pitate ‘kako se osećate’, a oni kažu ‘loše mi je’., onda hajde da vidimo kako to loše. Nema reči za to loše. Loše može da bude bes, griža savesti, tužan sam, depresivan sam, uplašen sam – to je sve loše. Zašto? Zato što ne postoji prosto iskustvo da se emocije prepoznaju, da su sve emocije okej. Zašto su okej? Zato što nešto poručuju. Emocije same po sebi nisu ni dobre ni loše. Dobro je ili loše ono što mi uradimo sa određenim emocijama. Da li ih potisnemo, stavimo pod tepih, da li ih prepoznamo…”, objašnjava Vujanović.

Postoje važni datumi, poput 10. septembra – Svetskog dana prevencije samoubistva ili 10. oktobra – Svetskog dana mentalnog zdravlja, kada se u javnosti češće skreće pažnja na ovu temu. Međutim, neophodno je o njima pričati svakog dana, a upravo edukacija stanovništva i destigmatizacija mentalnih bolesti jesu put ka rešenju ovog problema.

Iva Gajić (redakcija “Reaguj!”)

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.