Marko Vidojković je sočno opsovao predsednika Srbije i to je danima jedna od neizbežnih tema režimske medijske mašinerije koja je dovela do pretnji smrću voditelju podkasta „Dobar, loš, zao“ a, u međuvremenu, udbaši idu okolo i prebijaju ljude koji su nešto na tu temu smatrali po Tviteru. Neću pravdati Vidojkovića, niti imam razumevanja za tu vrstu „kreativnog besa“ kojim je pisac i voditelj opravdao ono što mu je prešlo preko usana. Jednostavno, takvom rečniku nema, niti bi smelo da bude mesta u javnom prostoru i javnom govoru.

Nemam ni nameru da ovde stavim ono čuveno i pokvareno „ali“ koje relativizuje sve prethodno izgovoreno.

Međutim, ovde se radi o nečem mnogo dubljem i razornijem od jedne nesuvisle psovke koja je izletela voditelju sa viškom strasti i manjkom kočnica. I nije režimu i njegovom oboženom totemu problem Marko Vidojković i njegov „prljavi jezik“, problem je što oni odlično znaju da ih svakodnevno psuje na desetine, ako ne i na stotine hiljada građana, svako iz svog razloga.

Da, gospodo, psuju vas, pljuju i kunu i hajde da vidimo zašto je to tako.

Zato što ste se izistinski smučili ljudima do povraćanja, gađenja i najvećeg stepena odvratnosti i prezira. Isključite „Pink“ i „Hepi“ i pogledajte i oslušnite okolo, pa ćete videti.

Zato što više očima ne mogu da gledaju te vaše odurne face koje nam se smeju u lice, pričaju laži i bajke, šire prostakluk i manipulišu.

Zato što se ubiste pričajući o radu i poštenju, a više nema dovoljno velikog tepiha da prikrije sve lopovluke, nameštene tendere, povezana lica, opljačkane budžetske pare koje se slivaju u džepove vaših ljudi i na račune vaše stranke.

Zato što ste uveli mržnju kao princip komunikacije i vladanja, što ste podelili narod i samoproglasili se vlasnicima tapija na patriotizam, zastavu, himnu.

Zato što vam je lakše i slađe da nekoga nazovete izdajnikom i plaćenikom nego hleba da jedete. Mislite li da to ne boli i ne vređa ljude, mislite li da svi imaju razumevanje i toleranciju za taj vaš vokabular i da treba da se prave kao da to nisu čuli?

Zato što više čovek ne može da uključi televizor a da ga na ekranu ne sačeka melodramatična Vučićeva faca koja po hiljaditi put vergla jednu te istu priču o grandioznim uspesima ili dušmanima kojimu rade o glavi, ali on eto izdržava, zarad nas i Srbije. Da mi se pokojni otac toliko puta pojavi na ekranu, do sad bi mi se zgadio i ne bih mogao više da ga gledam. Bog zna koliko je televizora po Srbiji stradalo u „polemici“ njihovih vlasnika sa gospodarom apsolutne istine i još apsolutnije laži.

Da neće možda da vas blagosiljaju oni ljudi iz Bezjaka i Gornjih Nedeljica koje ste, praveći ustupak multinacionalnoj hobotnici, oterali sa njihovih imanja i zavičaja? Trebaju li da vam aplaudiraju i mole vam se za zdravlje građani Smedereva i okolnih sela koji udišu crnu i crvenu prašinu sa čeličnim opiljcima, Borani koji udušu teške metale u kombinaciji sa sumpor-dioksiodom i famoznim PM10 česticama? Reći ćete da ste ih sa vašim kineskim investitorima spasili da ne umru od gladi, preskačući da ste im produžili život kako bi ga završavali u mukama, umirući od malignih bolesti.

Psuju vas jer ste nam zemlju pretvorili u koloniju prljavog novca i prljavih tehnologija, što ste naše resurse dali na izvolte Arapima i Kinezima kao da su vam ti silni hektri od dedova ostali.

Naravno da vas psuju i kunu ljudi koje ste u razbojničkoj orgiji u beogradskoj Savamali ostavili bez radnji i bez hleba, onog jednog nesrećnika i bez života.

Pljuju vas ljudi dok ih pravite budalama spinovima o Jovanjici potcenjujući im inteligenciju i razum.

Psuju vas jer gledaju kako se favorizuju budale, poslušnici, jajare, čankolizi, falsifikatori, beskrupolozni i sebični a odbacuju svi koji imaju morala, istinskog znanja i misle svojom glavom.

Psuju vas roditelji na desetine hiljada mladih ljudi koji su za ovih deset godina vaše vlasti napustili Srbiju da se više nikada u nju ne vrate.

Pljuju vas i psuju nesrećnici koji, tresući se od temperature, džedže ispred kovid ambulanti jer su, uz sopstvenu neodgovornost, pali i kao žrtve vaše toplo-hladno epidemiološke igranke.

Psuju vas ljudi koji ne mogu više da gledaju do kog poražavajućeg nivoa ste uprostačili ovu zemlju i kako ste joj do temelja razvalili institucije i kako ste nenormalnost uveli kao prihvatljiv model javnog opštenja, politike i odnosa prema političkim neistomišljenicima.

I svi ovi vas, za razliku od Vidojkovića, ne psuju iz „kreativnog“, nego iz stvarnog besa i protesta. Ako je u vama ostalo minimum obzira ili makar onog životinjskog opreza, trebalo bi dobro da razmislite kuda nas sve ovo zajedno može odvesti.

(Nova, Foto: N1)