U Prištini je napokon prošlo vreme beskrajnih redova pred konzulatima zemalja Evropske unije, jer je sa početkom godine i Kosovu odobrena vizna liberalizacija za šengensku zonu, ali u tome neće moći svi da uživaju, a otvara i neke probleme, piše nemački dnevnik Štutgarter cajtung (Stuttgarter Zeitung).

Građani Kosova, koje je proglasilo nezavisnost 2008. godine i teži ulasku u EU, poslednji su oslobođeni obaveze posedovanja vize za putovanja u evropske zemlje, piše list u tekstu pod naslovom „Olakšanje u poslednjem evropskom viznom rezertvatu“.

Dnevnik podseća da je za ostalih pet zemalja Zapadnog Balkana EU viznu liberalizaciju uvela još 2008, za Gruziju 2011. godine, a za Ukrajinu i Moldaviju 2013.

I iako je Brisel još 2016. godine ocenio da je Kosovo ispunilo sve zahteve za ukidanje obaveznih viza, Holandija i Francuska odugovlačile su sa davanjem zelenog svetla da pravo slobodnog putovanja dobiju i stanovnici poslednjeg evropskog viznog rezervata, piše dnevnik.

Visoki predstavnik EU Žozep Borel je trijumfalno izjavio da je to istorijska odluka i da je sada ceo Zapadni Balkan povezan sa šengenskom zonom, piše Štutgarter cajtung, ali dodaje i da Borel u tom „retoričkom samohvaljenju“ previđa dve stvari.

„U njegovu domovinu Španiju, koja i dalje ne priznaje kosovski pasoš, građani Kosova ni ubuduće neće moći da putuju. Uz to za kosovske Srbe, koji nemaju kosovski pasoš nego specijalni srpski pasoš, slobodno putovanje je i dalje nemoguće“, piše nemački dnevnik.

List prenosi izjavu premijera Kosova Aljbina Kurtija da je sada ispravljena jedna velika nepravda, ali i njegovo upozorenje sugrađanima da to oslobađanje od viza koje je namenjeno turističkim putovanjima i posetama članovima porodica, ne zloupotrebljavaju da bi na Zapadu tražili posao.

„Premijer Kurti viznu liberalizaciju uglavnom koristi da popravi skromni učinak i narušeni ugled svoje vlade“, piše dnevnik.

Istovremeno, dok će vizna liberalizacija koristiti privredi Kosova i za nju otvoriti nova eksportna tržišta, istraživanje prištinskog Riinvest instituta pokazuje da je je već 18 odsto kosovskih firmi od zaposlenih obavešteno da će 2024. dati otkaz i emigrirati.

Slobodu kretanja građana Kosova povećalo je i to što od 1. januara mogu preko Srbije automobilima da otputuju u inostranstvo sa registarskim tablicama koje Beograd do sada nije priznavao.

Liberalizacija viznog režima donela je olakšanje za 1,8 miliona stanovnika Kosova, ali sa prosečnom platom od 400 evra luksuz putovanja sebi će moći da priušte samo malobrojni, konstatuje dnevnik.

(Beta, foto: Pixabay)